Tag Archive | direktor

O životinjama se više brine nego o nama

Muke dijaliznih pacijenata iz Boljevca

O našim problemima počeli smo da im pišemo još 2012. godine:

Pismo ministru zdravlja, juni 2012a

Originalni dokument, u rukopisu, izgleda ovako:

Pismo rukopis

Zaštitnik prava pacijenata nam je odgovorila ovako:

Odgovor Zastitnika pacijenata

Direktor Doma Zdravlja je odgovorio ovako:

Odgovor direktora DZ 2012g

a poslednje pismo smo napisali sadašnjem Ministru zdravlja 06.10.2014:

Pomozite hitno za prevoz do dijalize

Poštovani Ministre, molim Vas hitno nam pomozite oko prevoza za dijalizu, jer uskoro nećemo imati čime da idemo do dijalize u Zaječaru, jer su u Domu zdravlja u Boljevcu sva vozila adekvatna za naš prevoz dotrajala i u većem kvaru, za koje direktor Doma zdravlja ne daje sredstva za popravku, po rečima vozača hitne službe.

Kombi koji smo dobili lično za naš prevoz se za oko 10 godina veoma amortizovao i istrošio, pokvario, prešavši skoro 350.000 km u veoma lošim uslovima loših planinskih puteljaka kako bi sve pacijente odveo na dijalizu. I ova ležeća vozila sa kojima sada idemo su dotrajala, kvare nam se i u putu, nemaju grejanje, klimu, izduvni gasovi ulaze na sve strane, gušimo se i smrzavamo…

U ime svih pacijenata za pomoć Vas moli pacijent koji se od detinjstva dijalizira evo sada oko 33 godine, Dragan Bogdanović, Podgorac, Boljevac.

Molim Vas Hitno nam pomozite!

Hvala Vam.

S poštovanjem,

Dragan Bogdanović, i pacijenti dijalize Zaječar iz Boljevca.

dijalizirani.boljevac1.zajecar@gmail.com

 

I dalje čekamo …

 .

Od Boljevca do Zajecara i nazad2

.

Od Boljevca do Zajecara i nazad1

.

Od Boljevca do Zajecara i nazad4

.

Od Boljevca do Zajecara i nazad6

.

Od Boljevca do Zajecara i nazad3

.

 I dalje čekamo i zavidimo drugima na humanijem tretmanu …

.

276614_hitna-pomocblicemil-conkicbeograddi003420076_f

.

oxford-dog-seat-cover

.

the-worlds-top-10-best-images-of-animals-in-v-L-nja5R9

.

.     .     .

Picture1b

.     .     .

Otkrivamo: ko su novinari, mediji, doktori i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?

Pljačkaška privatizacija i divlji kapitalizam ne puštaju iz čeljusti Fond zdravstvenog osiguranja Srbije – evo kako im funkcionišu Grupe za pritisak na javnost:

Poštovani čitaoci,

već ste iz dosadašnjih naših tekstova mogli dosta saznati o otvorenim vezama nekih novinara, medija, funkcionera i bolesnika sa najvećom privatnom dijaliznom kompanijom kod nas. Oni su neumorni. Ne prezaju ni od čega. Misle da će 1000 puta ponovljena laž pobediti istinu i da će uzeti još para iz srpske države i iz srpskog zdravstva.

Više se i ne kriju. Računaju da ih niko i ne prati. Praktično iste priče u istim medijima ciklično ponavljaju samo da bi navukli još koji dinar njihovoj „velikoj“, „najvećoj“ dijaliznoj firmi. Evo, pogledajte i sami. Ista novinarka (B.Radivojević), u istim novinama, pušta kompletno od Freseniusa napisan tekst, na istu temu i sa istim likovima. Samo se datumi razlikuju. Jedan je iz prošle, a jedan iz ove godine.

Molimo sve čitaoce (i sve nadležne državne organe koji bi trebalo da reaguju po službenoj dužnosti) da odmah sebi snime ove sajtove i sadržaje, jer pretpostavljamo da će ih farmakomafija obrisati i ukloniti čim vide da su ismejani i provaljeni.

Dakle, uverite se i sami:

B.Radivojević u Novostima 2013. godine    i    ista B.Radivojević sa istom temom i 2014:

To mogu samo Novosti.

Ko je novinarka B.Radivojević i kakve su njene veze sa Freseniusom?

Kakve su veze Freseniusa sa bolesnicima koji uvek brane njegove interese?

To neko od državnih organa treba da proveri.

Ko je pomenutim predstavnicima udruženja pacijenata dao mandat da zastupaju interese Freseniusa? Kada su oni i kako izabrani na te funkcije? Kada su imali izbore, da li su regularno izabrani i da li su ikada regularno predali funkciju nekome drugome na isteku svog mandata? Da li je moguće da su svi postali doživotni predsednici „svog sopstvenog“ udruženja? Da li je moguće da to svoje udruženje koriste za pribavljanje lične koristi? Da li je moguće da su ušli u biznis sa Freseniusom kao „grupa za pritisak na javnost“? Da li je moguće da niko od tih „Predsednika“ udruženja ne komunicira sa drugim „Predsednicima“ sličnih udruženja i da jedni o drugima govore sve najgore? Da li su predsednici u pravu samo kad govore jedni o drugima? Kako je moguće da se direktor Freseniusa o pacijentima iz udruženja pacijenata izražava kao o psima – kaže da će ih napujdati na Fond zdravstva Srbije samo da ostvari svoje interese?

