Tag Archive | davalac

Početak kraja hemodijalize?!

.

POČETAK KRAJA HEMODIJALIZE?!

.

Poštovani čitaoci,

.

Ako ste pomno pratili nefrološka dešavanja ovoga meseca, verovatno ste se zapitali: Da li je kraj hemodijalize na pomolu?

Nazire li se zaista prestanak dijalize, onakve kakvom smo je do sada poznavali?

Da li je na pomolu revolucija u načinu nadoknade bubrežnih funkcija?

Hiljade bolesnika u Srbiji, a milioni u svetu, sa nestrpljenjem očekuju odgovor na to pitanje.

Da ne dužimo, odmah ćemo vam reći i odgovor.

Odgovor je: najverovatnije, DA!

Jedan događaj, jedan eksperiment, objavljen 20. oktobra 2021. godine nagovestio je (konačno) početak kraja hemodijalize.

Kažemo hemo-dijalize, jer je ona glavna ili pretežna, a ona druga je sekundarna, manje zastupljena: peritonealna, ali se kraj, naravno, odnosi na OBE.

Na tu vest, jedini naš komentar bi mogao biti: Neka bude tako!

Ili: Daj, Bože!

Treba li uopšte obrazlagati zašto se dijaliza smučila svima (i pacijentima, i sestrama, i lekarima), svima osim dijalizne farmakomafije.

Od 1960-e kada je uvedena u redovnu kliničku praksu, vrlo brzo je prepoznata kao unosan izvor zarade za dijaliznu farmakoindustriju.

U toj trci za zaradom, više se nisu birala sredstva, pogubljeni su svi ljudski, stručni i etički korektivi, važan je postao samo profit.

Industrija je vrlo brzo preuzela sve: naučna istraživanja, stručne časopise, stručnjake (opinion lidere), izvršioce (lekare, sestre), pa na kraju i pacijente (udruženja pacijenata).

Favorizovalo se i sponzorisalo samo ono što je za industriju donosilo profit. Ako je negde i nekada i bilo nekog revolucionarnog (predloga) poboljšanja, a u korist pacijenata, što bi automatski značilo smanjenje postojeće redovne zarade, ta su se otkrića otkupljivala i sklanjala, da ne kažemo sahranjivala, ali se nisu razvijala.

Samo tako se moglo desiti da čak i pacijenti primete da nikakvih velikih pomaka u HD lečenju ne videše u poslednjih 30 godina.

(Za to vreme, televizori su, na primer, od rogobatnih kutija 1 m debljine, prešli na debljinu od 1 cm, zvučnici su praktično postali nevidljivi, a tariguz-papir možete poručiti da bude dronovima dostavljen u vaše smart toalete, samo je aparat za hemodijalizu ostao isti za one koji su imali potrebu za zamenjivanjem bubrežnih funkcija).

Pacijent MD je to lepo iskazao sledećom karikaturom:

O odnosu prema dijaliznim pacijentima (u klimi koju je formirala industrija) javno su progovorili i neki iskusni i časni nefrolozi (doduše pred kraj karijere), o čemu se možete uveriti čitanjem nekih naših ranijih postova (Carl Kjellstrand, Zbylut Twardowski, kao i mnogi, mnogi, mnogi, drugi), ali ti su tonovi prigušeni, ta potresna svedočenja su skrajnuta iz nefrološkog mejnstrima, i ništa se nije promenilo.

O odnosu samih pacijenata prema dijalizi malo je iskrenih i otvorenih kritika, jer su pacijenti ipak najslabija karika u tom lancu profita, uvek podložni strahu za očuvanje golog života i kakvog takvog lečenja.

O tome se možete upoznati u našim prethodnim postovima (link/, link/, link), kao i na sajtovima tipa https://www.ihatedialysis.com/ , koji direktno kažu: „Do not let the ‘ihatedialysis’ site name fool you, we are not about being negative, we just hate dialysis“.

