Tag Archive | dijalizna farmakomafija

Igre na tribinama

Ili: Mogu li nas voditi oni koji ne znaju Kako do bolje dijalize?

Poštovani čitaoci,

U nedelju, 28.05.2017. održana je “tribina” pod naslovom “Kako do bolje dijalize”.

O ovoj temi je “tribinjalo” četvoro mlađih lekara i Ljubinko, publicista iz Bora.

Već iz samog naslova vam je jasna nelogičnost navedenog poduhvata.

Ako dotični lekari znaju Kako do bolje dijalize, zašto je sami ne primenjuju u centrima u kojima rade?   Zašto?

Ili su došli da kažu kako oni znaju Kako do bolje dijalize, ali im njihovi zločesti šefovi ne daju da to primene?   Da se pravdaju pred “publikom” ili da “podbunjuju” pacijente na proteste?   A sa “odgovornima” piju kafu svaki dan i čekaju da zauzmu njihovo mesto, pa da i njih sponzor ogreje. (Malo bolje ogreje, nego do sada).

Drugi utisak sa ove tribine je: narodu je dozlogrdilo! Nešto se izgleda, zakuvava.

O tome svedoči i broj pristiglih pacijenata. Pokazalo se da dijalizna populacija postaje zainteresovana za svoje lečenje. Došlo je prilično mnogo pacijenata, a za dijalizne skupove, prema dosadašnjim iskustvima, sve preko 15 gledalaca je vrlo posećena aktivnost.

Možda mi sa ovog sajta sebi neopravdano laskamo, ali mislimo da smo i mi (nezavisnim i tačnim informacijama te stalnim prozivkama odgovornih) i sami doprineli da se dijalizni pacijenti zainteresuju za svoje bolje lečenje.

Ali, mi smo i davno ukazali na krivca, koji u Srbiji (a i u celom svetu) ne dozvoljava bolje dijalize.

Krivac se utvrđuje vrlo jednostavno.

Kao i u svemu ostalom, potrebno je samo pratiti trag novca.

Novac (državni, naš) završava u rukama dijalizne farmakomafije.

Big Farma onda tim novcem potplaćuje sve ostale, uključujući i one koji brinu o tome “Kako do bolje dijalize”.

Zbog svega toga je nekoliko naših saradnika, izveštača sa ovog skupa, bilo spremno da odmah na početku grune tortu u lice organizatoru i učesnicima, sa našim starim i dobro proverenim lakmus pitanjem:

Ima li među vama ikoga ko nije bio sponzorisan od farmaceutskih kompanija?

Odgovor, naravno, svi znamo.

I znamo da je to i odgovor zašto nam ne uspeva borba za bolje dijalize.

Ali, ne lezi vraže.

Ni krivci nisu naivni.

Ljubinko, pacijent sa kućne dijalize, koji se predstavlja da je Predsednik i pacijentima iz državnih centara, kao da je naslutio na šta će “publika” reagovati, odmah je na početku priznao krivicu i pokušao da “preskoči” tu temu:

“Eto, odmah da vam kažem, pare smo dobili samo od Freseniusa” – požalio se publicista.

Tražili smo i od ostalih, uključujući i od firme Gambro, čiji je predstavnik ovde u prvom redu, ali niko nam nije hteo dati još malo para”.

Predstavnik Gambra je u stvari bio serviser, Pavel, čovek koji sa davanjem para pacijentima nema nikakve veze (naprotiv), pa je mirno otćutao ovaj javni „nalog za uplatu“.

Salu je inače, obezbedila jedna pacijentkinja sa Zvezdare.

Kud su i kako su raspoređene te pare koje je “pacijentima” dao Fresenius (80% dijaliznih mašina u Srbiji), to ne reče rečeni “Predsednik”.

To se zaboravilo. Ali, šta da radite sa starcima kad dođu u Dom omladine?!?

I onda kreće Predstava.

Scena: mala sala Doma omladine u Beogradu.