AD napujdava udruzenje bolesnika

Kakav je to čovek, pacijent, kome se njegov poslodavac obraća kao psu, a ovaj mu i dalje bespogovorno izvršava naređenja? Kako i čime je stvorena takva pokornost tih bolesnika?

Sve isto ili slično se ponavlja već godinama:

Linkovi:

1) Sa kućne HD protestvuju za pacijente na dijalizi kod privatnika, ko i zašto? 28.04.2012.

2) Ko sa svoje kućne dijalize organizuje protest za dijaliznog privatnika, 19.04.2012.

3) Opet 2013. godine ista priča, oni sa kućne HD se zalažu za povećanje posla u privatnim HD bolnicama, 12.04.2013. )

4) I ove 2014. godine ista priča, opet plaćena kampanja u Novostima, da se popune kapaciteti privatnika, a po višim cenama, kućni Predsednici Pacijenata neumorni 14.07.2014. (klikni ovde).

U svakom slučaju javnost mora da zna koje se laži, neistine i poluistine, iznose u tim intervjuima. Ovde ćemo vam navesti samo najčešće njihove „nedorečenosti“:

  • Cena hemodijalize je u privatnim dijaliznim centrima dvostruko veća od cene u državnim dijaliznim centrima.
  • Privatnik Fresenius i njegova „Grupa za pritisak na javnost“ se kao žale što dijalizni pacijenti putuju pored njihove bolnice na Buvljaku u bolnicu u Lazarevac. Ali, ne kažu da su bolnice privatnika smeštene u adaptiranim garažama stambenih zgrada ili u skladišnim prostorijama na Buvljaku. A gospodo, Lazarevac je BOLNICA. Prava bolnica, a ne soba sa poredanim dijaliznim mašinama. Novinarka B.Radivojević se nije setila da o istoj temi porazgovara i sa direktorom Bolnice u Lazarevcu ili sa direktorom Fonda zdravstva, da se čuje i druga strana. Bar toliko. Ili da se iznad njenih tekstova stavi natpis: PLAĆEN REKLAMNI PROSTOR.
  • Novinarka B.Radivojević sakri od javnosti da su svi Freseniusovi bukači, koje ona „intervjuiše“, zapravo pacijenti na kućnim hemodijafiltracijama. Sami imaju SVOJU sobu i SVOJ aparat za hemodijalizu. Oni sa pacijentima u državnim centrima nemaju nikakve veze. Oni nigde NE PUTUJU na dijalizu. Oni ne dele sudbinu pacijenata iz dijaliznih centara. Oni su sebi obezbedili sve. Sve im se plaća od strane Fonda i sve za dijalizu im se dostavlja kući, na noge. Taj isti, zabrinuti Predsednik, je lično potpisao saglasnost sa najcrnjom i najrestriktivnijom verzijom Pravilnika, verzijom koja je pacijente u državnim centrima zavila u crno. Imate taj dokument u RZZO Beograd, ako treba kopiraćemo ga i objaviti javno.
  • Privatnik Fresenius u startu ustvrdi da je proširenje ili izgradnja novih dijaliznih kapaciteta u kliničkim centrima u Beogradu skupo i da Fond nema para za to. Nego treba pacijente da šalje privatniku Freseniusu, po duplo većoj ceni, za to ima para?! Ne rekoše javnosti da je izgradnja ili proširenje skupo samo kad se naručuje kod njih. Ne rekoše da u podrumima srpskih dijaliznih centara još stoje neraspakovani dijalizni aparati donirani od strane italijanske vlade, ali Freseniusovi „sponzorisani“ načelnici tih centara ne dozvoljavaju da se ti aparati puste u rad (uvek izmisle da im još nešto fali). Da li će se ikada saznati zašto je toliko dugo „renoviran“ dijalizni centar Dr Dragiša Mišović? Ko je to sprečavao i kojim kriminalnim radnjama? A pogotovo je pitanje da li će se ikada saznati i prava istina zašto je taj dijalizni centar uopšte zatvaran? Nemojte samo reći da jedino u tom dijaliznom centru od njih 60 u Srbiji voda nije valjala? A onda se pojaviše „dijalizni privatnici“ da pomognu, da priskoče u pomoć, ali po duplo većoj ceni? Imamo međutim, dokument u kome Freseniusovci priznaju da je njihovo adaptirano novobeogradsko skladište zvano bolnica izgrađeno na mnogo lošijoj vodi (kao i ono u Novom Sadu), ali to se krije od javnosti.
  • Privatnik Fresenius u Novostima izjavi da su njihove cene manje od cena u regionu, ali ne reče: manje od NJIHOVIH, Freseniusovih, cena u regionu. Jer, istina je da u regionu, u Mađarskoj ili u Makedoniji, ukupna cena hemodijalize je do 65 evra, sa SVIM troškovima. Oni pominju Bosnu, odnosno Republiku Srpsku, gde postoji samo Fresenius koji kriminalnim ugovorima i naplatama direktno pljačka Fond zdravstva Republike Srpske (Link5,Link6). Ne rekoše da privatnik Fresenius nema svojih centara u Federaciji BiH, niti u Hrvatskoj. Razmislite zašto?
