Tag Archive | globalizam

Kako ići na putovanje sa svojim aparatom za hemodijalizu?

Novosti u proizvodnji prenosivih aparata za hemodijalizu

Večiti san dijaliznih pacijenata: spakovati dijalizni aparat u prtljažnik automobila i krenuti na odmor gde ti srce želi, a ne gde ima mesta u dijaliznom centru – izgleda da je sve bliži ostvarenju. Na stranu skupoća, cene, nezaposlenost, siromaštvo i reforme, kojima smo izloženi, dijalizni pacijenti su bili i ostali vezani za skalameriju zvanu uređaji za prečišćavanje gradske vode i aparat za hemodijalizu.

Čak i oni koji u svojoj kući imaju sve te uređaje u privatnom vlasništvu (kućna hemodijaliza) ne mogu sa takvim mašinama da putuju kud hoće ili kuda bi želeli. Ukratko, vezani su.

Oni koji se dijaliziraju u bolnicama ili dijaliznim centrima, su u još goroj poziciji. Moraju pisati, zivkati, moliti, sve one već prepunjene turističke dijalizne centre (link), izlagati se rizicima dijalize u nepoznatoj sredini, a date (velike) pare, nikada neće u potpunosti refundirati.  Muka.

Najmanje 50 godina su velike globalističke dijalizne profiterske korporacije sprečavale i gušile male firme, koje bi se drznule da eksperimentalno krenu u osmišljavanje manjih i portabilnih aparata za hemodijalizu. Trustovi bi to doživljavali kao upad u njihov zabran, pokušaj da im se smanji masna zarada na kabastim konfekcijskim mašinčinama, koje su zasejavali po celom svetu, a zatim na njima ubirali rentu, kroz specifični potrošni materijal. Tako su sve male, inovativne i perspektivne modele aparata za HD, otkupljivale skupa sa patentima, firmama i vlasnicima, a zatim bi te projekte pridavile i sahranile, da se više nikada ne pojave, ni kao konkurencija, niti kao šansa za pacijente.

Najveća profitersko-globalistička farmakodijalizna korporacija, koja u svojim dijaliznim lancima drži oko 300 000 pacijenata, ne može pred istorijom i pred pacijentima izbeći svoju odgovornost za katastrofalno stanje u svetskoj dijalizi (posebno u američkoj, gde ima i najviše tih svojih centara i aparata), jer je smrtnost od te terapije praktično ista poslednjih 50 godina, a o rehabilitaciji, kretanju, kvalitetu života ili radnoj aktivnosti pacijenata, neće ni da razmišljaju.

Ali, vremena se menjaju. Kriza je. Bara je sve veća, krokodila je sve više, a para je sve manje. Zato su se neki od tih globalnih igrača, setili tih malih i eksperimentalnih projekata, koje su otkupili za sitne pare i sklonili u podrum. Procenili su: sad je vreme da se ponudi nešto novo! Sintetske dijalizne membrane, vrhunske klirense, konvektivne tehnike (HF i HDF), sada imaju skoro svi dijalizni ponuđači, sad treba baciti novu kosku doktorima, a pre svega pacijentima. Šta bi to moglo biti, za pacijente najprimamljivije? Pa, ona stara ideja o manjim i prenosivim aparatima za hemodijalizu.

1.   Vivia

Na 2014. godine održanom evropskom Kongresu lekara dijalize i transplantacije, u Amsterdamu, velika američka dijalizna korporacija, Baxter, ponudio je novi hd aparat. Aparat se zove Vivia.

Nije jogurt, ali je izazvao ubrzan rad creva kod konkurencije. Da se razumemo, Baxter korporacija, nije ništa manje profiterska i nehumana u odnosu na Fresenius i druge multinacionalne aždaje, a tragediju sa krpljenjem poderanih dijalizatora i vraćanjem istih na tržište siromašnih zemalja, nećemo joj nikada zaboraviti (link). Ali, vreme je učinilo svoje, porodice žrtava su isplaćene, Baxter je ojačao perito-segment, zatim je kupio firmu Deka (vlasnik patenta za Segaway), koja je vlasnik i odličnih hd patenata firme Aksys, zatim je kupio i ceo Gambro HD pogon, i evo ih ponovo u sedlu, i sa novim trkačem: Vivijom. Šta je interesantno na Viviji?