Glume: dr Tamara Jemcov (KBC Zemun), dr Voin Brković (KC Srbije), dr Rodoljub Marković (KBC Zemun), dr Petar Đurić (KBC Zvezdara).

Naturščik: dr Ljubinko Todorović, u dvostrukoj ulozi: pacijenta i doktora, predstavnika kućne i državne dijalize.

Sa druge strane četvrtastog stola, mi, publika, u raznim nijansama sivo-žuto-mrke boje.

Ne morate nikoga pitati kakva je dijaliza u njihovom centru, odokativna metoda sve govori.

Tribinjanje je inače, bilo zamišljeno tako da se prvo pozvani doktori izjasne “o nedovoljnim kapacitetima svojih centara, problemu prevoza pacijenata, vaskularnim problemima, problemima sa Pravilnikom, problemima sa vodom za HD, itd.”, pa će onda pacijenti da postavljaju Pitanja.

Pacijenata je rekosmo, bilo dosta, ali naravno, najmanje iz beogradskih dijaliznih centara. Bili su prisutni pacijenti iz Sremske Mitrovice, Loznice, Šapca, Prijepolja, Užica, Jagodine, Kragujevca… Iz Vojvođanskih udruženja niko nije bio jer bojkotuju rad SOBIRS-a, a doneli su i odluku da se iščlane iz istog. (Dijalizna Vojvodina je već Republika. Njihovi kandidati za transplantaciju se vode na 2 liste, pa gde ih prvo pozovu. Oni naravno, pozivaju samo svoje, ali ne i kandidate iz ostatka Srbije, napomena redakcije).

Početak tribine je bio zakazan za 14h, i svi su došli 15 minuta ranije, osim jedine veće zverke, koja je bila najavljena i zbog koga su se mnogi naoštrili na diskusiju, ali ovaj dokazani paranefrolog je izgleda naslutio da će u ovako mladoj konkurenciji on ispasti jedini krivac za stanje u srpskoj dijalizi, pa je mudro izbegao da dođe. Problem je međutim u tome, što taj (inače vajni) paranefrolog nije zvanično otkazao svoj dolazak, pa se Ljubinko našao u nebranom grožđu. Čekao je pola sata, pa kad je svima postalo jasno da on nema muda da otvori skup, publika je počela da mu viče da nema ni Đoke.

I onda čovek, nekako, započe.

Mlako, nesuvislo, palamuđenje, u svom stilu. Mjehur ubica.

Jedino što smo svi zapamtili jeste kukumavčenje kako mu je samo veliki Fresenius dao nešto para, a drugi eto, ne daju (lele, za takva priznanja se nekada išlo u zatvor).

Štafetu (mikrofon, koji je konstantno prelazio od totalne nečujnosti do zvuka padanja bombe) preuze doktorka Jemcov i tu poče 15-20 minuta priče o problemu nedovoljnog broja dijaliznih mesta u opštinama Novi Beograd i Zemun, o problemu prevoza do Lazarevca, o Ibarskoj magistrali, itd.

Iako to jesu problemi, sve je to ličilo na bacanje prašine u oči, jer niti je to bilo mesto niti su tu bili ljudi koji mogu da išta urade tim povodom. Već tu je bolno očigledna bila jedna činjenica – na Ljubinkovoj “tribini” nije bilo nikoga ko se išta pitao u srpskoj dijalizi.

Priču je nastavio dr Voin “sve je relativno” Brković, sa neverovatnom pričom kako HDF “i nije toliko dobar koliko se priča”, i to ustvrdi ispred nekoliko pacijenata koji samo zahvaljujući HDF-u već uveliko gaze četvrtu deceniju dijalize.

Čovek je dakle, Snežani i Zvonalisu pričao da njihov HDF (svaki drugi dan) “i nije toliko dobar koliko se priča”, iako ovo dvoje jako dobro znaju da su njihovi dijalizni vršnjaci davno pomrli u centrima, čekajući da Voinu slični shvate “Kako do bolje dijalize”.