  • Privatnik Fresenius je naveo „popust“ koji će on da učini Fondu zdravstva: dijaliziraće sve pacijente HDF-om, a po istoj ceni kao i za HD. Pri tome ne kaže Fresenius da su upravo oni ti koji u državnim centrima za HDF crevo traže 1600 dinara više (a realna mu je cena 3 evra), pa je Fond ograničio procenat HDF na samo 20%. Javnost ne zna da stručnjaci koji su doneli taj Pravilnik godinama dobijaju finansijske nadoknade od Freseniusa (postoje svi mogući finansijski, poreski, pasoški i slični dokazi, čak i fotografije).
  • ne mogu da rade jer nisu frezenijusovi
  • Javnost ne zna da je nedostatak mesta u državnim dijaliznim centrima namerno napravljen od strane tih istih „stručnjaka“ i da je Pravilnik sa smanjenjem broja HDF-a namerno donet da bi se pacijenti podbunjivali da traže prelazak u privatne dijalizne centre. Kako oni kažu: napujdavali. Isti načelnici ne dozvoliše i opstruiraše puštanje u rad doniranih 350 dijaliznih aparata! Samo zato što nisu Frezenijusovi! (To se zove lojalnost Sponzoru, ili: dijalizna korupcija). Pronađite i pročitajte intervjue koje je bivši ministar zdravlja Zoran Stanković dao o tome. Prvo što je uradio doveo je policijskog inspektora u ministarstvo zdravlja, da odatle krene sa hapšenjima. Nažalost, skloniše ih ubrzo. I inspektora i ministra. Razmislite zašto?
  • skoro svi načelnici dijalize i drugi doktori, koji su naručivali ili trošili Fresenius materijal, su vođeni na putovanja o trošku Freseniusa, dobijali dnevnice i poklone: ručne satove, fotoaparate (Canon), televizore (Panasonic), Sony play-station (konzole) ili lap-topove (Toshiba). Kakvi su to državni organi koji među 400 svedoka ne mogu naći ni jednog jedinog koji bi (kao zaštićeni svedok) potvrdio da je na toj i toj zabavi, dakle JAVNO, oko 400 doktora odjednom dobilo od Freseniusa lap-top kao poklon. Zamislite tu podelu plena. (I koliki je ukupni plen). Primer dijaliznog sponzorisanjaPa doktori se javno po bolnicama hvalili kakvog moćnog Sponzora imaju! Sami su svima okolo pokazivali najnoviji primerak lap-topa Toshiba Satellite ili Canon fotoaparate. Da li novinari ili istražni organi žele fotografije i gotove primerke, kao dokaz? Ako treba, obezbedićemo im i to. Ali javnost mora da zna.
  • Freseniusovci rado navode podatak kako su oni najveća dijalizna firma na svetu koja ima 3000 dijaliznih centara i u njima dijalizira 300 000 pacijenata. Ono što nikada pri tome ne kažu jeste da je u tim njihovim dijaliznim centrima veća smrtnost nego u državnim i neprofitnim dijaliznim centrima (videti: ). Ne kažu da su oni u Srbiji monopolisti 50 godina i da su štiteći taj monopol postali glavni krivci za to što je dijaliza u Srbiji ovakva kakva jeste.
  • u tekstu B.Radivojević se direktno proziva i sadašnji ministar zdravlja i podseća ga se da je nešto obećao Freseniusu. Kakve li su to samo šifrovane poruke preko sredstava javnog informisanja? Da li je sve to u vezi sa pričama Hrvatčevićevog brkatog potrčka koji se javno hvali nefrolozima Srbije da će novi ministar zdravlja biti na njihovoj strani, jer su njih dvojica prijatelji, radili su zajedno u Kliničkom centru Srbije?
  • Javnosti se ne kaže da se Freseniusu pojavila konkurencija samo za dijalizatore, i to tek pre godinu dana. Umesto Freseniusovih dijalizatora koje je država plaćala 40 evra, sada oni sami nude te iste dijalizatore po 70% manjoj ceni. Ali ni za jedan drugi važniji dijalizni materijal nemaju konkurenciju, pa su tako opet na krvnim linijama, koncentratima, ultrafilterima, servisiranjima i sličnim stavkama zaradili milione evra i odrali zdravstvo Srbije, jer je 90% dijaliznih aparata u Srbiji i dalje marke Fresenius. Takvi su monopolisti bili svih 50 prethodnih godina i takvi su i sada.  Zar je bio problem otići na internet i pronaći da je ukupan promet Freseniusa u Srbiji 6 milijardi i 461 miliona dinara, a prijavljeni neto dobitak je 707 miliona dinara.  Šest miliona evra, ej!