Vivia

Vivia je sistem: jedan pacijent-jedna dijalizna mašina. Sve za jednog i sve u jednom. Aparat je isključivo namenjen za hemodijaliziranje jednog pacijenta. U gornjem delu je hemodijalizni aparat, a donji deo je kompletno postrojenje za preradu gradske vode u ultračistu vodu za hemodijalizu. Sav potrošni materijal se menja tek na mesec dana! Sav materijal, uključujući dijalizator, Aksysov PHDlinije, bakteriološke filtere, sve. Vivia radi sve vrste dijaliznih tretmana: kratke svakodnevne, duge noćne, ili standardne, klasične hemodijalize. Ima intuitivni softver sa animacijom, senzor za sprečavanje dekonekcije (VND), bežičnu komunikaciju za telemedicinu (nadzor lekara iz udaljenog centra), ima jednostavno spajanje (na lavabo i na utičnicu), automatsko testiranje, automatsko čišćenje i automatsku administraciju svega. Ekonomski je isplativa, ekološki čista, prva klinička iskustva na pacijentima su vrlo povoljna, dobila je CE znak za prodaju u Evropi.  Sa druge strane, neki od ovde prisutnih naših saradnika (koji su nam pomagali da spremimo ovaj prikaz) tvrde da je i dalje bolje i lepše rešenje predstavljao Aksisov PHD aparat (Personalni HemoDijalizni sistem), u čijem su stvaranju učestvovala dva velika i često citirana nefrologa na ovom sajtu (C.Kjellstrand i Z.Twardowski). PHD je bio stvoren kao lako prenosivi dijalizni aparat za česte i kraće hemodijalize, kojima bi se na mnogo bolji način zamenila nedostajuća funkcija bubrega. Međutim, Baxter ih je sve skupa kupio i sva njihova rešenja iz PHD iskoristio u stvaranju Vivije. Ostaje da vidimo da li će to proći i na tržištu.

2.  NxStage

Aparat za kućnu hemodijalizu, nazvan NxStage, je u prodaji još od 2005. godine i postao je vrlo popularan u Americi, gde se zbog ovog aparata sve veći broj pacijenata odlučuje za kućnu hemodijalizu (pre pojave tog aparata zanemarljivo malo Amerikanaca je bilo na kućnoj hd).  Ovaj HD aparat je nastao po uzoru na aparate za automatsku peritoneumsku dijalizu (tzv. ciklere), pa ga neki nazivaju i Ciklerom za hemodijalizu. To znači, da je ovaj aparat manjih dimenzija (visine 39, širine 37 i debljine 46 cm) u odnosu na standardne kućne dijalizne aparate, težak je samo 30 kg, koristi fabrički gotov set za hemodijalizu, koji se samo umetne u ležište unutar aparata.

NxStage System One & PureFlow

Set se satoji od malog dijalizatora, površine 1,5 m2, ima krvne linije smanjenog (100 ml) volumena punjenja, nema komora (ceo set, sa dijalizatorom=200 ml), a omogućava protoke krvi od 50-600 ml/min, i volumetrijsku ultrafiltraciju do 2,5 L/sat.  Aparat ima sve merače pritisaka, alarme, detektor vazduha, ekran sa komandama na dodir, kao što to imaju i „veliki“ aparati. Najinteresantnije je kako su rešili problem reverzne osmoze, odnosno uređaja za pravljenje dijalizne tečnosti. Vrlo pametno. Napravili su dve opcije za dijalizat: za kod kuće, i za putovanja. Prva opcija aparata se zove Nx-Stage Pure Flow, gde korisnik uz HD aparat dobije i jednu veću metalnu kutiju za vodu, koja služi i kao podmetač pod aparat. Taj rezervoar ima kapacitet od 60 litara, i kada se napuni vodom sa česme, onda se uključe strujni prekidači kojima se izvrši dejonizacija (demineralizacija), tj. stvaranje ultračiste vode za HD.  Na kraju se iz posebnih pakovanja u tu vodu ubacuju neophodni pufer i elektroliti, pa ta voda postaje spremna tečnost za dijalizu. Sa preporučenim protokom dijalizata od 200 ml/min, jedan rezervoar može trajati za 7 časova HD tretmana, a sa manjim protokom i više.

NxStage faze

Druga opcija jeste Nx-Stage Sistem One, a kod njega se dijalizna tečnost naručuje u fabričkim pakovanjima, u kesama od 5 L, koje se kače iznad aparata i po preskripciji lekara, može da se koristi 15-60 litara dijalizne tečnosti za jedan tretman.  Pacijent može izabrati i obe opcije, da ima kod sebe.  Da kod kuće koristi rezervoar, a kad putuje da ponese kese, ili kako već želi.  Aparat Nx-Stage radi sve vrste dijaliznih tretmana: hemodijalize, hemofiltracije, hemodijafiltracije, izolovane ultrafiltracije, sve vrste kontinuiranih dijaliznih tretmana (u jedinicama intenzivne nege), pa čak i terapijske izmene plazme (plazmafereze). Za jedinice intenzivne nege imaju i neku vrstu opcije SLEDD tretmana (spore i slabije, ali svakodnevne dijalize), koju nazivaju SHIFT tretmanima.