Zatim čovek reče kako u svim dijaliznim centrima treba uvesti 3 smene, pa ko koliko skrpi da se izdijalizira – 3 i po sata puna kapa, uz neizbežnu Ibarsku magistralu i evociranje ličnih uspomena sa ozloglašenog putnog pravca (!?!).

Nakon njega dođe red na dr Rođu, koji se od početka ponašao kao da je svratio tu na putu do pijace, a ne da učestvuje u nekoj priči, osim možda o ceni trešanja. Takav je bio, u licu.

Očekivano, on reče kako su njegove kolege već rekle manje-više sve i da on nema puno da doda, promrsi par rečenica i preda mikrofon dr Peri.

Mali Pera, pulen Nade Ajkule, medicinski fenomen (sin i zet dvojice načelnika nefrologije), je oduševljavao svojom neupućenošću u manje-više sve vezano za dijalizu, uz stil objašnjavanja kao da je sa druge strane tezge i objašnjava dr Rođi zašto trešnje koštaju 250 dinara.

Ostaće upamćena njegova konstatacija “Ja prosto nisam mogao da verujem koliko je loša kontrola vode na dijalizi!” i odgovor na pitanje zašto on to nije znao: “Pa mislio sam da se to kontroliše!”.

(Ko da ti radi tvoj posao crni Pero!?!).

Nakon sat vremena zamajavanja, iznošenja nebuloza, zaprepašćenosti i neverice o situacijama u dijaliznim centrima u kojima oni rade dugi niz godina, došla su na red pitanja “Publike”.

         

Lupao je koga je šta svrbelo.

Od toga da neki centri nemaju čak ni doktora stalno prisutnog u sali, pa do revizije vaskularnih pristupa, dobijanja Beviplex ampula nakon svake HD, rađenja biohemijskih analiza nakon HD na mesečnom nivou, novčanih nadoknada za HD u inostranstvu, odlazak obučenog dijaliznog kadra u inostranstvo… (u poslednje vreme medicinski tehničari odlaze u inostranstvo, novi dolaze i posle 10 do 15 dana obuke rade samostalno!!?)

Sneža i Zvonalis su iskusno zauzeli udarne pozicije u prvom redu, i Snežana je prva počela da preslišava doktore. Govorila je o temama koje su na ovom sajtu stalno pominjane – od kvaliteta vode, zastupljenosti HDF-a, o raznim glupostima Pravilnika o dijalizi, dužini trajanja dijalize u dijaliznim centrima, i mnogim sitnijim pojedinostima koje dijaliznim pacijentima život znače, a na koje je većina ljudi u Sali, uključujući i doktore, samo začuđeno gledala.

Zvonalis se osvrnuo na manje-više iste teme, a potom krenuo da drži predavanje o dijalizi koje se nikad ne bi završilo da Ljubinko nije uradio jedinu korisnu stvar tog dana i prekinuo ga (doduše, tek iz trećeg pokušaja).

Iako je Zvonalis rekao i par korisnih stvari neupućenima, tu ipak nije bilo ni vreme ni mesto da se nekome drži čas. (Pucajte, samo njemu nedajte da drži čas).

Nakon njega na red dolazi Jelena iz Šapca čisto da nas osvesti kakva je tek situacija u unutrašnjosti, sa pitanjem “Da li je obavezno uzimanje nalaza krvi posle dijalize?”, jer se u Šapcu eto, ne uzimaju.

Pa kako se onda ocenjuje kvalitet dijalize?

Izgleda isto onako kako smo ga i mi međusobno ocenjivali, odokativno…

Ovi tamniji u licu imaju lošiju dijalizu, a ovi bleđi su anemični …

Profesor Koprivica koji se leči u KCS kaže da su pacijenti primorani da toliko znaju o dijalizi da su već postali polu-stručnjaci, a trebalo bi oni koji su se školovali za to da vode računa o svemu. On se posebno osvrnuo i na dobro poznato stanje objekta KCS koji se polako ali sigurno urušava i na činjenicu da pacijenti često ostaju prepušteni sebi i Bogu, na šta je dr “sve je relativno” Brković dobacio da se slaže, ali da to nije toliko strašno (?!).