Citajte sta vam pise na ekranu

  • Javnosti se ne kaže u tim „intervjuima“ da su svi ti sadašnji Freseniusovi medicinski stručnjaci koliko do juče radili u srpskoj državnoj dijalizi, a sada istu tu državnu nefrologiju kritikuju zašto nema dovoljno mesta i zašto ne radi više hemodijafiltracija. Pljuju u bunar iz kojeg su pili. Dijalizni Centar iz kojeg je došao Freseniusov dr Hrvatčević je pre 10 godina radio 90% HDF, a sada mu njihovo javno-privatno partnerstvo ne dozvoljava više od 20%. Pacijenti su i zbog toga protestvovali u Fondu zdravstva Srbije, ali o tome nije imao ko da izvesti javnost!? Verovatno je novinarka B.Radivojević tada bila zauzeta važnijim poslovima.
  • na internetu se o novinarki B.Radivojević mogu naći (nedemantovani) podaci da je od Fonda zdravstva Srbije primala mesečno 50 000 dinara, da se u njenim novinama ne bi pisalo loše o tadašnjem direktoru Fonda (klikni ovde). Posle dolaska direktora Momčila Babića ti „ugovori“ su prekinuti. Da li se zato sada objavljuju tekstovi protiv Fonda, a u interesu Freseniusa? Javnost bi i to trebala da zna.
  • Javnosti se ne kaže da u privatnom Fresenius dijaliznom centru su sva medicinska sredstva proizvedena od samog Freseniusa. Oni cene svojih troškova za dijalizu računaju na osnovu cena svojih sredstava koje su sami odredili. Zamislite da neka druga naša farmaceutska kuća dobije dozvolu da otvori bolnicu i leči naše ljude samo svojim preparatima. Deluje suludo, zar ne. A Fresenius upravo to radi.
  • Od javnosti se skriva podatak da te privatne „specijalne bolnice za hemodijalizu“ nemaju ni svoju laboratoriju, ni rentgen, ni koronarnu jedinicu ni bilo kakvu drugu podršku u slučaju da pacijent u toj bolnici doživi neku komplikaciju. Freseniusovci su predvideli da ga u tom slučaju vrate nazad u njegovu staru (prenatrpanu) državnu bolnicu. Ko je tu lud? Kako će ga vratiti ako je otuda otišao zato što tamo nema mesta?
  • Od javnosti se takođe skriva podatak da su u Freseniusovim dijaliznim centrima pacijenti masovno umirali zbog njihovih koncentrata ili drugih neispravnosti. Štampa na zapadu bruji o tome, a kod nas o tome niko nije smeo napisati ni reči. Zamislite 950 mrtvih pacijenata u samo jednoj godini, a što je najgore Fresenius je taj svoj „interni“ podatak pokušao da sakrije od drugih korisnika njihovih koncentrata. U SAD im to nije uspelo, ali u Srbiji jeste. Ovde oni sami pišu „intervjue“.

Znamo da se nalazimo u fazi pljačkaške privatizacije i divljeg kapitalizma, ali moramo da se zapitamo:

Da li je Dara prevršila Meru?

 

DiaBloG – 2014

 

 

novinari, psi i papir

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli       Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme Fresenius

Dosije XXXXXXXL – deo 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15 …

Posle našeg teksta o Tajnim ispitivanjima na Srbima u privatnim FMC bolnicama /link/,  pronašli smo na internetu još bezbroj tekstova koji takođe govore o sličnim mahinacijama i karakteru dotične firme, koja je i kod nas vodeća firma na dijaliznom tržištu.  Evo još materijala o tome, sve iz javnih, svima dostupnih izvora:

Korupcija

5.) Direktno svedočenje pacijenata o korumpiranim domaćim „stručnjacima“ koji sede na dve stolice: u državnim bolnicama i u privatnim FMC dijaliznim bolnicama:   Kako je direktor Nefrološke klinike u Nišu prevodio pacijente u FMC bolnicu Niš… 

6.) Kako FMC uzima 25 evra više po svakom tretmanu i kome sve idu te pare. Otvoreno su prozvani saučesnici iz državnog zdravstva koji su deoničari FMC-a, pa tako pacijente šalju sami sebi: Kako je FMC organizovao otimanje državnih para preko dijaliznih bolesnika …

7.) Još detaljniji prikaz mahinacija FMC-a sa konkretnim navođenjem imena, penzionisanog profesora Čuriča, njegovog sina i drugih poznatih dijaliznih stručnjaka:  Doktorske porodice iz državnog zdravstva koje otvoreno rade za FMC  …

8.)  U sve mahinacije, upleteni su naravno i političari i rukovodioci državnih finansija i institucija:

FMC i VLAST

original teksta možete pronaći klikom na donji link:

http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/farmaceutska-kuca-castila-sutanovca-stanom-i-dzipom/

I to naravno, nije sve:

FMC i VLAST2original teksta možete pronaći klikom na donji link:

http://www.naslovi.net/2012-09-21/pravda/sutanovac-drugu-bapcu-dodelio-poslove-od-cak-156-miliona-dinara

http://www.transparentnost.org.rs/ts_mediji/stampa/o monopolu Freseniusa u Srbiji.htm

9.) Šta je Fresenius uradio u Republici Srpskoj: detaljan opis (pravi primer istraživačkog novinarstva) o kriminalu Freseniusa i lokalnih moćnika, kako se enormne pare iz republičkog fonda zdravstva (18 miliona evra godišnje, a 1,5 miliona evra mesečno) prelivaju u džepove menadžera Freseniusa i lokalnih saučesnika, sve o takozvanom Javno-Privatno-m Partnerstvu, najsurovijem načinu pljačkanja preostalih državnih i narodnih sredstava (link)

10.) To naravno, nije bio kraj mahinacijama Freseniusa u Republici Srpskoj.  Naprotiv, pošto ni javnost ni nadležne državne službe nisu ništa učinile na zaštiti interesa građana i pacijenata Republike Srpske, kriminal Freseniusa i lokalnih mu saučesnika je (isto kao i u Srbiji) samo nastavljen, još intenzivnije. U sledećem prilogu, videćete kako Freseniusova firma dobija i posao rekonstrukcije Kliničkog centra, a srpska vlada odlučuje da  „donira“ 200 000 evra Freseniusovom centru u Doboju, iako je taj dijalizni centar bio 100% osiguran i naplatio je od osiguranja svu štetu koju je imao. Autori priloga nisu uspeli saznati kome su onda realno otišle te pare, date od srpskih poreskih obaveznika poplavljenima u Doboju, ali u jednom se  svi slažu: poplavljeni od toga nisu dobili ništa (link):

