Tag Archive | dijalizni

Plata od 12 000 evra mesečno!

Plata od 12 000 eura mesečno!

Poštovani čitaoci:

Nije više tajna.

Cela srpska nefrološko-dijalizna zajednica sa nevericom izgovara tu cifru.

Plata od 12000 evra mesecno

Dvanaest hiljada ojra mesečno.

Deset Predsednikovih ili Premijerovih plata.

Predsednika i Premijera države Srbije.

Države koja te pare daje jednom čoveku koji se „bavi dijalizom“.

Očigledno je daleko važnije voditi dijalizni biznis u ovoj državi nego samu državu.

Nema potrebe ni naglašavati ko je taj čovek.

Svi znaju.

Svi znaju i ko je, i kolika mu je plata.

Celog života je kovao planove, zavere i strategije, kako da postane prvi nefrolog u ovoj državi, i eto: konačno je uspeo.

Nije, naravno, postao prvi po stručnosti, niti po znanju, humanosti ili brizi za pacijente.

To njega nije ni interesovalo. Trka je imala samo jedan cilj: nahapati se para!!!

I tu on postiže odlične rezultate, a tek je 2 godine na mestu glavnog u dijaliznom biznisu u Srbiji.

I ne može mu niko ništa.

Slikavao se i sa vodećim političarima ove države.

Bivšim i sadašnjim.

Koja inspekcija i koja policija smeju da mu zakucaju na vrata, kad u hodnicima vide te slike?

Te slike su dozvola za bogaćenje.

Da ne kažemo, ausvajs.

A te pare koje on, kako neko reče „krvavo zarađuje“, to su pare od krvi svih nas, „objekata dijaliznog biznisa“.

Mi smo svi objekti, samo je on subjekat. On skuplja kajmak. Mi skupljamo Bogu dane.

Sad vam je verovatno jasnije zašto se nabavlja bez konkurencije materijal po tipu aparata za dijalizu? Po cenama koje odredi jedini ponuđač?

Zašto brojni drugi svetski proizvođači ne mogu ni da privire na srpsko dijalizno tržište?

Zašto već 3 godine nema tendera za dijalizatore?

A taj se materijal redovno dostavlja svim bolnicama i dijaliznim centrima u Srbiji, bez obzira što to nije po zakonu.

A šta mislite, čiji je najveći deo, tog materijala, koji se dostavlja mimo tendera i mimo zakona?

Čiji je dijalizni materijal toliko kvalitetan da izaziva (po opštem priznanju) pola medicinske enciklopedije tegoba, uključujući i smrt pacijenta, a ipak je najprodavaniji i najskuplji.

Znamo da znate sve, naše je samo da podsetimo ostale, kako se postaje uspešan u dijaliznom biznisu.

Znate li zašto država (svi mi) subvencionira (potpomaže) tako profitabilne strane kompanije i njihove menadžere, ako oni samo iznose kapital iz te iste (naše) države?

Shvatate li sada zašto su plate menadžera u stranim firmama najstroža tajna?

Šta to kriju, ako je sve pošteno zarađeno?

U socijalizmu su platni spiskovi bili okačeni na blagajni, a „duhovitiji“ radnici su se uvek zezali kako neki musliman, Saldo, zarađuje najviše. I svi su se smejali tom štosu.

Ni tada niko nije bio posebno zadovoljan platama, ali u odnosu na ove sad razlike, ono je bio raj zemaljski.

Ne kažemo da nismo i sami tome doprineli.

Mislili smo o kapitalizmu na osnovu bajki i reklama: puni rafovi svakojake robe, izobilje ponuda, kuće sa travnjacima, povoljni krediti, svima iste šanse, pristojne plate, putovanja, dobra kola, trošenje, opijanje, seks, droga i rokenrol, svega ima – navali narode!

Sad tek dolazimo k sebi.   Pocetak jedne karijere

Ali, kasno.

Sve to ima, ali ne za sve.

Samo za kriminalce.

Za lopove.

Legalne ili ilegalne.

Sad nam je malo jasnije zašto su hemodijalize kod privatnika 110 evra, a celokupni potrošni materijal za jednu hemodijalizu se može nabaviti za manje od 2000 dinara (ili 20 evra) po tretmanu.

