Tag Archive | druženje

Reče i Kosta da je dosta!

Da li su konačno pacijenti odlučili da progovore?  Da li nam jesen donosi dijalizno proleće?

Poštovani čitaoci,

Posle našeg posta „Treba li biti Slobodan da bi se postavilo pitanje“, a kojim smo komentarisali tekst u Politici koji je objavio pacijent Slobodan Naumović, dana 25.03.2014., sada imamo zadovoljstvo primetiti da se u istim novinama, u istoj rubrici, pojavio još jedan vrlo zanimljiv tekst, na istu (dijaliznu) temu.

Naime, u četvrtak, 11.09.2014. pacijent Kosta Velimirović, hrabro i otvoreno se potpisao ispod svog autorskog teksta o problemu hemodijafiltracije u Srbiji.

Ne znamo da li je redakcija Politike šta menjala u originalu, ali skresao im je Kosta dovoljno. Napisao je da je država ta koja stvara i podstiče neravnopravnost građana. Država je ta koja je donela famozni Pravilnik kojim je smanjila broj kvalitetnih hemodijaliza tj. hemodijafiltracija, u državnim centrima na samo 20% od svih tretmana, a dozvolila je hemodijafiltracije na kućnim dijalizama i u privatnim centrima 100%.

Obzirom da je hemodijafiltracija jedini kvalitetan metod dijalize i da se svuda u svetu smanjuje procenat običnih bikarbonatnih hemodijaliza, ostaje pitanje zašto su kod nas krenuli naopako: da smanjuju procenat HDF-a. Bolje upućenima, našim čitaocima, je sve odavno jasno. Jasno je da iza svega stoje interesi krupnog kapitala i dijalizno-farmaceutske mafije, koja želi da uzme više para za tu kvalitetniju metodu. Pri tome je ta dijalizna mafija potkupila državne činovnike koji se saglasiše sa planom ruiniranja državnih dijaliznih centara, kako bi što veći broj pacijenata tražio prelazak kod privatnika ili na kućnu hemodijafiltraciju (link). Već viđena priča, kao i pred svaku privatizaciju kod nas. Crevo za HDFPrvo se robi ili ustanovi obori vrednost, a zatim se to privatizuje, pa se ista usluga onda prodaje državi od strane privatnika, ali po znatno većim cenama. Naravno, filter ili dijalizator za običnu bikarbonatnu hemodijalizu i za hemodijafiltraciju su isti, nema nikakve razlike u cenama, pa privatnici koji sada svima daju HDF nemaju nikakve gubitke. Ali, isti privatnik (Fresenius) u državnim centrima traži 1600 dinara više za 50 cm dugo PVC crevo koje je neophodno za HDF. To crevo inače realno košta 2-3 evra, ali su monopolisti znali da ucene državu: ako se HDF crevo ne kupi za 1600 dinara, nema ni HDF-a, jer niko drugi to ne proizvodi osim njih.

Zato se u Beogradu smanjio broj HDF u odnosu na broj tih tretmana 2007. godine. Zato su svi dijalizni centri u Beogradu prepunjeni, a pacijenti se iz Fonda šalju u Lazarevac (ako nemaju vezu) ili u Fresenius centre (ako imaju vezu). Naravno, država plaća Fresenius centrima svaku dijalizu 40% više nego Lazarevcu, ali šta da se radi, kad to pacijenti traže, a i „nema slobodnih mesta“ u gradu Beogradu (Novom Sadu ili Nišu, svejedno).

Država „nije obratila pažnju“ da svi načelnici dijaliznih centara primaju honorare od Freseniusa, da održavaju takvo stanje, a oni koji budu najbolji u ruiniranju državnih dijaliznih centara biće nagrađeni prijemom u Fresenius u stalni radni odnos.

Nije sve ovo rekao Kosta, ili jeste, ali nije prošlo uredničku cenzuru, ali ne sumnjamo da je sve ovo znao. Jer, kaže Kosta: „za ovakve neshvatljive razlike u tretmanu pacijenata trebao bi da se zainteresuje i Zaštitnik prava građana“. (Jankoviću, čitaš li ti ovo?!?). O Zaštitniku prava pacijenata ne vredi trošiti reči.

I reče Kosta da se famoznim dijaliznim Pravilnikom poništava član 21 stav 1 i stav 3, kao i član 68 Ustava Srbije.

Protesti pacijenata2

Ali, zabole činovnike i Fresenius neka stvar za Ustav Srbije. Da li se sa Ustavom putuje na kongrese? Da li se sa Ustavom dobijaju dnevnice i honorari za predavanja. Da li se Ustav sipa u čaše na gala večerama i koktelima? NE. Pa, o čemu onda da pričate sa njima.

Ali, nisu nas samo državni činovnici i Freseniusovi plaćenici doveli u ovakvu situaciju.

Nego, nažalost, i naši.   Naši „sapatnici“ – pacijenti.

Pacijenti su isto krivi. Dozvolili su da ih vode kojekakvi smutljivci, interesno i finansijski vrlo povezani sa privatnim dijaliznim monopolistima, a takvi su pre svega štitili interese Freseniusa, a ne pacijenata. Iskustvo nas uči da su se svi takozvani predstavnici dijaliznih pacijenata uglavnom trudili da zamajavaju pacijente i odvraćaju im pažnju od suštinskih, životnih pitanja, dok su za sebe obezbedili sve moguće povlastice i najbolji tretman: hemodijafiltraciju.

zamajavanje pacijenata2

Zato je Kosta udario pravo u suštinu problema. Neka ostane za primer u istoriji beščašća ponašanje Freseniusovih sponzorisanih predsednika udruženja dijaliznih pacijenata koji su boreći se za interese tog privatnika, šetali pacijente po Srbiji i davali im da bacaju pikado na vrata od nečijih garaža ili da broje čunjeve koje su loptama oborili. Eto, takve su im bile „aktivnosti“ i „briga“ za situaciju u dijalizi Srbije.