        

Luka sa VMA je pitao prisutne doktore koja je procedura pri prijemu pacijenata u njihove dijalizne centre, da li se pacijenti upućuju na dijalizu “kao ovce na klanje” ili se prvo edukuju, vakcinišu, objasne im se procedure, obaveze, dijeta, formiraju pristupi, itd., na šta je dr Jemcov odgovorila da “postoji pravilnik o ponašanju pacijenata”(???) dok su ostali doktori samo klimali glavom bez komentara (!?!).

Miroslav u plavoj majici, je izrazio svoje razočarenje čitavim “okruglim stolom” i činjenicom da se priča o prevozu, drži nam se mala škola dijalize itd. umesto da se raspravlja o pravim problemima i pravim krivcima za lošu dijalizu. Dodao je i pitanje šta se radi po pitanju zamene aparata za dijalizu pošto oni imaju garantni rok od 7 godina ili 30.000 radnih časova koji je svuda istekao, na šta se dr Jemcov samo nasmejala (!?).

Diskusija je završena pitanjem jednog momka iz Šapca (ne čusmo mu ime) da li ima pravo na ampulu Beviplexa posle svake dijalize, jer oni isti dobijaju samo petkom (cirkus).

Kada su mu svi prisutni odgovorili potvrdno on je samo gledao u neverici postajući svestan gde živi i da se za svaku sitnicu koju bi mu država trebala obezbediti mora boriti.

Elem, oko pola pet, bi vreme za razlaz.

Kako do bolje dijalize?

Sa ovima, nikako.

Opšti utisak: ženidba Sibinjanin Janka je pesma, a predstava Tribinjanin Ljubinka je tragedija.

Pacijenti, sa čime su došli, sa time su i otišli.

A to je valjda i bio cilj.

Aktivnost je održana.

Sredstva su opravdana.

.

.

.

DiaBloG – 2017

.

.

____________________________________

_______________________

___________

Zašto je bolje početi sa 2 hemodijalize nedeljno?

Šta sve dijalizna farmakomafija i njeni domaći saučesnici kriju od pacijenata u Srbiji?

Citat meseca oktobra je: „Nije sloboda medija golo dupe Sorajino“.  edin didi mutevelic

Navedenu (zapaženu) misao izrekao je Edin Didi Mutevelić, hirurg užički,

na optužbe da je uznemiravao javnost na Fejsbuku.

Poštovani čitaoci,

Oni koji po internetu prate Staniju i Soraju, mogu odmah da napuste ovaj sajt, njima ovde nije mesto. Eto im Grand parada, Pinkovi, CNN-i, Prva turska, N1, Nova i ostale stanice čija dupeta im zvuče poznato.

U više nego prekomernoj raširenosti medija zaduženih za anesteziranje javnosti, kako bi se masama skrenule misli sa više nego ponižavajuće realnosti, mi smo naravno, prepoznali vašu potrebu da budemo drugačiji.  Dajemo istinu, realnost, makoliko surova ona bila, posebno u najvažnijim sferama života ljudi, a to je u našoj priči zdravstvo, i posebno onaj njegov segment gde se mnogo para odliva u privatne džepove, a to je hemodijaliza. I evo, procenili smo da je krajnje vreme da baš danas otvorimo još jednu tabu-temu i da opovrgnemo još jednu dogmu u lečenju hemodijaliznih pacijenata. Naravno, sve po ideji i uz nesebičnu pomoć stručnjaka koji pomažu ovoj redakciji.

Tabu i Dogma?

Na internetskoj enciklopediji reč Tabu se definiše kao: nešto što se ne sme dirati, nešto o čemu se ne sme govoriti (http://wikipedia.org/wiki/Tabu).