Sad nam je valjda, malo jasnije, kuda ide razlika?

Verovatno vam je malo jasnije i zašto ćute nefrolozi, direktori bolnica, zdravstveni inspektori, političari, ministarstva, policajci, tužioci, notari, pravosuđe, privatni izvršitelji, mediji, nevladine organizacije i udruženja pacijenata.

Svi su oni saučesnici u „izvršavanju radnje“ ili u „stvaranju uslova da se ista izvrši“. Saučesnici i podstrekači.

Stvar je samo u tome, ima li ikoga da to javno saopšti, da saopšti, ka’ da bi pomoga’.

Nema.

Nikoga, osim ovog sajta.

Ne samo da nam „hrabri“ pojedinci javljaju sve pojedinosti, nego znamo i sve detalje.

I u kojoj kafani je vršena predstava „Direktor je malo nezadovoljan“ iz ciklusa (cirkusa?) „Stade opet bjanku ostavku podnosit“.

Znamo u kojoj je to bilo kafani, koje se vino pilo, koliko litara se utamanilo od 10.00 prepodne do 01.00 iza ponoći.

I to sa najjžešćom konkurencijom na dijaliznom tržištu, koja mu je tolika konkurencija da ih je uočila čak i državna Komisija za zaštitu konkurencije. Čak je ista morala započeti istragu o njihovim specijalnim i paralelnim vezama. A videćemo da li će Komisija imati hrabrosti i nezavisnosti da tu istragu i privede očekivanom sudskom ishodu.

Da kazni.

Pre svega njega, prvog paranefrologa države Srbije.

Polupismenog foliranta i mrsomuda.

Čoveka koji bi i rođenog brata (da ga ima) prodao za 20 srebrenjaka, a ako ste ozbiljan kupac može i i jeftinije.

Čoveka koji je naučna zvanja dobio na falsifikovane potvrde da su mu „radovi“ primljeni za objavljivanje (ali nikad nisu objavljeni).

Čoveka koji svakim svojim gestom, pisanom ili usmenom rečju, pokazuje da nema osnovnu kulturu izražavanja, a kamoli da on nekom bude profesor (?!). On je taj koji govori: „ brojni pridruženi komorbiditet“, „okolne kolaterale“, „nema druge alternative“, ne razlikuje „č“ i „ć“, pa govori „brača“, „kuča“, „nesumljivo“, „i tako dalje i tome slično“.

Čovek koji je bio podoban u svim sistemima i svim režimima: i Dinkiću, i Čedi, i Dobrici, i Šuletu, i Pajtiću, i Dačiću, pa naravno: i Vučiću. Od sekretara OO SK brzo se premetnuo u vernika i počeo da zabada sveće, naopako, u pesak. Ne veruje taj, niti je kada verovao, u Isusa Hrista, otadžbinu, istinu, slobodu, ili bilo koju uzvišenu stvar. On je sledbenik boga Mamona, a za one koji ne znaju, Mamon je bog pohlepe.

Pare i samo pare.

Daj, daj što više, daj mu danas i doma mu odnesi. Ostali mogu da crknu, „ko ih jebe“, njegov omiljeni izraz, uz onaj čuveni mu: „dobrodošli u kapitalizam“.

I šta sad?

Zbog čega sve ovo?

Šta sad, kad se sve to zna?

Ništa, važno je da znate, da makar ne nasedate više.

Jer, on i dalje izigrava skromnog humanistu, vernika i „poštenu inteligenciju“.

Već smo ga iks puta prozivali na ovom sajtu, pa ništa. Samo dobijamo pretnje i pitamo se gde i kako ćemo „najebati“ od anonimnih izvršilaca – kako nam isti poručuje.

Jedino, šta vama, objektima takve dijalize, možemo savetovati:

Ako vam se u dijaliznoj sali pojavi bilo koji „profesor“, ozbiljnog izgleda i naučnog držanja (sas naočale), kako visokoumno, nešto kao duma, dok bleji u dijalizni aparat, a onda se počne gađati sa visokoumnim rečima tipa: naprosto, zapravo, ono što je jako važno, principal, bekgraund, reference, standardi, status, pravila, procedure, kriterijumi, konsenzusi i tome slično, mi vam savetujemo:

nabacite mp3 i oterajte ga u 3pm!