11.) Ništa bolja nije situacija ni sa Freseniusom u inostranstvu. Kako je serijskim greškama FMC bolnice ubijena bolesnica tokom hemodijalize. Porodica umrle bolesnice je otkrila sledeće: medicinski tehničar je obrnuo A-V linije, zatim ih nije dobro fiksirao, došlo je do teškog krvarenja i na kraju, osoblje je ugasilo alarm, ne učinivši ništa za bolesnicu. Original teksta, na engleskom:  Serijskim greškama FMC bolnice ubijena tokom hemodijalize majka petoro odrasle dece …

12.) Kako je greškama u uputstvu za rukovanje FMC koncentratima i aparatima za hemodijalizu došlo do 941 smrtnog ishoda u FMC dijaliznim centrima:  It Is Time To Break Up Fresenius Medical Care Download File

13.)  Nekoliko natpisa o pljačkanju američkog fonda osiguranja od strane FMC-a (na engl):

FMC kažnjen da plati  $19.4M dolara zbog varanja američkog fonda osiguranja 

FMC kažnjen da plati  $82.6 Milliona dolara zbog varanja američkog fonda osiguranja…

14.)  Da i u SAD postoji upućivanje pacijenata iz privatne nefrološke ambulante u svoju FMC dijaliznu bolnicu, takođe govori sledeći sudski internet natpis (na engl): Gonzalez v Fresenius Medical Care North America – The Judicial View

15.) O tome kako FMC naduvava račune fondu osiguranja, postoji još jedno svedočenje čoveka koji je bio zaposlen u FMC-u kao šef deset dijaliznih centara u SAD:  Cristopher Drennen vs. FRESENIUS MEDICAL  …

16.)  Da li se može dozvoliti bilo kojoj dijaliznoj firmi da ispituje u svojim dijaliznim centrima svoje lekove? FMC je prvo kupio firmu Vifor koja proizvodi ampulirani preparat gvožđa za dijalizne pacijente, a zatim je sproveo studiju na FMC dijaliznim bolesnicima, gde je FMC osoblje naravno zaključilo da je lek odličan. Ovakav flagrantan sukob interesa je kod nas ignorisan, pa je ova studija sprovođena i na našim pacijentima u FMC bolnicama u Srbiji, a da to nikome nije zasmetalo. Na zapadu nekome ipak jeste (videti originalni tekst, na engleskom):

FMC sad ispituje svoje lekove na svojim pacijentima, konflikt interesa17.)  Kakva je situacija sa poštovanjem dezinfekcije i drugih mera zaštite pacijenata u Fresenius dijaliznim centrima, pogledajte članak (na engleskom) o propustima koji su doveli i do smrtnih ishoda, od zaraze:  Zbog brojnih propusta u Fresenius dijaliznim centrima, jedan zatvoren, ostali pod istragom (18.05.2013.)

18.)  Da bismo znali šta nas čeka u našim FMC centrima, pogledajte na internetu objavljene detalje sa primerima tragičnih grešaka u američkim FMC centrima:

Primeri tragicnih gresaka u FMC HD centrima, tekst u ProPublica, 09.11.2010_Page_1Primeri tragicnih gresaka u FMC HD. ProPublica 09.11.2010_Page_2Primeri tragicnih gresaka u FMC HD centrima, tekst u ProPublica, 09.11.2010_Page_3

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima       Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

 

.

Daje se narodu na znanje

.     .     .

Picture1b.     .     .

Dijaliza ili transplantacija bubrega – šta je najbolje za mene?

Dijaliza ili transplantacija bubrega – šta je najbolje za mene? dilema

Dijaliza i transplantacija bubrega su tretmani za zamenu bubrežne funkcije koji se primenjuju kod poslednjeg stadijuma bolesti bubrega. Postoje dva tipa dijalize: hemodijaliza i peritoneumska dijaliza.

Kada bubrezi više ne funkcionišu dovoljno efikasno, otpadni proizvodi (toksini) i tečnosti se nagomilavaju u krvi. Dijaliza preuzima deo funkcija bubrega koji otkazuju i uklanja tečnost i otpadne materije. Transplantacijom bubrega se u potpunosti nadoknađuju bubrežne funkcije.

Ovde se govori o prednostima i manama ovih terapijskih opcija. Vi i Vaša porodica sa lekarom treba da razgovarate o svim opcijama kako biste doneli odgovarajuću odluku o Vašem daljem lečenju.

Kada će dijaliza ili transplantacija bubrega biti potrebni? — Na početku bolesti se koriste lekovi kojima se čuva bubrežna funkcija i odlaže potreba za dijalizom i transplantacijom. Ti rani tretmani deluju na bubrežnu bolest, sekundarne faktore (kao što je hipertenzija) koji ubrzavaju razvoj bubrežne bolesti i komplikacije hronične bolesti bubrega.

Kako bubrezi gube svoju funkciju, tečnosti i otpadne materije počinju da se nagomilavaju u krvi. Sa dijalizom treba početi pre nego što bolest toliko uznapreduje da se jave po život opasne komplikacije. Potreba za dijalizom/transplantacijom se javlja obično nakon više meseci pa i godina od dijagnoze hronične bubrežne bolesti, iako se teško otkazivanje bubrega ponekad po prvi put otkriva kod osoba koje ranije nisu znale da boluju od hronične bubrežne bolesti.

Sa dijalizom je najbolje početi kada je bolest uznapredovala, ali dok se još uvek osećate dobro. O tome kada ćete početi sa dijalizom odlučujete zajedno sa lekarom nakon razmatranja više faktora, uključujući i funkciju bubrega (merenu testovima krvi i urina), ukupno zdravlje i lične sklonosti.