Na istom mestu, u Vikipediji, za izraz Dogma se kaže da je to: мишљење или учење које не допушта да се у њега сумња нити оставља могућност да буде оповргнуто или дискутовано (http://sr.wikipedia.org/sr/Dogma).

E pa, DiaBloG će sada baš da udari na još jedan dijalizni tabu i da razbija još jednu dogmu, koja je ovde širena prethodnih 30 godina.

Tabu je priča o 2 HD nedeljno, a dogma o 3 HD nedeljno. totem-and-taboo

U srpskoj dijaliznoj nefrološkoj praksi pominjanje bilo kakvih prednosti lečenja hemodijalizama 2 puta nedeljno je još uvek tabu-tema.

Svi, apsolutno svi, naši nefrolozi su pristalice Dogme o neophodnosti 3 hemodijalize nedeljno.

Svima nama je ta dogma propagirana, i još se propagira, itekako.

Većina hemodijaliznih pacijenata se dobro seća kako su počeli dijalizu. Odmah 3 puta nedeljno. Kad doktori odrede pacijentu stalno HD lečenje (takozvani hronični program), odmah mu daju i raspored: 3 puta nedeljno. Ponedeljak-sreda-petak ili utorak-četvrtak-subota. Pre ili posle podne. Prva, druga ili treća smena. I to je sve. Tako im je najlakše. To im je šablon. Svima isto. Pacijenta i ne pogledaju kako treba. Vide samo laboratorijske nalaze ureje i kreatinina i kao sve im je jasno.

Naš narod kaže: po tuđim leđima i 30 batina je ništa, ne boli.

Ili: U mraku su sve ovce crne.

Daj im svima isto i ajd zdravo, to im je što im je.

Ipak, na internetu se istina ne može sakriti.

A istina je sledeća:

Za sve pacijente koji imaju imalo preostalog mokrenja (bar pola litra dnevno) bolje je da idu 2 puta nedeljno, nego 3 puta nedeljno!

To su potvrdila brojna klinička ispitivanja, studije sprovedene u zemljama gde ne dominira dijalizna farmakomafija i njen diktat za zaradom, tj potrošnjom dijaliznog materijala.

Kod nas to evo, tek sada, dolazi do onih kojima je to najvažnije, do pacijenata.  Ne pominji 2HD

Zašto naši nefrolozi nisu govorili istinu nama pacijentima?

Pretpostavljamo da im to dijalizna farmakomafija nije sugerisala.

Proverili smo.

I zaista, skoro svi dosadašnji stručni nefrološki i dijalizni vodiči, smernice, uputstva – favorizuju start sa 3 HD nedeljno.

Primer1, američki KDOQI dijalizni vodič kaže: preporučuju se tri HD sedmično kao standard lečenja u postizanju adekvatne doze hemodijalize u pacijenata sa terminalnom bubrežnom slabošću (K-DOQI guidelines recommend thrice-weekly HD as the standard of care for achieving an adequate HD dose in patients with end-stage renal disease)

Primer2, evropski EBPG vodič: Nema dokaza koji podržavaju bezbednost primene 2 HD nedeljno (There is no published evidence supporting the safety of twice weekly dialysis.- Nephrol Dial Transplant 2007-Vol.22,Suppl.2,ii20)

Nijedan od dijaliznih vodiča nije preporučivao: postepenost. Da se počne sa jednom ili 2 HD nedeljno, da se sačuva ono malo preostale funkcije bubrega, pa posle, kada se primeti da se mokrenje značajno smanjilo, da se uvede i treća HD.

Mislite li da preterujemo?

Onda pogledajte koliko pacijenata u privatnim Freseniusovim dijaliznim lancima ide na 2 HD nedeljno? A koliko u državnim dijaliznim centrima. Pa se prisetite, da se privatnicima plaća prema broju izvršenih dijaliza, a ne prema stvarno neophodnom broju tretmana. Videste li u Freseniusu Republike Srpske serijsko lečenje nekih pacijenata sa po 16-21 HDF mesečno (link).