Plata od 12000 eura mesecno.02

Prosečna plata u Srbiji u mesecu septembru 2015 godine je iznosila tačno 36 757 dinara.

Šta to jedan živ čovek može raditi da bi zarađivao 11 700 evra, svakog meseca? Plus prihodi koje zarađuje od sopstvene bolnice (poliklinike), plus penzija, u koju je otišao mimo svih zakonskih propisa?

Valjda to, naprosto, tako mora.

Ovce i postoje da bi se šišale i muzle.

Ovce, to smo mi, dragi čitaoci.

Mi smo tom argonautu Zlatno runo.

.

.

DiaBloG – 2015

.

.     .     .

Plata od 12000 eura mesecno.03

.     .     .

Ilustracija

.     .     .

kao-ovce-u-eu

.     .     .

.     .     .     .     .     .



Advertisements

Dr Peter Lundin: Prvi nefrolog dijalizni pacijent

Dr Peter Lundin: Prvi nefrolog dijalizni pacijent.

U svojoj 19-oj godini života Andrew Peter Lundin, student univerziteta Santa Clara u Kaliforniji, saznaje da boluje od hroničnog gomerulonefritisa, a 1966. godine mu je utvrđen potpuni prestanak funkcije bubrega. U to vreme dijaliza je bila dostupna samo za odabrane „važnije građane“, pa nezaposlenom i siromašnom studentu nisu davali nikakve šanse da preživi. Srećom, njegov otac pronalazi u novinama da se traže dobrovoljci za (bolnički nadzirani) program kućnog samolečenja hemodijalizom u Vašingtonu i on se prijavljuje za taj program. Posle 3 meseca učenja kako da sam sebe dijalizira, vratio se u Kaliforniju, da završi studije, a već tada počinje da mašta o medicinskom pozivu. Na univerzitetu u Stanfordu danju pohađa pun program nastave, a dijalizira se noću, 3 puta nedeljno, po 10 časova. Posle diplome na Stanfordu, više puta pokušava da se upiše na bilo koji medicinski fakultet, ali ga nijedan ne želi primiti, jer se dijaliza u to vreme smatrala privremenim lečenjem, koje ne može trajati dugo, a pun program medicinskih predavanja i vežbi je bio vrlo naporan.

Ipak, 1968. primaju ga na medicinski fakultet u Bruklinu, u Njujorku, a mentor mu postaje nefrolog, Dr Eli Fridman. Tokom celog studiranja medicine Peter se dijalizira 3 puta nedeljno, i to po 14 časova, svaki tretman. Istovremeno uspeva osnovati i pokrenuti Američku Asocijaciju Bubrežnih Bolesnika (AAKP).

Medicinu je završio sa najvišim ocenama, a uskoro zatim i specijalizaciju iz imunologije i nefrologije, te time postaje prvi nefrolog koji je ujedno bio i dijalizni pacijent. Kao vrhunski nefrolog primao je brojne nagrade, napisao mnoge radove i učestvovao u radu mnogih stručnih nefroloških tela i komiteta. Ceo svoj život je posvetio očuvanju zdravlja i unapređenju kvaliteta života bubrežnih bolesnika.

Kao pacijent bio je i na kućnoj hemodijalizi i na dijalizi u dijaliznom centru, a sredinom devedesetih imao je i transplantirani bubreg, koji mu je funkcionisao 6 godina. U istoj bolnici je ulazio na jedna vrata kao doktor, a izlazio na druga kao dijalizni pacijent. Interesantno, preko 30 godina imao je jednu jedinu AV fistulu.

Godine 1990. Dr Peter Lundin je postao Predsednik AAKP, organizacije koju je osnovao 20 godina ranije. Kao predsednik AAKP poboljšao je kvalitet rada tog udruženja, proširio je prava pacijenata, pa je i po isteku svog mandata pozivan kao počasni član saveznog odbora i mentor mnogima iz sadašnjeg rukovodstva.