Naravno, ti predsednici su prethodno za sebe i svoje članove porodice izborili pravo na kućnu hemodijafiltraciju i blagovremeno su pobegli iz državnih dijaliznih centara koje bi da predstavljaju.

zamajavanje pacijenata4

Takvi predsednici su zamajavali pacijente iz državnih centara „oštrim“ i preobimnim predstavkama tobože protiv aktuelne situacije, a u stvarnosti su davali svoj pristanak na svaki Pravilnik koji je važio za državne centre, i radili sve drugo što im nalože „sponzori“ (Fresenius). Za njih na kućnoj dijalizi važi poseban Pravilnik i sve im se donosi na tacni, dijalizatore im donose Fresenius i Gambro, bez tendera, po cenama koje nisu tenderske, a država (Fond) sve plaća. Glatko. Štaviše, ti pacijenti sa kućne HDF, da bi zadovoljili svoju sujetu, naterali su sponzora da im finansira i njihove Knjige o dijalizi, gde su isecanjem i kopiranjem tuđih tekstova hteli da se proglase jednakim stručnjacima kakav je i Freseniusov (dr Hrvatčević), njihov uzor, koji je isto prepisivao, ali barem iz inostranih izvora.

Zato su nam pojave i medijski nastupi Slobodana i Koste, vrlo dragoceni.

Bolje je pet minuta pošteno zboriti, nego godinama „biti predsednik udruženja dijaliznih pacijenata“.

Da nam je više takvih, drugačija bi se dijaliza svirala u državnim bolnicama.

A ovako,

možda je najbolje da organizujemo još jedan izlet.

I da se malo družimo.

A možda bidne i neko „predavanje“.

.

DijaBloG – 2014

.

.

zamajavanje3

Hleba i Igara, a za dijalizu šta nam daju

Dugo najavljivane, pripremane i organizovane, nedavno su i održane: sportske igre za dijalizne pacijente. Posle niza kritika, posebno na našem sajtu, samozvani predstavnici pacijenata su pokušali Igrama pokazati kako, eto, ipak nešto rade, kako nisu korumpirani (sponzori su bili vrlo diskretni) i kako imaju uporište u dijaliznoj bazi. Izmanipulisani učesnici su bili zadovoljni druženjem, ali konačni efekat Igara je nesumnjivo odgovarao samo korumpiranoj zdravstvenoj birokratiji i dijaliznim trgovcima: skretanje pažnje sa kriminalnog stanja u srpskoj dijalizi. Za čitoce DiaBloGa, donosimo izveštaj našeg reportera sa lica mesta:

Sportske igre dijaliznih pacijenata

Dana 07. i 08. septembra 2013. održane su sportske igre pacijenata na hemodijalizi. Igre su održane u Loznici. Prisustvovalo je malo pacijenata, u odnosu na broj ljudi na hemodijalizi u Srbiji. Verovatno je sama kriza u društvu dovela do toga, jer su pacijenti već osiromašeni, a ni sponzori se ovaj put nisu baš istakli. A naročito firme koje proizvode ili distribuiraju sredstva za HD, neki su dali nešto, drugi ništa. Najviše je sponzorisao grad Loznica, tako da su pacijenti imali obezbeđen smeštaj i hranu. Došli su pacijenti iz Vranja, Smederevske Palanke, Niša, Pirota, Sremske Mitrovice itd. Iz samog Beograda bio je samo jedan pacijent iz Zemunske bolnice koji je došao samoinicijativno. To samo govori u prilog tome da Savezno udruženje sa sedištem u Beogradu ništa ne radi.

Sportske igre su pozitivan primer kako se mogu organizovati pacijenti, ali ako je ovako mali odziv za Igre, kako onda očekvati da se udružimo u rešavanju problema u lečenju nas samih?! Situacija u zdravstvu je generalno loša, a u dijalizi još gora. Za 50% svih dijaliza su nam odredili niskopropusne dijalizatore. Poređenja radi, u Republici Srpskoj svi imaju visokopropusne, a naši rukovodioci na kućnoj imaju ne samo 100% visokopropusne dijalizatore, nego i HDF 100%. Za nas 4000 ostalih ne daju, samo zato da trgovci ne bi izgubili svoj profit na linijama za sterilni infuzat.

Ako se sami ne trgnemo i ne počnemo borbu, biće nam još i gore. Manja udruženja nešto i rade a glavno, Savezno, ništa. Svrha mu je nepoznata.

Ovo je bila prilika da pacijenti jedni drugima prenesu utiske o radu svojih centara. I šta smo saznali: situacija nigde nije dobra, nema eritropoetina, vitamina, ponegde čak ni epruveta za krvne analize, a o HDF da ne pričamo. Svi se susreću sa istim problemima.

Možda bi pacijenti trebali da se bore sa zdravstvenom birokratijom kao što su se borili i na ovim sportskim igrama. Zabavni deo je prošao, treba se okrenuti ozbiljnijem rešavanju gorućih problema. Možda još jednom pokušati da se utiče na promenu sramnog pravilnika RFZO. Ako uspemo da probudimo gospodu iz Saveznog udruženja.

Da li će iko dati medalju onome ko nam obezbedi bolje lečenje?

Mislite o tome …

.

Medalje ce smiriti strasti.

Teoretski imamo sve.

Pronaci srz problema

.     .     .

JJD

DiaBloG – 2013

.

.

Picture1b