TRANSPLANTACIJA BUBREGA — Transplantacija bubrega se smatra najboljim tretmanom za sve pacijente sa bubrežnom slabošću jer su kvalitet života i preživljavanje često bolji nego kod ljudi tretiranih dijalizom. Međutim, zbog nedovoljnog broja organa za transplantaciju mnogi pacijenti koji su kandidati za transplantaciju bubrega se nalaze na listama čekanja i dijaliza im je neophodna dok se ne pronađe odgovarajući organ za transplantaciju.

Bubreg može da se dobije od živog srodnika, žive osobe sa kojom pacijent nije u krvnom srodstvu ili od preminule osobe (kadaverski donor); Uopšteno govoreći, organi živog donora funkcionišu bolje i duže nego kada potiču od preminulih donora.

Neke osobe sa otkazivanjem bubrega nisu kandidati za transplantaciju. Za starije osobe ili pacijente sa teškim srčanim i vaskularnim oboljenjima bezbednije je da ostanu na dijalizi nego da se podvrgnu transplantaciji. Druga stanja koja sprečavaju transplantaciju bubrega su:

  • Aktivni ili nedavno lečeni kancer
  • Teška hronična oboljenja drugih organa
  • Loše kontrolisana mentalna bolest (psihoza)
  • Teška gojaznost (indeks telesne mase preko 40)
  • Aktuelna zloupotreba lekova ili alkohola
  • Neke hronične virusne infekcije

Najveći broj centara u svetu isključuje iz programa transplantacije osobe koje su HIV-pozitivne. U nekim slučajevima, međutim, HIV pozitivne osobe mogu da budu pogodne za transplantaciju bubrega ako je bolest dobro kontrolisana.

Osobe sa drugim medicinskim problemima se procenjuju od slučaja do slučaja kako bi se utvrdilo da li je transplantacija bubrega moguća opcija.

Prednosti — Transplantacija bubrega je najbolji tretman za mnoge pacijente sa poslednjim stadijumom bubrežne bolesti. Uspešna transplantacija bubrega može da poboljša kvalitet života i smanji rizik od smrti usled bolesti bubrega. Pored toga, osobe koje se podvrgnu transplantaciji bubrega neće trošiti vreme na svakodnevnu dijalizu.

Mane — Transplantacija bubrega je velika hirurška procedura koja ima rizike kako za vreme operacije, tako i posle nje. Rizici operacije su infekcija, krvarenje i oštećivanje okolnih organa. Može da dođe i do smrtnog ishoda, iako se to retko dešava.

Nakon transplantacije bubrega pacijent mora da uzima lekove i da ide na česte kontrole kako bi se smanjila opasnost od odbacivanja organa; sa tim se nastavlja tokom celog života. Lekovi koje pacijent mora da uzima mogu da imaju značajna i ozbiljna neželjena dejstva.

HEMODIJALIZA — U hemodijalizi krv pacijenta se pumpa kroz mašinu za dijalizu kako bi se uklonile otpadne materije i višak tečnosti. Bolesnik je sa mašinom povezan preko hirurški napravljenog vaskularnog pristupa, koji se obično zove fistula ili graft. On omogućava uzimanje krvi iz tela bolesnika, cirkulaciju krvi kroz mašinu gde se ta krv prečišćava i vraćanje krvi u telo bolesnika.

Hemodijaliza može da se obavlja kod kuće ili u centru. Kada se izvodi u centru obično se radi tri puta nedeljno i traje od tri do pet sati. Kućna dijaliza se obično izvodi tri do sedam puta nedeljno i traje od tri do deset sati po proceduri (često dok pacijent spava).

Prednosti — Nije jasno da li hemodijaliza ima jasne prednosti u odnosu na drugi tip dijalize (peritoneumsku dijalizu) kada se govori o preživljavanju. Izbor između ova dva tipa dijalize se obično zasniva na drugim faktorima kao što su lične sklonosti, podrška kod kuće i osnovni medicinski problemi. Treba početi sa dijalizom koju Vi i Vaš lekar smatrate najboljom, iako je moguć prelaz na drugi tip dijalize ako se okolnosti i sklonosti promene.

Mane — Najčešća komplikacija hemodijalize je pad krvnog pritiska i može da bude praćen nesvesticom, nedostatkom daha, grčevima u stomaku, mučninom i povraćanjem. U slučaju pojave ovih problema postoje tretmani i preventivne mere. Pored toga, vaskularni pristup može da se inficira ili u njemu mogu da se pojave ugrušci krvi.

PERITONEUMSKA DIJALIZA — Peritoneumska dijaliza (PD) se obično izvodi kod kuće. Kako bi se obavila PD trbušna šupljina se puni tečnošću za dijalizu (koja postaje dijalizat) preko katetera (fleksibilne cevi). Kateter se hirurški uvodi u stomak, blizu pupka.

Tečnost se određeno vreme (koje se zove vreme zadržavanja) ostavlja u stomaku. Tkivo koje oblaže trbušnu šupljinu (peritoneumska membrana) deluje kao membrana koja omogućava difuziju viška tečnosti i otpadnih materija iz krvotoka u dijalizat. Iskorišćeni dijalizat se zatim izvodi iz stomaka i odbacuje. Peritoneumska šupljina se zatim ponovo puni dijaliznom tečnošću. Ovaj proces se naziva izmena.

Izmena može da se vrši manuelno, četiri do pet puta dnevno. Izmena može da se radi i automatski pomoću uređaja (koji se zove cikler) dok spavate.

Prednosti — Prednosti peritoneumske dijalize u odnosu na hemodijalizu uključuju manje oduzimanje vremena za posao, porodicu i društvene obaveze. Većina pacijenata koji koriste PD može da nastavi da radi barem deo radnog vremena, naročito ako se izmene rade u snu.