Nijedan dijalizni pacijent nije učinio više za dijalizne pacijente od Dr Petera Lundina. On je i ličnim primerom dokazivao da dijalizni pacijent može imati normalan, produktivan i uzbudljiv život. Uživao je, teško je naći bolju reč, da pomaže drugima, i mi se nadamo da ćemo šireći ovu priču inspirisati druge da čine to isto.

(This article originally appeared in aakpRENALIFE, Vol. 16, No. 5, March 2001)

Pete_Lundin_2001_Headshot_3_000

Andrew Peter Lundin III (1944–2001)

.

Picture1b

Smrtnost na hemodijalizi u privatnim dijaliznim centrima

Pre nego što počnete razmišljati o prelasku u Freseniusove specijalne bolnice za hemodijalizu, pročitajte i ovo:

Juna 2011. godine u američkom stručnom časopisu „Istraživanja u Zdravstvu“ objavljeni su rezultati ispitivanja stope smrtnosti dijaliznih pacijenata u privatnim dijaliznim centrima, koji su ’for-profit’ (profitni) centri, u odnosu na smrtnost pacijenata u neprofitnim (državnim) dijaliznim centrima.

Razlika je drastična! Pacijenti u dve najveće privatne profitne dijalizne kompanije (od kojih svaka ima lanac svojih dijaliznih centara) imaju 19% i 24% veću smrtnost u odnosu na smrtnost u neprofitnim dijaliznim centrima! Te dve najveće kompanije su „Fresenius Medical Care“ i „DaVita„, od kojih je ova prva kompanija uveliko prisutna i u našem zdravstvenom sistemu.

Yi Zhang, vođa istraživačkog tima, kaže: „Razlika je ogromna. Ona nije pet ili sedam posto, ovo je vrlo dramatično.“ Istraživanje je takođe pokazalo da pacijenti koji su lečeni u neprofitnim klinikama, imaju 13% manji rizik smrtnosti, nego oni lečeni u profitnim klinikama, nezavisno od vrste vlasništva u kompanijama.

Ovi rezultati će verovatno uzburkati javno mnenje u SAD, gde je stopa smrtnosti među dijaliznim pacijentima najveća u zapadnom svetu (jedan od pet dijaliznih pacijenata umire svake godine), a istovremeno, nikad veći broj pacijenata nije bio u profitnim dijaliznim centrima.

Više od 80% svih američkih dijaliznih centara su profitni (privatni) dijalizni centri. Od 1990. godine do 2011. godine broj profitnih dijaliznih centara se povećao 11 puta. Dve najveće profitne kompanije: ’Fresenius Medical Care’ i ’Da Vita’, drže 2/3 tržišta dijalizne nege.

Skorašnja istraživanja časopisa ’Pro Publika’ (’Za Javnost’) takođe pokazuju da mnogi doktori, pacijenti i pravnici, izražavaju zabrinutost da je dominacija nekoliko kompanija i nedostatak prave konkurencije, smanjila kvalitet lečenja, a za pretpostaviti je da je i trka za zaradom uticala na smanjenje kvaliteta lečenja.

Istraživanje je obuhvatilo 34 900 pacijenata fonda socijalnog osiguranja (Mediker) koji su počeli dijalizu 2004. godine u 3601 dijaliznom centru i pratilo ih je tokom 2 godine. Istraživači su zabeležili ishode u pet najvećih lanaca dijaliznih centara: 4 profitna i 1 neprofitnog, kao i u ostalim samostalnim dijaliznim centrima.

Osim najmanje stope smrtnosti, istraživanje je pokazalo da pacijenti iz neprofitnih dijaliznih centara najmanje obolevaju i imaju bolje rezultate kada je u pitanju lečenje anemije. Takođe, neprofitni centri imaju veći broj sestara u odnosu na broj pacijenata, a obično su iste manje plaćene nego u profitnim centrima.

Slično ovome, i istraživači iz američke John Hopkins škole javnog zdravlja su pronašli da, u proseku, pacijenti koji se leče dijalizom kod privatnika imaju znatno lošiju stopu preživljavanja i mnogo manje šansi da će biti transplantirani, nego oni pacijenti koji se dijaliziraju u državnim dijaliznim (neprofitnim) centrima. Studija kojom su ovi rezultati prezentovani svetskoj javnosti pojavila se u časopisu The New England Journal of Medicine, novembra 1999.godine (link).