NxStage primeri

U Americi firma Nx-Stage već ima oko 5000 pacijenata na ovom aparatu, neki ga uspešno koriste već 8 godina, a do sada je na ovim aparatima učinjeno oko 5 miliona hd tretmana. Osim u SAD NxStage se već koristi i u svim zemljama zapadne Evrope, Australiji, Novom Zelandu i u nekim istočnoevropskim zemljama. Aparat se posebno istakao u hitnom dijaliznom lečenju postradalih u katastrofama, npr. pri zemljotresu u Turskoj, gde su ovi aparati pod šatorima, na akumulatorima i sa kesama dijalizne tečnosti, spašavali ljudske živote, kao u pravom dijaliznom centru.

nxstage dialysis

Na internetu se mogu pronaći celi video zapisi o svim aspektima rada sa NxStage aparatom (npr: 1.Priprema 2.Tretman 3.Isključenje).

homehemo-nxstage

Eto toliko o NxStageu, kada se pojavi njihovo zastupništvo ili predstavništvo u našim krajevima, nadamo se da ćemo biti u prilici da Vam damo podrobnije informacije o ovom aparatu, uključujući i naravno, pitanje cene i kvaliteta tretmana.

3.  Quanta

Engleski aparat za kućnu dijalizu Quanta Self-care se razvija od 2008. godine.  Firma koja ga proizvodi shvatila je težnje pacijenata za Quanta_imgkretanjem iz mesta u mesto, a da pri tome imaju svoj sopstveni dijalizni aparat.  Quanta Dialysis SystemRQuanta je zato takođe maksimalno smanjenih dimenzija: širine samo 37 cm, visine 48 cm i debljine 45 cm.  Modul za stvaranje dijalizne tečnosti Quanta je uzela od klasične Gambrove mini reverzne osmoze, uz nekoliko adaptacija i inovacija. Ono što je zaista jedinstveno i skoro revolucionarno u Quanta sistemu jeste činjenica da krv i dijalizna tečnost nigde i nikada ne ulaze u aparat. Naime, proizvođač je stvorio jedinstven set (kertridž) na kome su sve linije (i krvne linije i linije dijalizne tečnosti) fiksirane i zavarene u plastiku, koja se samo natakne na odgovarajuća ležišta na aparatu za hemodijalizu. Ceo ovaj dijalizni set se posle upotrebe baca, tako da je dijalizni aparat uvek čist i spreman za novi tretman.

Quanta Selfcare-cartridge

Shema Quanta sistemaNema dezinfekcije, nema pripreme, nema toplotne niti hemijske sterilizacije, odmašćivanja i dekalcificiranja. Toliko jednostavno, a ipak niko se drugi u svetu nije setio da to napravi.  Osnovni parametri tretmana podešavaju se i kontrolišu vrlo intuitivnim softverom preko ekrana osetljivog na dodir. Dijalizni set je jedinstven, a dijalizator je klasičan, dijalizator iz standardne proizvodnje za kućnu ili kliničku hemodijalizu.

Naravno, ni ova firma nema ni predstavništvo ni zastupništvo u našoj državi, tako da još uvek nemamo podrobnije informacije o cenama ili iskustvima korisnika ovog aparata, ali se iskreno nadamo da će bar neki od ovih noviteta preskočiti sve prepreke domaćih monopolista i pojaviti se i kod nas.

4.  Tablo

Sličan Viviji je i aparat Tablo, koji je proizvela firma Outset. Prema prvim informacijama aparat je dizajniran po sistemu: „sve u jedan“, tj. u donjem delu ima filtere za prečišćavanje vode, a pozadi je hidraulika za dijaliznu tečnost, dok je na poklopcu prostor za koncentrate, infuzije i ostale medikamente. LCD ekran sa pojednostavljenim rukovanjem (ceo tretman u svega 10 poteza) je namenjen laicima, tj. pacijentima na kućnoj HD, ali je aparat registrovan i za bolničke akutne i hronične dijalize.

tablo-01                    Tablo-02

Tablo-03        Tablo-04

Detaljniji prikaz dizajna i funkcija dijaliznog aparata Tablo možete videti klikom na link: https://www.youtube.com/watch?v=VPToOsccD4w.  Prenos svih podataka o tretmanu vrši se bežično gde god je potrebno poslati te podatke.