Mane — Pacijenti koji koriste PD moraju da znaju kako da koriste opremu za PD i kako da rade izmene tečnosti u stomaku. Ako ne možete to da uradite potrebna Vam je pomoć člana porodice ili domaćinstva koji se prethodno mora obučiti za izvođenje ove procedure.

Mane peritoneumske dijalize podrazumevaju povećan rizik od hernije (kila) usled pritiska tečnosti unutar trbušne šupljine. Pored toga, možete da dobijete na težini i postoji veći rizik od infekcije kako katetera tako i unutrašnjosti stomaka (peritonitis – upala trbušne maramice).

Koja terapija je najbolja za mene? — Transplantacija bubrega je optimalan tretman za većinu pacijenata. Pacijenti koji nisu kandidati za transplantaciju bubrega ili koji moraju da čekaju na bubreg obično se tretiraju ili hemodijalizom ili peritoneumskom dijalizom.

Izbor između hemodijalize i peritoneumske dijalize je kompleksan problem koji pacijent najbolje rešava zajedno sa lekarom, a često se konsultuju i članovi porodice ili negovatelji nakon što se pažljivo razmotre svi ostali faktori.

Na primer, hemodijaliza podrazumeva rapidne promene balansa tečnosti u organizmu i ne mogu svi pacijenti da je tolerišu. Neki pacijenti nisu odgovarajući kandidati za transplantaciju bubrega, dok drugi nemaju podršku kod kuće ili potrebne sposobnosti za izvođenje peritoneumske dijalize. Ukupno zdravstveno stanje, lične sklonosti i situacija u kući su tek deo faktora koji moraju da se uzmu u obzir. Moguće je preći sa jednog tipa dijalize na drugi ako se tokom vremena mogućnosti ili sklonosti promene.


samo lova


Poštovani čitaoci, ovde se ovaj tekst završava (Dijaliza ili transplantacija bubrega – šta je najbolje za mene).

Mada, priča tek počinje. Ako ste kao pacijent hteli da saznate šta je bolje za Vas: dijaliza ili transplantacija, to ste mogli pročitati u napred navedenom delu. Ali, ako ste kao misleći čovek, pojedinac, koji razmišlja svojom glavom, hteli saznati ime autora, onoga ko je pisao (prevodio i objavio) taj tekst, te kako i zašto ga je objavio, onda sada počinje priča o tome.

Tekst „Šta je bolje za mene: dijaliza ili transplantacija?“ sam napisao ja.

Uopšte nisam pacijent, naravno. Ja sam doktor, lekar po struci, vodeći paranefrolog u državi Srbiji (paranefrolog je nefrolog za pare). Potičem iz neke bosanske zabiti, znate ono, odmah ispod piramida, Umićevića Jaruga, pa Mehine štale i moja kuća je sledeća, kad se silazi niz brdo. Ko je odatle krenuo, taj se nikad neće zaustaviti. Za izlečenje tog kompleksa: da si „niko i ništa“ iz „niotkuda“, bilo je potrebno uložiti mnogo truda i nerava. Procenio sam, ispravno, da je medicina najisplativija, pa sam odmah posle osnovne škole, završio srednju medicinsku školu. Naravno da nisam ni pomišljao da postanem medicinska sestra, (tj. medicinski brat), da bodem tuđe guzice i da previjam tuđe rane. Zato sam završio i fakultet, a za dalju karijeru sam procenio da je vojska najbolja, tačnije odlučih da postanem, ne oficir i džentlmen, nego oficir i doktor. Za siromašne, a promućurne gologuzane, vojska je oduvek bila najlakši i najkraći put za sigurno i brzo napredovanje. Zato sam uzeo vojnu stipendiju, potegao nekoliko rodbinskih i političkih (tada komunističkih) veza i završio sam u najvećoj vojnoj bolnici u najvećoj republici bivše nam SFRJ. To što sam povremeno morao oblačiti uniformu, ne znači da sam morao ići i u rat. Ne, taman posla. Ja sam se uvek pametno sklanjao iz tih „patriotskih poriva“, javno bih se uvek izjasnio da ću se prvi i dobrovoljno prijaviti, a tajno sam i rukama i nogama kopao, da ne mrdnem nigde gde bi moglo biti opasno. Tako sam uspešno izbegavao sve zamke, pleo mrežu informacija i saradnika koji su me veličali i predstavljali kao najboljeg doktora u toj bolnici. Nefrologiju sam izabrao zato što se tu obrtala najveća lova. Basnoslovne nabavke, darežljivi sponzori, putovanja, kongresi, plaćena predavanja, knjige, učešće u radu Komisija za izradu Standarda, Pravilnika, Smernica, Normativa, ispitivanja lekova na živim ljudima – pare su same stizale do mene, trebalo je samo naći dovoljno vremena da se sve to sakuplja. Ipak, najveća dilema izgledala mi je skoro nerešiva. Naime, nisam znao: Dijaliza ili transplantacija – šta je bolje za mene? Zato sam prvo bio šef dijalize. Ali, osim mogućnosti za zgrtanje para i privilegija, dijaliza je nosila i određene opasnosti. Mogućnosti infekcija virusima hepatitisa se javno pominjala za B i C, ali ja sam vrlo brzo shvatio da ih tamo ima pola abecede, ali se to krije i od pacijenata i od lekara. Zato sam posle samo 18 meseci (i to ne stalnog, nego povremenog) boravka u dijalizi – prešao na transplantaciju. Tamo sam se lakše probijao jer je transplantacija tada rađena u svega 2 centra u našoj zemlji. Od tada mi imunosupresivi i farmakomafija koja ih prodaje, postaju nerazdvojni prijatelji. Ipak, kada me je glavni šef bolnice pročitao i smenio me sa najvišeg položaja u upravi bolnice na nivo ambulantnog doktora, znao sam da moram napustiti državnu službu i krenuti iz početka.