„Naši rezultati povećavaju zabrinutost da se način rada kod profiterskih i non-profitnih dijaliznih centara previše razlikuju i da lečenje pacijenata u profiterskim dijaliznim centrima može postati kompromitujuće, posebno u mestima gde ne postoje državni (neprofitni) dijalizni centri“- kaže glavni autor Neil R. Powe. profesor na John Hopkins školi javnog zdravlja. Autori kažu da negativan uticaj na lečenje dijaliznih pacijenata može da ima velika posvećenost sticanju para u ovim centrima, što opet povećava zabrinutost u vezi načina plaćanja dijaliznih usluga ovim profitnim centrima, kojim se oni stimulišu na zaradu, a ne na rehabilitaciju i kvalitet ili dužinu života pacijenata.

Ukupno 3 569 novih dijaliznih pacijenata je praćeno tokom 6 godina njihovog dijaliznog lečenja, bilo u privatnim (profitnim) ili u državnim (neprofitnim) dijaliznim centrima. Istraživači su našli da je stopa smrtnosti 20% veća u privatnim dijaliznim centrima u odnosu na smrtnost u državnim tj. neprofitnim dijaliznim centrima, a dijalizirani u državnim centrima su imali i 26% više transplantacija bubrega.

Uzroci veće smrtnosti u profiterskim dijaliznim centrima su najverovatnije štednja, tj. stalna nastojanja da se smanje svi troškovi dijaliznog lečenja, kao i manji broj osoblja zaposlenog u privatnim dijaliznim centrima, a i ređe upućivanje tih pacijenata na pretransplantacijske pripreme, jer tada privatnici gube zaradu od tretmana koje bi im ti pacijenti donosili u njihovim centrima.

Istraživači preporučuju mnogo rigoroznije mere kontrole kvaliteta lečenja u tim centrima kako privatnici svojom opsednutošću zaradom ne bi ugrožavali živote pacijenata. Takođe, napominju da prisustvo državnog, neprofitnog dijaliznog centra, pored profiterskog dijaliznog centra, takođe pomaže da stopa smrtnosti u profiterskom dijaliznom centru ne bude još veća. Naime, najveću stopu smrtnosti pacijenata su imali oni profitni dijalizni centri koji nisu imali u blizini nijedan državni dijalizni, neprofitni, centar, kao alternativnu opciju.

default

.

Za detalje, kliknuti na:

The Effect of Dialysis Chains on Mortality among Patients Receiving Hemodialysis.

New Study Shows Higher Mortality Risk at For-Profit … – ProPublica

http://www.nejm.org/doi/pdf/10.1056/NEJM199911253412205

.

Konzilijere sve sredjuje.

.

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?  Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

.

Picture1b

Kako da procenite svoju terapiju

KAKO PROCENITI DA LI DIJALIZNI PACIJENT IMA OPTIMALNU NEFROLOŠKU I DIJALIZNU TERAPIJU

Da li pacijent koji je na redovnom programu lečenja hemodijalizama ima optimalnu nefrološku i dijaliznu terapiju, može utvrditi jedino kvalifikovani nefrolog, a na osnovu kliničkih, laboratorijskih i drugih ispitivanja koja mora preduzeti.    (videti npr: http://www.nephrology-serbia.com/sr/7.html)

Kada su u pitanju parametri dijaliznog tretmana, o tome više možete saznati na sajtu naših kolega iz RS (kliknite ovde da preuzmete članak), ili o značaju dužine trajanja hemodijaliznih tretmana, u predavanju Dr Twardowskog, na istom sajtu  (preuzmi).

Za sve one koji vole brojke ili numeričke vrednosti određenih pokazatelja, donosimo pregled svih ostalih optimalnih vrednosti najvažnijih parametara koji pokazuju kvalitet vašeg lečenja i stepen rehabilitacije. Ako ispunjavate dole navedene kriterijume, onda možete biti prilično sigurni da imate optimalnu nefrološku i dijaliznu terapiju.