Činjenica je da je smrtnost od nekih karcinoma postala manja od procentualne smrtnosti na dijalizi, koja (terapijom) između ostalog podstiče i pojavu karcinoma.

Sad, nakon ovako detaljnog uvoda, da kažemo nešto i o događaju zbog kojeg se da naslutiti da predstavlja početak kraja hemodijalize.

Mala digresija:  ona, dijaliza, nikad neće biti potpuno ukinuta, ali konačno će biti svedena na neku mnogo manju (tj. adekvatnu) meru (ako uopšte postoji neka takva mera), za koju bismo rekli da je prihvatljiva.

Ključni događaj, koji najavljuje kraj hemodijalize, kako su stručni saradnici ovog sajta bili najavili još u postovima iz 2013.godine (https://dijaliza.wordpress.com/2013/05/10/sta-je-prava-istina-o-razvoju-i-perspektivama-minijaturnog-i-nosivog-vestackog-bubrega/), nije vezan za kojekakve lažne projekte, tehnička poboljšanja aparature, radove na minijaturizaciji i mobilnosti opreme, NE!

Jedina bolja metoda od hemodijalize je bila i ostala transplantacija, i sada je na tom polju konačno došlo do ključnog pomaka koji predstavlja onu svetlost na kraju tunela.

Surovo, ali istinito, ovaj napredak se desio, iz jednog jedinog razloga:

ZATO ŠTO SMO NAJSLIČNIJI SVINJAMA!!!

Za one koji to nisu do sada znali, ponovićemo: tkiva ljudskih organa, pa i bubrega, nisu najsličnija tkivu majmuna (i dr. čovekolikih životinja) – nego tkivu svinje.

(Cinici bi rekli da sličnost nije samo na nivou tkiva).

Ta činjenica je bila poznata odavno, ali pokušaji transplantacije svinjskog bubrega u organizam čoveka (ksenotransplantacija) nisu bili uspešni, jer podudarnost tkiva ipak nije bila dovoljna da ga ljudski organizam ne bi odbacio.

I do odbacivanja je dolazilo, najčešće odmah, ili pre ili kasnije od toga, ali uvek.

Sve dok nismo otvorili vesti od 20.10.2021. godine.

Tog dana je naime, sva svetska štampa brujala samo o jednom događaju.

datum:

Eksperiment je izveden 25. septembra 2021. godine, a njegovi rezultati su saopšteni na konferenciji za štampu održanoj 19.10.2021. godine i sutradan preneti u celom svetu.

mesto:

Operacija je izvršena u njujorškoj univerzitetskoj bolnici „Langon“, Kimmel Pavilion (424 East 34th Street New York, NY 10016).

autori i izvođači:

Glavni hirurg je bio Robert Montgomery, MD,  koji je ujedno i direktor bolnice NYU Langone Transplant Institute. Ono što je posebno interesantno, taj čovek je ceo ovaj eksperiment uradio noseći u svojim grudima srce nepoznatog donora, jer je i sam imao sreću da bude primalac transplantiranog organa. Neverovatno.

.

Zajednička fotografija celog tima:

priprema davaoca i organa:

Ksenotransplantacija, ili proces presađivanja organa i tkiva između vrsta, tj. sa životinja na ljude, u prošlosti je uglavnom bio neuspešna procedura (u pitanju su bile šimpanze i svinje), međutim, mnogi medicinski stručnjaci su tehnologiju uzgoja genetski modifikovanih životinja videli kao ključ za buduće uspešne transplantacije.

Montgomerijev tim je smatrao da bi izbacivanje svinjskog gena za ugljeni hidrat koji izaziva odbacivanje, a to je molekul šećera ili glikan, nazvan alfagal, moglo da spreči ovaj problem.

Genetski izmenjenu svinju, nazvanu GalSafe svinja, razvila je jedinica Revivicor kompanije United Therapeutics Corp. Upotrebu takve svinje odobrila je američka Uprava za hranu i lekove u decembru 2020. i to kao hranu za osobe koje imaju alergiju na meso i kao potencijalni izvor medicinskih terapija.

pacijent primalac:

Primalac je bila pacijentkinja kod koje je već nastupila moždana smrt i čiji bubrezi nisu funkcionisali, ali je bila na respiratoru i sa još uvek očuvanim radom srca.