Opet sam kalkulisao: Dijaliza ili transplantacija – šta je bolje za mene? Raspitao sam se o mogućnostima za prelazak u druge bolnice i nastavak bavljenja transplantacijom, ali i pored obećanja iz Zemuna i iz još nekih naših bolnica, znao sam šta zapravo tamo misle o meni. Shvatio sam, da me iskreno niko ne želi u svojim redovima, zato sam se opet opredelio za dijalizu. Podilazio sam i udvarao se (što nije bilo nimalo lako) tadašnjoj šefici Fonda zdravstva, tako da sam znao da će me ona podržati, a od ranije sam pustio buvu u uho mom „sponzorskom“ prijatelju, šefu glavne dijalizne kompanije, da treba krenuti u otvaranje privatnih dijaliznih centara. I tako sebi opet nađem vrhunsko uhljebljenje, pored privatne klinike koju sam odranije otvorio (na ženu, naravno) i koja mi je isto donosila lepe prihode. Prosto je neverovatno koje vam sve prednosti pruža nesređena država. Umesto da zabrani obavljanje privatne i državne prakse istovremeno, umesto da zabrani bavljenje istom delatnošću bar još 3 godine posle napuštanja državnog posla, meni je sve to bilo bogom dano, što se ono kaže. Preko starih veza iz Službe, uzeo sam (veliku) vojnu penziju, zadržao prihode iz svoje privatne Klinike i još postao direktor svih privatnih HD bolnica u državi Srbiji. A išao sam i u Bosnu, kao konsultant, za transplantacije. Da bih dobro naplatio svoj uticaj, za sobom sam u novu „privatnu“ firmu poveo još dvojicu (poštenih ali glupih) stručnjaka, nekoliko drugih rođaka i podrepaša, a sve svoje bivše (ili sadašnje) ljubavnice sam stavio na glavna mesta u novoj firmi. I eto, već posle 2 godine i tamo sam Glavni.

Intrigama i poturanjem lažnih afera smenio sam onu dvojicu, koji su previše visoko poleteli, smenio sam glavnog Šefa i njegovu švalerku (finansistu), a unapredio sam sebi odane i brkate nesposobnjakoviće. Ah, mercedesi, džipovi, vile, stanovi, vikendice, putovanja po egzotičnim državama, sada je i za mene sve postalo dostupno. Za istog onog malog „nikogovića“ iz „nigdnine“ sada se sva vrata otvaraju, a oni pred kojima sam ja nekada morao da se ponižavam, sada mene ljube u dupe i misle da ću im poverovati, zbog intenziteta.

Tako sam i ovo gornje pametovanje Dijaliza ili transplantacija bubrega – šta je najbolje za mene? postavio na sajt svoje firme samo da bih privukao što više mušterija, tj. glupih nesretnika (pacijenata) koji plaćaju moje savete, a na kraju ih opet pošaljem na VMA, jer koga su još privatnici izlečili …

Znam ja da su ove pojave već opisali i ismejali naši najpoznatiji satiričari: Domanović, Kočić, Nušić i Sterija Popović, ali to je život: liberalni kapitalizam, sve najcrnje strasti su sada legitimne i poželjne, a dostupne samo za one koji imaju novac. Sada sam na čelu domaćeg predstavništva najveće svetske dijalizne kompanije koja u svojim lancima dijaliznih centara drži 300 000 bolesnika, ali ja i dalje razmišljam kako da uvećam svoje prihode. Jedan, od mojih malobrojnih kritičara, drznuo se objaviti na svom internet blogu sledeći aforizam:

Ima li za Rajka kappa?

Kao to mu neki štos, narodna poslovica, zapitanost, o alavosti našeg čoveka, plus dvosmisao sa ona dva p koja asociraju na strani faktor, koji je kod nas glavni kreator svega. Isti pametnjaković je takođe, negde u kafani, rekao za mene da sam „seoski džukac koji je umislio da je nemački ovčar“. Elem, posle takvih umotvorina natovario sam mu naše kompanijske advokate na vrat, pa će se ostatak života povlačiti po sudovima. To je pravo javno-privatno partnerstvo. Privatnim položajem i uticajem sprečavam javne kritike. Novac rešava sve. Sve mogu da pobedim, ali kako da izađem na kraj sa samim sobom? Odnosno, sa osobom koja ovo piše. Teško. Ponekad mi ta dihotomija ne da dihat. Srećom, pa me ti napadi savesti brzo prođu. Osnovna poruka ove ispovesti jeste da sve možete postići, ako ste i spremni na sve. A ja jesam. I da se ne lažemo: iza ovolikog mog uspeha stoji težak i naporan rad, sve drugo su prazne priče. Ah, da ne zaboravim: tačan odgovor na pitanje: Dijaliza ili transplantacija – šta je bolje za mene? jeste: dijaliza. Dijaliza je za mene ipak mnogo bolja. Zato je u našoj državi i dalje zanemarljivo mali broj transplantacija. Da, dijaliza, to je moj konačni odgovor.

Aufiderzend.

.

.


oba najbolje



.

.



 

01. Kako je sve počelo1

Counterthink.  Fenomenalni:  Mike Adams i Dan Berger

.

Picture1b