A u počecima dijalize, nefrolozi nisu bili toliko korumpirani.

Kad se pogleda u istoriju, počeci su im bili pošteni i korektni. Šezdesetih godina prošlog veka hemodijalize su bile 2 puta nedeljno. Pa čak i sedamdesetih. Da bi već od ranih 80-ih doktori svima odmah preporučivali 3 HD nedeljno. Nijednog jasnog kliničkog dokaza nisu imali da je HD 3x nedeljno korisnija, ili da je manje štetna od 2 HD nedeljno! Ne. Dokaze nisu imali. Čak se i pretpostavljalo da će hemodijaliza i „isušivanje“ pacijenta veštačkim bubregom ubrzati propadanje i ono malo preostale funkcije bubrega. Pa zašto su nam onda naši vajni nefrološki“stručnjaci“ to radili?

Treba li ponovo govoriti o tesnim i mutnim vezama između dijalizne industrije i dijaliznih „stručnjaka“? O tome kako je vodeći svetski globalistički dijalizni klan, poznatiji kao Fresenius, već decenijama glavni sponzor, mecena, pokrovitelj svih nefroloških kongresa, putovanja i usavršavanja, lekara i sestara na dijalizi. Dijalizna farmakomafija kontroliše sve vezano za dijalizu: od proizvodnje, marketinga, prodaje, primene, planiranja, edukacije, izgradnje, legislacije, ukratko – sve. Proizvođačima potrošnog dijaliznog materijala je sigurno u interesu da se na HD ide češće, jer se onda više troši njihovog materijala, pa više i zarađuju. Kad oni više zarađuju više će i doktora voditi na kongrese u najinteresantnije evropske i svetske destinacije, pa i doktorima odgovara da HD bude što češća.

Tako je hemodijaliza sa 2 tretmana sedmično smatrana definitivno lošim lečenjem. Doktori su sami sebe, a i druge, toliko ubedili u istinitost te teorije, da su odbijali i razgovarati o tome. Svaka priča o bilo kakvim pogodnostima sa 2 HD nedeljno je postala tabu tema, o tome niko od „uglednih“ nefrologa nije hteo ni diskutovati.  Jedina dogma, nesumnjiva istina, koja se nije trebala dokazivati, nego samo sprovoditi, jeste ona o 3 HD nedeljno. Odmah.

Ipak, HD 2 puta nedeljno se održala, ponegde i kod nas. Pre svega zahvaljujući onim pacijentima koji su bili proglašavani nenormalnim.

Džordž Bernard Šo je govorio: Разуман човек се прилагоћава свету, неразуман истрајава на покушају да свет прилагоди себи. Због тога свеукупан напредак зависи од неразумних људи. (The reasonable man adapts himself to the world; the unreasonable one persists in trying to adapt the world to himself. Therefore all progress depends on the unreasonable man.- George Bernard Shaw)
To se i u ovom slučaju pokazalo potpuno tačnim. Pacijenti koji su tvrdokorno odbijali treću hemodijalizu i koji su zbog te svoje tvrdoglavosti proglašavani nekomplijantnim (nesaradljivim) ili psihički devijantnim, radili su zapravo pravu stvar. Sada je to i isplivalo na površinu. (Drugo je pitanje, da li će ikada ti pacijenti biti rehabilitovani, tj. da li će iko pokrenuti pitanje skidanja medicinskih anatema i „dijagnoza“ koje su na njih bacane).

Druga, mnogo veća grupa pacijenata koja je doprinela spoznaji o prednostima 2 HD nedeljno, su pacijenti iz nerazvijenih ili tzv. zemalja u razvoju, gde su zbog skupoće dijaliznog materijala lekari morali češće propisivati 2 HD nedeljno. Na primer, u Kini je oko 25% HD pacijenata na 2 HD nedeljno, a u nekim drugim državama čak i preko 50%. Takva je situacija u Indiji, Tajlandu, Vijetnamu, Filipinima, Indoneziji, Bangladešu i Pakistanu. Upravo su ti pacijenti iz Indije, Kine i drugih delova Azije, doneli jednu neočekivanu istinu i na američke i evropske prostore.