Porodica pacijentkinje je potpisala saglasnost za doniranje celog tela, a u cilju sprovođenja medicinskog eksperimenta, obzirom da je već bilo planirano da bude skinuta sa aparata za održavanje života.

Ceo postupak je bio pod kontinuiranim nadzorom pravnika i Etičkog komiteta bolnice.

način izvršenja:

Bubreg genetski izmenjene svinje spojen je sa krvnim sudovima pacijentkinje u predelu natkolenice, te nije (kako se inače radi) postavljen unutra u ilijačnoj regiji, a isključivo radi boljeg neposrednog praćenja. Zajedno sa bubregom lekari su transplantirali i timus svinje, a to je žlezda koja je inače odgovorna za edukaciju imunog sistema, te je ostavljena da spreči nove imunološke reakcije na bubreg svinje.

Bubreg i timus su zaštićeni odgovarajućim spoljnim pokrovom i tokom narednih 54 sata neposredno je kontrolisana njegova funkcija.

rezultat:

Stvaranje mokraće i normalizacija nivoa kreatinina – ključni parametri praćenja – bili su normalni i ekvivalentni uspešnom funkcionisanju presađenog čovečjeg bubrega.

Nije bilo nikakvih simptoma reakcije odbacivanja kakav je do sada bio slučaj sa nemodifikovanim svinjskim bubrezima kada se presade u telo primata.

Abnormalni nivo kreatinina, koji je jedan od glavnih indikatora lošeg funkcionisanja bubrega, vratio se u normalne okvire posle transplantacije, naveo je Montgomeri.

zaključak:

Prvi put u medicinskoj praksi presađen je svinjski bubreg u čoveka, a da nije izazvao trenutnu reakciju imunog sistema i odbacivanje, što je potencijalno veliki napredak koji bi mogao da smanji problem sa manjkom ljudskih organa za transplantaciju.

Ovaj istorijski momenat će verovatno da pokrene i niz pitanja koja se odnose na ​​etiku uzgoja svinja sa svrhom vađenja njihovih organa.

Međutim, mnogi naglašavaju da se i bez toga samo u SAD godišnje zakolje, otprilike, 100 miliona svinja i to samo zbog prehrambene industrije.

komentari:

„Sve se završilo bolje nego što sam uopšte mogao da očekujem. Bubrezi umrlih ljudi koje presađujemo ne rade odmah, treba im nekoliko dana ili čak nedelja da sve profunkcioniše, ali zahvat je odmah uspeo kod ovog pacijenta. Operacija je izgledala kao i svaka transplantacija koju sam ikad napravio od živog davaoca organa“, rekao je dr Robert Montgomeri, direktor Instituta za transplantaciju bolnice „NYU Langone“.

Ovaj medicinski i istorijski uspeh komentarisao je i dr Dori Segev, profesor transplantacijske hirurgije na Medicinskom fakultetu „Johns Hopkins“.

„Ovo je veliki napredak, velika stvar za medicinu. Međutim, potrebno je još istraživanja kako bi se potvrdila delotvornost postupka. Moramo da znamo više o dugovečnosti organa“, rekao je on.

„I dalje smo zabrinuti zbog činjenice da bi pacijentovo telo na kraju moglo da odbije novi bubreg, jer dugotrajno odbacivanje organa može da se desi čak i s dobro usklađenim donorskim organima ljudskog porekla“, izjavio je dr David Klasen, odgovorni doktor organizacije „United Network for Organ Sharing“.