5.  Awak

Awak je mnogo poznatiji kao vrhunski model džepnih ili portabilnih aparata za perito-dijalizu (PD), ali isti dizajnerski tim radi i na razvoju Awak aparata za hemodijalizu. Evo nekoliko prikaza tog dizajna:

        Awak-1          Awak-4

6.  Ostali

Ima još nekoliko manje poznatih primera minijaturizacije, inovacija i prilagođavanja aparata potrebama dijaliznih bolesnika. U novinama je osvanula i priča o 18-ogodišnjoj devojci koja je sama konstruisala aparat za kućnu hemodijalizu koji košta svega 500 dolara!!!

Pogharian-dialysis-01

Pogharian-dialysis-02Opširnije o ovom izumu, možete pročitati ako kliknete na sledeći link: http://www.cbc.ca/news/canada/montreal/anya-pogharian-montreal-teen-inventor-takes-portable-dialysis-machine-to-the-world-1.3194176

7.  Hemodijaliza na točkovima

Na Zapadu ima dosta primera adaptacije kamp-prikolica, kamiona, automobila, pa čak i autobusa za kompletno sprovođenje hemodijaliznih tretmana. Zašto bi dijalizni pacijenti bili uskraćeni za putovanja, avanture i turističke obilaske svih mogućih destinacija? Upravo to im omogućava adaptacija standardnih vozila, tj. njihovo opremanje sa uređajima za prečišćavanje vode i klasičnim aparatima za hroničnu hemodijalizu. Na internetu se može pronaći bezbroj primera za „Hemodijalizu na točkovima“.

Mobile Dialysis Unit_01a

Mobile Dialysis Unit-05a          Mobile Dialysis Unit-07

Postoje i specijalizovane firme koje prave dijalizne autobuse ili dijalizne kamione, u kojima se montira nekoliko dijaliznih aparata, za grupna turistička putovanja dijaliznih pacijenata. Pacijenti mogu grupno putovati svojim kolima, vozom, autobusom, brodom ili čime već žele, a hemodijalize će im biti obezbeđene u mini pokretnom dijaliznom centru.

Mobile-Dialysis-Clinic-01Mobile Dialysis Clinic Odulair-01Mobile Dialysis Unit-01bMobile Dialysis Unit-01d

Mobile Dialysis Unit-04         Mobile Dialysis Unit-03

Postoje i sanitetska vozila sa ugrađenom kompletnom opremom za hemodijalizu i mogu se iznajmiti zajedno sa medicinskim osobljem koje će vam sprovoditi tretmane.

Mobile Dialysis Unit-02         Mobile Dialysis Unit-04a

Mobile Dialysis Unit-09a

mobile-dialysis-vehicle_img_big2          Mobile-Dialysis-Unit-01

Nažalost, sve navedeno za pacijente ovog podneblja je nedostupno. Mi ne možemo obezbediti aparate ni u stacionarnim zdravstvenim objektima, a kamoli mobilne dijalizne jedinice.

8.  „Naši“ snabdevači dijaliznom opremom i aparatima

Gde su na ovom polju naši stari poznanici: Fresenius i Gambro? Pa, skoro da ih nema nigde. Njih izgleda želje i interesi pacijenata ne dotiču previše. Njima je bitno da ispune očekivanja uprava bolnica, menadžera i političara koji odlučuju o kupovini opreme i materijala na veliko, a male pojedinačne mašine, pih … tu nema profita. A čim nema profita, za tim nema ni potrebe i o tome se i ne razgovara. Fresenius, na primer, poslednjih 60 godina pravi sandučaste dijalizne mašine, sve nalik jedna drugoj, masivne kao frižiderčine (vidi sliku).  Da se smrzneš kad ih vidiš.Rukopis masovnog proizvodjaca

Čak i one aparate koje su kao dizajnirali za pacijente na kućnoj dijalizi i dali im ime „baby“, nisu nimalo ni smanjili ni učinili pokretljivijim (link). To je naravno, poslužilo kao crno-humorna inspiracija pojedinim karikaturistima, ali to je tako bilo i ostalo, do dana današnjeg. FMC ne moze

Istina, bilo je nekih šuškanja, da će FMC otkupljivanjem Allient sistema, dijaliznog aparata koji je zasnovan na prečišćavanju i regenerisanju jednog te istog dijalizata (samo 5 L), FMC-ovo PAK-ovanje napraviti svoj sopstveni transportabilni dijalizni aparat kakav je nekada bio tzv. READY sistem (kofer za hemodijalizu na putovanjima).  Čak se zna i ime tog novog Freseniusovog projekta: zvao se PAK.  Nažalost, struja okrenuta postojećim (više nego dobrim zaradama) od X008 skalamerija, nije dozvolila završetak tog projekta. A i priča o aparatima sa regeneracijom dijalizata nije ni delovala perspektivno, jer je već nekoliko puta u istoriji dijalize to pokušavano i – uvek je propalo.