Pokazatelji za pacijente na 2HD nedeljno

A istina je, bar u ovom primeru, neumoljiva:

  • Pacijenti koji idu na 2 HD nedeljno duže će zadržati preostale funkcije bubrega i duže će imati očuvano mokrenje.
  • Pacijenti koji idu na 2 HD nedeljno manje umiru u prvoj godini dijalize, nego oni koji idu na 3 HD nedeljno,
  • Pacijenti koji idu na 2 HD nedeljno su imali manje intradijaliznih hipotenzija (padova krvnog pritiska), nego oni koji su imali 3 HD nedeljno,
  • Pacijenti koji idu na 2 HD nedeljno su manje bili u bolnici (hospitalizovani) nego oni koji su imali 3 HD nedeljno,
  • Po pitanju kvaliteta života, infekcije, inflamacije i mnogih drugih parametara, nikakve značajnije razlike nije bilo.

Poredjenje pacijenata na 2HD i na 3HD nedeljno

Bitno je da znate: ne dajte da vas zamlaćuju sa Kt/V pričom. Kt/V nije nikakav pokazatelj kvaliteta, ni dijalize, ni života, ni lečenja.

Doći ćemo i na pitanje, koje vas sigurno interesuje: Koliko dugo se može ići na samo 2 HD nedeljno? Umesto odgovora: uputićemo Vas na sajt gde pacijent tvrdi da već 9 godina ide na 2 HD nedeljno. I još se hvali kako ne uzima nikakve lekove (link). Ništa, ni za krvni pritisak, ni za ostale komplikacije. Verovatno je malo takvih, ali hajde da vidimo šta kažu nezavisni nefrološki eksperti. Ako jedan način dijaliziranja (3xN) ne može biti obrazac za sve pacijente, kako bi onda trebalo procenjivati koji pacijent će ići na jednu, a koji na dve ili tri HD sedmično?  Stručnjaci nezavisni od uticaja farmakomafijaških klanova kažu da procenu treba vršiti na osnovu više kliničkih pokazatelja. Ima ih ukupno deset. To su: zapremina preostalog mokrenja (mora biti veća od pola litra na dan), stanje hidriranosti, kardiovaskularni simptomi, indeks telesne mase, nivo kalijuma i fosfora, stanje uhranjenosti, nivo hemoglobina, pridružena oboljenja, učestalost hospitalizacija i kvalitet života.

Za kraj: još jedna priča.

Naučnici su u jedan kavez zatvorili grupu od 5 majmuna, a u sredini kaveza su postavili merdevine na čijem je vrhu bila banana. Svaki put kada bi neki majmun krenuo uz merdevine naučnici su ostalu četvoricu majmuna polili hladnom vodom.

Posle određenog vremena, čim bi neki majmun krenuo da se penje uz merdevine, ostala četvorica bi  skočili na njega i pretukli ga. Vremenom, nijedan majmun se više nije penjao uz merdevine, bez obzira na privlačnost banane.

Naučnici su onda odlučili zameniti jednog od majmuna. Prva stvar koju je novi majmun učinio je da krene uz merdevine ka banani. Naravno, ostala 4 majmuna su skočili na njega i pretukli ga. Posle nekoliko porcija batina, novi majmun je shvatio da ne treba da se penje ka banani, mada nikad nije shvatio zašto.

Naučnici su zatim zamenili drugog majmuna i ponovila se ista stvar. Prethodni novi majmun je takođe tukao novog majmuna. Naučnici su zamenili i trećeg majmuna, i sve se ponovilo. Zatim su zamenili i četvrtog i taj je opet dobio batine, a na kraju su zamenili i petog, poslednjeg iz prve grupe majmuna.