Čitaoci, naši, ali i američki (kao uostalom i posetioci ovog sajta) su očekivano, bili vickasti u svojim komentarima tipa:

– A jel to sa Halal sertifikatom ?  (Rascia, 21. oktobar 2021 21:22)

– Meni su ugradili baš takav bubreg, i nemam nikakvih kontraindikacija, lepo mi je uživam po ceo dan na suncu i valjam se po blatu. (Electron, 21. oktobar 2021 21:08)

– Oduzeli su i ono malo nade ovom narodu koji je kao poslednju opciju imao da proda bubreg. (idiot, 21. oktobar 2021 20:35)

– Svinje su životinje koje, pored primata, imaju najsličnije organe ljudskim, imaju i ponašanje slično ljudskom – lako ih je pripitomiti ali lako i podivljaju, bore se za teritoriju, uništavaju svoja staništa, znaju da ubijaju pripadnike svoje vrste i svaštojedi su. (Berliner, 21. oktobar 2021 20:41)

– I prvi insulin je dobijen iz pankreasa svinje. Biohemijski najsličniji čovekovom. U samo jednoj aminokiselini se razlikuje. (gejak, 21. oktobar 2021 21:49)

.

.

.

Da li to beše u vezi zaključavanja ili zaključivanja, ali moramo vas još jednom podsetiti na čuvenu rečenicu Drkona:

Sledeće dve godine su ključne.

.

.

.

.

Redakcija sajta

www.dijaliza.wordpress.com

.

Literatura:

https://twitter.com/Reuters/status/1450617833956823042/photo/1

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/34236770/

https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/4559137/svinjski-bubreg-transplantacija-covek-uspeh.html

=========================================

=============================

==================

=========

===

=

Podrazumevani Pristanak

Ili: Kome Zakon leži u podrazumevanju, njemu javna rasprava nije ni potrebna.

Poštovani čitaoci,

Za početak ovog teksta izabrali smo jedan sočan (ili masan) vic.

Vic je još iz onih komunističkih vremena, ili, kako se to kaže: vic sa bradom. Ide, otprilike, ovako.

Završili letovanje Lala i Sosa, pa Lala na recepciji otvorio buđelar i pita recepcionara kol’ko je dužan. Recepcionar uzeo neko papirče i olovku pa nabraja: sedam dana, dvokrevetna soba, satelitski program, iznajmljivanje filmova, sauna, teniski tereni, masaža, sve skupa 800 000 dinara.

– Ali, druže ja uopšte nisam koristio ni saunu, ni filmove, ni masažu, niti teniske terene … – zavapi Lala, šokiran cenom.

– Žao mi je, mirno odgovori recepcioner i dodade: Mogli ste. To se podrazumeva.

– Lala ga pogleda pomirljivo, pa reče: Dobro. Od tih 800 000 dinara, ja ću ti dati 200 000 dinara, a 600 000 uzimam natrag, da bih ti naplatio to što si mi kresao Sosu svako veče – reče Lala i pokaza na ženu koja je čekala ispred hotela.

– Ali druže, ja nisam kresao Vašu ženu, zavapi recepcioner, crveneći u licu.

– Nisi, reče Lala, ali:  Mogao si. Podrazumeva se.

To nam je sada bila prva asocijacija na podrazumevani pristanak.

Verovatno i ne postoji bolji primer humora o podrazumevanom pristanku.

A ovde je zapravo reč o Zakonu.

Za one koji još nisu čuli, vlast sprema Zakon po kojem se građani već po rođenju smatraju pristalim za uzimanje organa. Uzimanje organa im se ima izvršiti u slučaju njihove moždane smrti, ako se dotični nisu izričito tome usprotivili, dok im je mozak još funkcionisao.

Ali, uvek ima neko ali, što devojci sreću kvari.

Protivnici ovog Zakona su odmah izneli sijaset argumenata protiv istog.

Pre svega sporan je pravni aspekt ove inicijative.

Kako je moguće da se neka pravna radnja zasniva na pretpostavci, i da bude važeća?

Znači, pristanak se podrazumeva, a nepristanak se mora dokazati.

Naš pravni sistem je do sada počivao na pretpostavci da smo nevini (ili čitavi) dok se ne dokaže drugačije, a sada se podrazumeva da smo svi predviđeni za tranžiranje, ako nema podataka da smo se izjasnili drugačije, a mozak nam ne radi.