A šta reći za Gambro? Gambro, nekada moćna i inovativna dijalizna firma, danas nije ni bleda senka one vrhunske švedske tehnologije. Gambro je bio pionir u proizvodnji aparata sa kontrolisanom ultrafiltracijom, prvi su uveli kompjuter u aparat za hemodijalizu, prvi su uveli suvi bikarbonat, prvi su masovno pravili aparate za hemofiltraciju i hemodijafiltraciju, itd.itd. Treba reći i da su prvi napravili pokretnu dijaliznu platformu, gde su pored standardnog HDF aparata postavili mini-reverznu osmozu i omekšivač gradske vode, te takvu pokretnu dijaliznu jedinicu predvideli za pacijente na kućnoj hemodijalizi. AK200UWSF2 Međutim, iste takve trijade su našle svoje mesto i u jedinicama za intenzivnu negu, u šok Gambro-ak96WROsobama, za lečenje hemodijalizama bolesnika koji se zbog opšteg teškog stanja, zbog vezanosti za aparat zvani veštačka pluća, ne mogu transportovati do dijaliznog centra. Ova Gambrova pokretna HD oprema koja je hemodijalizu učinila mogućom u bilo kojoj bolesničkoj sobi (gde ima lavabo i strujna utičnica), postala je osnova za razvoj nove dijalizne metode zvane SLEDD (ili u prevodu: spora slabo-efikasna svakodnevna dijaliza). Kao što mu ime kaže, SLEDD se primenjivao za teške, životno ugrožene bolesnike, sa srčanom i bubrežnom slabošću, pa su takvima primenjivane svakodnevne, spore (krvni protok i protok dijalizata oko 150 – 200 ml/min) dijalize, sa malim dijalizatorima i malom ultrafiltracijom 2-3 litra za 8-12 časova.  (Ranije primenjivane tehnike kontinuiranih dijaliza koristile su dijaliznu tečnost iz kesa, što ih je činilo 6-10 puta skupljim od AK97SLEDD metoda.  Nažalost, u Srbiji se i dalje koriste te stare kontinuirane, CRRT metode, jer firmama i našem zdravstvenom menadžmentu izgleda i dalje odgovara ono što je skuplje, a ne ono što je za pacijenta bolje, a za ustanovu jeftinije). Tužna je istina da tu davno osvojenu mobilnost HD opreme, Gambro nije iskoristio da nastavi sa prilagođavanjem iste pacijentima koji žele da putuju zajedno sa svojim dijaliznim aparatom. Tako da današnja Gambrova najmanja dijalizna mašina, jeste nešto mršavija od one standardne, ali je to i dalje daleko od transportabilne dijalizne jedinice.

GambroAK97

Gde su u ovoj priči firme dalekoistočnih proizvođača: Japana, Kine, Koreje? Gde su kod nas ti čuveni majstori minijaturizacije? majstori minijaturizacije Kod nas ih očigledno nema nigde. Naši pacijenti, sestre, doktori, niko nije ni video ni radio dijalizu na japanskim aparatima. Zašto je to tako? Zašto možemo kupovati japanske, kineske ili korejske automobile, a ne možemo dijalizne aparate iz tih zemalja.  Po svemu sudeći predstavništva tih dalekoistočnih firmi u našoj državi su nesposobna. Nesposobna da rade u atmosferi nejasne pravne regulative i visoke korupcije. Zato ćemo morati još čekati dok se domaći monopolisti ili oligopolisti ne zasite i dok ne prezasite tržište. Posle neće ni biti mesta i gotova priča.

O pacijentima, njihovim potrebama, o otvaranju tržišta, o raznovrsnosti ponuda, tržišnoj utakmici, možemo i dalje samo da laprdamo. Ništa od toga ne postoji. Pacijenti su izgleda svuda, ne samo u dijalizi, zadnja rupa na svirali.

Pa da budemo do kraja iskreni:

ni jedna od svih ovde pomenutih dijaliznih mašina

(ni Vivia, ni NxStage, ni Quanta, ni Tablo, ni AK97)

nije u pravom smislu reči

pokretna i prenosiva, transportabilna, dijalizna mašina.