U kavezu je dakle bila kompletno nova grupa od 5 majmuna koji nikad nisu polivani hladnom vodom, ali su svejedno tukli svakog majmuna koji bi krenuo uz merdevine.

Naučnici tvrde, da bi majmuni, kada bi mogli da odgovore na pitanje: Zašto tuku svakog ko krene uz te merdevine, odgovorili: Ne znamo zašto, ali ovde tako stoje stvari.

To vam je školski primer za dogmu.

Sada da upitate Vašeg nefrologa:  Zašto moram (ili zašto sam morao) ići na 3 HD nedeljno?

On bi verovatno slegnuo ramenima i rekao: Tako mora. Svudа je tako.

Želite li dokaz da je svuda tako?

Otvorite sajt našeg DRŽAVNOG Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje i pogledajte kako šalju nove dijalizne pacijente u PRIVATNE bolnice obavezno zahtevajući 3 (i slovima: TRI) hemodijalize nedeljno, odnosno: 12 do 14 mesečno! (http://www.rfzo.rs/download/javne%20nabavke/centralne/404-1-226-14-86%20Konkursna%20dokumentacija.pdf)

Uslovi za veci profit

Ko će sada od silnih organizacija i udruženja dijaliznih pacijenata, da priupita činovnike u Fondu: čije interese vi štitite? Naše, državne ili interese privatnika? Ko vam je rekao da moraju biti 3 HD nedeljno i u kakvim je relacijama taj vaš „stručnjak“ sa privatnicima (Freseniusom i Mediconom)? Zašto se ne prevariste pa da napišete: 8 do 12 HD mesečno, maksimalno 14?!

To se ne može desiti, znamo.  Drže vas u šaci.

Strah životu kalja obraz često.

I, mi to razumemo. medicina je novac

Nije ni nama svejedno.

Insistirajući na istini o 2 HD nedeljno mi otvoreno izbijamo pare iz džepa dijaliznim farmakomafijaškim klanovima.

Zamislite, ako ubuduće svaki novi dijalizni pacijent bude insistirao da (bar u početku, dok još dobro mokri) ide samo 2 puta nedeljno na HD? A u Srbiji je godišnje oko 800 novih pacijenata. To pomnožite sa 52, to je 41600 tretmana manje za godinu dana. Ili, nekome će zarada pasti za 4,5 miliona evra već prve godine.

Sad vam je jasno zašto dobijamo pretnje da ćemo završiti u jarku.

Da će protiv nas angažovati specijalne tužioce, najskuplje advokatske kancelarije, svoje privatne detektivske agencije i privatne presuditelje.

I mi to razumemo.

Verujemo da tu nema ništa lično, protiv nas.

To je samo biznis.   Nista licno

A mi koji im „kvarimo“ biznis,

ima da prestanemo ili da nestanemo.

I ako jednoga dana ne bude ništa novo na ovom sajtu,

znajte da se to i dogodilo.

A do tada, priključite nam se,

u našoj borbi za bolju dijalizu,

i ne brinite, ako Vas proglase nerazumnim.

Za zapadni profiterski mentalitet je sasvim razumno bogatiti se na tuđoj nesreći, pa nama koji pare nemamo, i ne preostaje ništa drugo nego da budemo nerazumni.

Medicina u kojoj su pare važnije od morala, nije medicina, to je kriminal.

Ili mislite da ćete Vi bolje proći, ako im date više para?

Onda sretno.

.

 

DiaBloG – 2014

.

.

 

Dokazi:

http://www.medscape.com/viewarticle/832036

http://www.renalandurologynews.com/twice-thrice-weekly-hemodialysis-benefits-kidney-function/article/369348/

http://ajkdblog.org/2014/06/30/three-times-a-week-dialysis-is-there-evidence-for-this-dogma/

http://www.ajkd.org/article/S0272-6386%2814%2900803-8/abstract

http://www.karger.com/Article/Pdf/365819

http://www.nephronpower.com/2014/09/twice-weekly-three-times-weekly-or.html

 

 

.     .     .

Picture1b

.     .     .