CILJNE VREDNOSTI:

–  nedeljni broj dijaliznih tretmana: 3 ili i više;

–  efektivno trajanje svakog dijaliznog tretmana: 270 minuta, najmanje;

–  tip krvnog pristupa: podlaktična A-V fistula, na nedominantnoj ruci, sa ukupnim protokom krvi kroz fistulu (ne kroz dijalizator): 500 – 700 ml/min, bez deformacija i infekcija, sa recirkulacijom < 15 %;

–  na svakom dijaliznom tretmanu: ekvilibrisani Kt/V-urea indeks > 1,6

–  predijalizni nivo serumskog beta-2-mikroglobulina < 20 mg/L;

–  kvalitet dijaliznog tretmana: volumen izdijalizirane krvi ≥  90 L, tokom svakog tretmana;

–  kvalitet hemodijafiltracije: volumen infuzata > 20 Litara pri postdiluciji, > 80 Litara pri prediluciji;

–  korigovan anemijski sindrom: Hb: 11 g/L (ili 10,5-12 g/L)

–  procenat hipohromnih eritrocita, HRC < 2,5 %

–  koncentracija hemoglobina u retikulocitima, CHr: 30 32 pg

–  srednji volumen eritrocita, MCV: 80 – 95 fL

–  saturacija transferina gvožđem (TSAT=Fe/TIBC):  30 %   (bez primanja Ferrlecita 14 dana);

–  rezerva gvožđa, Ferritin: 300 – 500 µg/dL  (bez primanja Ferrlecita 14 dana);

–  predijalizni nivo serumskog kalcijuma, ukupni Ca: 2,30 – 2,65 mmol/L (jonski Ca++: 1,15 – 1,28 mmol/L)

–  predijalizni nivo serumskog fosfora: 0,81 – 1,78 mmol/L

–  intaktni parathormon, PTH:  100 – 300  pg/ml (10,5-30,02 pmol/L)

–  ultrazvukom izmeren promer svake paratireoidne žlezde < 6 mm

–  nivo 25(OH)D-vitamina u serumu: 75 150 nmol/L (30-74 ng/mL)

–  elektroliti, predijalizni Kalijum: 56 mmol/L

–  elektroliti, predijalizni Natrijum: 140 mmol/L (138-142 mmol/L)

–  elektroliti, predijalizni Magnezijum: 0,75 – 1,10 mmol/L

–  korigovan acido-bazni status: predijalizni bikarbonat, HCO3: 22 mmol/L

–  procenat glikozilacije hemoglobina, HbA1c: < 6,0 %

–  indeks telesne mase,  BMI: žene 19,1 – 27,3 kg/m2, muškarci 20,7 – 27,8 kg/m2

–  uhranjenost: stepen katabolizma proteina, PCR >  1,2  g/kg/dan

–  uhranjenost:  predijalizni albumin > 4,0 g/dL  (40 g/L)

–  uhranjenost:  ukupni proteini > 6,6 g/dL (66 g/L)

–  kontraktilnost miokarda, ejekciona frakcija > 55 % (bez EKG promena i anginoznih problema)

–  LDL holesterol ≤ 2,8 mmol/L (110 mg/dL); HDL holesterol > 1,2 mmol/L (46 mg/dL)

–  trigliceridi ≤ 1,69 mmol/L (150 mg/dL), 12 časova posle obroka;

–  nizak kardiovaskularni rizik, krvni pritisak:  110/60  do  140/90  mmHg, bez lekova (!)

–  nizak kardiovaskularni rizik, interdijalizni donos: 3 % tel.težine ili ultrafiltracija do 10 ml/kg/h;

–  markeri infekcije, CRP < 5 mg/L,   Leukociti: 4-10 x 109/L, normalne diferencijacije;

–  normalne vrednosti serumskih enzima, koagulograma, elektroforeze proteina, imunoglobulina, gasnih analiza, spirograma, osteodenzitometrije, hormona i tumorskih markera: se podrazumevaju;

–  indeksi komorbiditeta: Charlson < 5, Davies < 2, Khan < 2, Karnofsky > 80 %;   CAC skor < 100.

–  zaštićenost od B-hepatitisa: titar AntiHBs antitela > 12 mIU/ml.

.

Picture1b