Mada,

što bi rekao Bajaga:

Zna da bude.

Kad je sunčan dan.

 

.

 .

DiaBloG – 2014

.

još sličnih tekstova:

Šta je prava istina o razvoju i perspektivama minijaturnog i nosivog veštačkog bubrega?

Hemodijaliza i putovanja

Šta trebate pitati pre nego što izaberete dijalizni centar?

Kako do KUĆNE hemodijalize

Koliko je zaista hemodijafiltracija skuplja od obične hemodijalize?

.

.     .     .

Picture1b

.     .     .

 

 

Advertisements

Šta radi Fresenius u Republici Srpskoj

Šta radi Fresenius u Republici Srpskoj
Nakon materijalno dokazanih muljavina Frezenijusa u Srbiji, proučili smo malo bolje ponašanje ove profiterske multinacionalne globalističke aždaje i u Republici Srpskoj. Nažalost, ni tamo stvari nisu ništa bolje. Ako su već i američki dijalizni sajtovi provalili nemilosrdni odnos Frezenijusa prema pacijentima koji su im povereni (link), ako su već neslavno raskrinkani u Hrvatskoj (link) i Srbiji (link), da li je u Bosni i Hercegovini moglo i biti drugačije? Naravno da nije, ali ovde smo dužni jednu napomenu: Frezenijus nema nijedan dijalizni centar u Federaciji BiH. Svi su mu u Republici Srpskoj. Zašto je to tako? Zašto muslimansko-hrvatska Federacija nije htela ili nije si mogla priuštiti tako skupe tretmane, a ludi ili potkupljivi Srbi, pristali odmah i to za skupe pare. Istini za volju, treba reći da je glavni promoter i lobista dolaska Frezenijusa u RS bio čovek koji je po ključu postao ministar zdravlja, ujedno i glavni nefrolog Republike Srpske (link). Prošle godine, dan posle odlaska u penziju, počeo je i zvanično da radi za Frezenijus, da regularno prima platu od njih, a ujedno je nastavio da bude Glavni koordinator za dijalizu u Republici Srpskoj. Niko od nadležnih tu nije video nikakav sukob interesa. Čovek radi za privatnu firmu i istovremeno je jedini koji kontroliše tu firmu i za to uzima dnevnice od države. Idila. Bar za njega i za Frezenijus. Nema nikakvog sukoba interesa, samo interes.
Frezenijus Srbima ne veruje
Iako u Federaciji nije uspeo da kupi nijedan dijalizni centar, Frezenijus je procenio da rukovodjenje nad srpskim centrima ne sme biti srpsko. Odmah po preuzimanju dijaliznih centara u Republici Srpskoj, menadžeri, upravitelji (generalni, ekonomski i medicinski) im dolaze iz Federacije: iz Tuzle i iz Sarajeva. Frezenijus BiH nije imao povjerenja ni u jednog srpskog nefrologa, pa im nije dodelio nijednu rukovodeću ulogu. Za glavnog doktora određen im je izvesni G. Imamović iz Tuzle, čovek bez ikakvog nefrološkog i dijaliznog znanja ili iskustva. Za glavnu sestru im je postavljen Nusret Mehmedović, nije greška, čovek se sam potpisuje kao glavna sestra, što se može videti i na zvaničnim dokumentima Frezenijusa u Republici Srpskoj.

Glavni u HD RS

Za nemale pare koje uzimaju od Fonda Republike Srpske, Frezenijusovci su mogli bar radi šminke ili radi ključa, ostaviti makar privid poštovanja mušterije, tj. korisnika, pa odrediti nekog od poznatijih ili iskusnijih nefrologa iz Republike Srpske. Ali nisu ni toliko poštovanja hteli pokazati. O svim mahinacijama Frezenijusa u Republici Srpskoj nezavisni novinari državne radio-televizije Republike Srpske (RTRS) su napravili jednu vrlo objektivnu reportažu (link).
Ipak, niko od nadležnih tužilaca, sudija, političara, nije ni prstom mrdnuo da to ispita. Velika firma, velika zarada, pa joj izdaci za kontrolu situacije ne padaju teško. Teško je samo nama koji znamo da su to naše pare. Kao što reče onaj sindikalni medicinar iz TV priloga, dijaliza je u državnim centrima koštala 70 maraka ili 35 evra, a sada po jednoj dijalizi stranci uzimaju 110 evra, a za HDF naplaćuju 120 evra ili 240 konvertibilnih maraka. Poređenja radi, sav potrošni materijal za hemodijalizu u Srbiji i danas košta manje od 40 evra, a i ta je cena prenaduvana. Pa i red je da Srbi malo pomognu siromašnu Nemačku našim parama, iz naših Fondova. Ne postoje bogati koji su se obogatili, a da niko nije osiromašio. Ovo je priča o tome kako su strani nefro-kerovi oglodali srpski zdravstveni budžet, do koske.

Sistem prebacivanja srpskih para u nemačke džepove
Gde su glavne mutne radnje Frezenijusa u RS? Tamo gde su mogućnosti da se uzmu pare, naravno. Pre svega, Frezenijus je svu svoju robu počeo uvoziti zaobilazeći prelaz i carinu u Gradišci, kako ne bi ni marku platio ili ostavio u Republici Srpskoj. Odmah po preuzimanju dijaliznih centara u RS, sva Frezenijusova roba je počela ulaziti u BiH preko carine u Orašju. Umesto špeditera iz R.Srpske posao uvoza su dobijale firme iz Federacije. Osnovni cilj: ni marku ne ostaviti u RS, ako se ne mora.
Drugo, Frezenijus je raskinuo sve ugovore sa firmama, saradnicima i dobavljačima, koji su bili iz Republike Srpske, a snabdevali su dijalizne centre u Republici Srpskoj. Odjednom je kompletno snabdevanje lekovima, deterdžentima, hemikalijama i drugim potrepštinama, počelo stizati iz firmi iz Federacije. Republika Srpska je davala pare Frezenijusu, ali od njih nije mogla biti udostojena ni povratne marke.

Citajte sta vam pise na ekranu
Treće: osim nepovoljne cene, ugovor je doveo do skoro potpunog prelaska nefrološke službe Republike Srpske u ruke privatnika. Jer, R.Srpska je u skoro svakom većem gradu imala po jednog nefrologa u lokalnoj bolnici. Sada su svi oni preuzeti od strane Frezenijusa, i samo za dijalizu, pa su bolnice ostale bez nefrologa. Da situacija bude potpuno apsurdna, pacijente koji su na dijalizi doživeli pogoršanje, FMC nefrolozi su upućivali na prijem u državnu bolnicu, iako su znali da tamo više nema nefrologa. To više nikoga nije interesovalo, takav je bio Ugovor u Zvorniku, u Šamcu i Doboju. Bolnički internisti su onda te pacijente slali u Tuzlu, kod tamošnjeg nefrologa, a to je za RS bio novi namet na vilajet. Ugovor fmc za doboj i zvornik

Četvrto: Frezenijus koji sam proizvodi i primenjuje sav potrošni materijal za dijalizu, povećao je cene svim tim proizvodima, kako bi prikazao da nema praktično nikakve zarade koja bi mu ostala, a da bi na taj način izbegao plaćanje poreza na prihode u Republici Srpskoj. Pošto sam proizvodi i sam određuje svoje cene, knjigovodstveno gledano sve je ispravno. Ranija zarada i porez koji je ostavljao prethodni menadžment, sada je nestala. Tako je potpuno zaokružen i usavršen sistem isisavanja srpskih para u džepove nemačkih „investitora“, a preko bošnjačkih menadžera.
Peto, ali ne i najmanje važno: Šta je sa pacijentima? Šta je sa brigom za naše ljude koji dospeše u nemačku bolnicu, a za srpske pare? Kako se pokazala mnogo proklamovana briga o pacijentima, koji su naravno u centru pažnje svakog zdravstvenog sistema. Pa ništa, o njima se u svemu ovome najmanje vodilo računa. Već smo rekli da Frezenijus sam proizvodi i primenjuje sav potrošni materijal za uslugu hemodijalize, koju sam i pruža. Takav sukob interesa, sprečava bilo kakvu mogućnost zaštite pacijenata od neispravnih dijaliznih sredstava, jer i sredstva i doktori, koji bi trebalo da brinu o zaštiti pacijenata, svi su Frezenijusovi. Tako se nikada nije desilo da Frezenijusovi doktori prijave nijednu tehničku ili proizvodnu grešku na Frezenijusovima aparatima, dijaliznim koncentratima, linijama ili filterima. Zna se da im to Frezenijusovi menadžeri ne bi tolerisali, pa to niko nije ni pokušavao.
A u samoj Americi je nastao veliki skandal, jer su zahvaljujući insajderima, pacijenti saznali da u internim Frezenijusovim mejlovima postoje podaci o smrti 950 pacijenata usled neispravnosti u radu Frezenijusovih aparata i osoblja (link).
Da li se to smelo sakrivati ili prećutkivati kao poslovna tajna. Nipošto, ali niko od Frezenijusovih medicinara to nije obelodanio. Da u Americi nije bilo anonimnog insajdera, javnost nikada ne bi saznala za ta ubistva. Tek posle toga krenule su stotine sudskih postupaka i zahteva za odštetu. Taj isti problem koji su imali američki pacijenti, centralizovano mešanje i spravljanje jednog te istog dijaliznog koncentrata za sve pacijente u dijaliznoj smeni, vršeno je i u svim Frezenijusovim centrima u Republici Srpskoj (osim u Gradišci). I još se vrši!!! Kakve su posledice takvog načina rada, koliko i kojim pacijentima je to naškodilo, niko nije ni prijavio niti razmišljao o tome, u RS. Toliko o brizi za pacijente. Inače, taj centralni mikser je uveden da bi se ostvarile uštede, da se ne bi kupovao poseban dijalizni koncentrat individualno, za svakog pacijenta (prema njegovim potrebama), kako se inače radi tamo gde se brine o pacijentima.
Kako su se pacijenti proveli u Frezenijusovim centrima najbolje govore njihova pisma, koja (osim ovog sajta, naravno) niko nije hteo objaviti (link, link).
Situacija je eskalirala do te mere, da su prvi put u poslednjih 50 godina, dijalizni bolesnici morali štrajkovati da bi ostvarili svoja prava. Radije su birali smrt nego poniženja koja su doživljavali kao pacijenti (link). Ministar zdravlja koji se sažalio nad njihovom sudbinom i koji je usvojio sve njihove zahteve, ekspresno je smenjen i izbačen iz vlade, nedugo posle toga (link).
Imamo i masu dokaza iz interne Frezenijusove prepiske, gde oni sami priznaju svoje probleme, računajući da će to ostati sakriveno. Evo, na primer, kakvi su rezultati lečenja, prevencije zaraznih oboljenja ili priprema za transplantacije, sada kada bi o tome trebalo da brine sam Frezenijus. Pokazaćemo Vam samo deo naših podataka dobivenih iznutra iz samog Frezenijusa (piše npr. „Nepovoljni trendovi u Šamcu, Zvorniku, Prijedoru, Banjaluci, Bijeljini i Brčkom“):

Neadekvatna terapija kostiju i minerala
Kakva je zaštita od hepatitisa, šta je Frezenijus preduzeo da dijalizni pacijenti ne dobiju osim bubrežne i bolest jetre. Evo izveštaja, od njih samih, ali ne našim, nego FMC organima („manje od potrebne 3 HBV vakcine u prvih 6 mjeseci boravka u centru se bilježe iskazanim brojem pacijenata“ na donjoj slici):

Zastita pacijenata od B hepatitisa
Šta tek reći za Mondo studiju. Frezenijusovci su sami objavili u stručnim časopisima da su nad pacijentima iz Republike Srpske sprovodili istraživanja o umiranju, bez da su ikoga obavestili o tome (link). Nijedan pacijent ništa nije znao o tome, čak ni osoblje, ni doktori, a o zakonskim obavezama, odobrenjima etičkih komiteta i nadležnih agencija i da se ne govori. Kako bi se Vi osećali da znate da neko sakuplja Vaše nalaze da bi video kada ćete umreti i da li mu se to uklapa u njegove procene. A pri tome ništa Vam ne govori i ništa ne misli ni preduzeti da bi to sprečio.

Mondo -01a_resizeMondo, nase brojke do 2013_resize

A drugi, naravno, nisu bili toliko glupi ili naivni. Hrvati, na primer. Oni su privatnicima rekli ovako: Zbog težine bolesti i brojnih komplikacija, dijalizni centri koji su u krugu bolnice moraju i ostati u krugu bolnice i u rukama države, odnosno ministarstva zdravlja! Nikakvi privatnici, njihova ispitivanja i zarade preko naših fondova. Ukratko, Hrvati su im ovako odgovorili:

Hrvati protiv Privatnika
Sve skupa, jeftina kolonija, pogodna za eksperimente uživo, koja sama (skupo) plaća ceo taj cirkus.
To smo mi.

Priznanje

.

.     .    .

DiaBloG – 2014

(redakcija sajta se zahvaljuje  gospodinu M. Biliću na ustupljenim dokumentima i komentarima)

.

 

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Yi Zhang: Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu    Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata    Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV    Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day    Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?     Ponovo smrtni ishodi zbog korištenja Freseniusovih rastvora za hemodijalizu

neocekivano dobar pocetak