Šta ako smo imali kolebanja, pre kome, ali eto ne stigosmo da se registrujemo kao revidirci?

Sve su to velika pitanja, za jednu, sve manju, državu.

U svetu se nauka i religija spore da li ima života posle smrti, a kod nas je nejasno ima li života i pre smrti?

Što reče jedan alkoholičar, koma nas je održala, njojzi hvala.

Ali, kome još trebaju kome?

Pa na TV se stalno emituje reklama: Ili jesi – ili nisi? A onda neko rikne…

Pravnici kažu da se takav Zakon kosi i sa Ustavom, ali i iz nekih drugih situacija videli smo da se „ne moramo držati Ustava kao pijan plota“.

Pravnici kažu, a i trgovci se slažu, da sve što ulazi u promet, pa makar to bilo i ljudsko meso, mora imati svoju cenu, mora se platiti vlasniku ili njegovoj porodici pravedna nadoknada, a državi porez. Bendžamin Frenklin je navodno rekao da su samo te dve stvari obavezne: smrt i plaćanje poreza. S tim što smrt možemo malo i da odložimo.

Jedna kolumnistkinja je povodom ovog Zakona čak napisala da ćemo svi postati rezervni delovi za Globalistan (?!).

Proverili smo, takva država i ne postoji, čak ni u područjima koja su bila pod turskom vlašću. Svašta. Necenzurisane, a lažu…

Osporavanje medicinskog dela ovog Zakona je još obimnije.

Navodno će medicinari sada požuriti da olako proglašavaju ljude moždano mrtvim samo da bi ostvarili „pozitivno poslovanje“. Svašta, kao da bolnice služe za zaradu, a ne za lečenje.

Sporno je i pitanje kako se i da li se uopšte može postojećim znanjem utvrditi smrt mozga (?!). Zaista, zar svako od nas nije iks puta posumnjao da neka osoba uopšte ima i gram mozga, iako diše, hoda i ima pritisak. I funkcionisanje i nefunkcionisanje mozga mogu biti potpuno neprimetni. Nema tog stručnjaka niti aparature u koje se po tom pitanju možemo pouzdati. Sve je relativno, samo u to možemo biti sigurni, apsolutno.

Mediji su prepuni senzacionalističkih naslova o osobama koje su se probudile iz višemesečne kome, čak su neki progovorili i strani jezik koji nikada ranije nisu čuli (?!). A bez stranog jezika danas si kao i bez mozga. (Zna se dobro koji je nama strani jezik danas jedino bitan).

Za one koji nisu znali: organi se uzimaju od osobe čije srce, krvotok i svi drugi organi još rade, samo mu je mozak umro. Naišli smo i na posebno dirljiv opis dešavanja pri žetvi organa, gledano iz ugla podrazumevanog davaoca. Navodno postoje svedočenja medicinara da ti nevoljni donori tokom eksplantacije organa reaguju burno, znojenjem, skokom pritiska i pulsa, trzajima, crvenilom i grimasama, čak i suzama.

Ali, zakon suzama ne veruje.

Podrazumeva se da se oštećeni više neće moći žaliti, pa je Pouka o pravnom leku nepotrebna.

Navodno, nijedno poređenje sa dosadašnjom medicinskom praksom ne ide u prilog ovom Zakonu.

Na primer, pri svakom prijemu u bolnicu potpisujete da dobrovoljno pristajete i na tako sitnu intervenciju kao što je transfuzija krvi, jer eto Zakon ne podrazumeva da vam se automatski može dati krv, ako to doktori predlože. Za transfuziju nema podrazumevanog pristanka, a organe će smeti uzeti automatski?!

Dalje, kada u bolnici pacijent prima ispitivani lek, obavezno mu se mora dati da potpiše tzv. „Informisani pristanak“. U tom pravnički sročenom tekstu se jako naglašava da je pacijent dobrovoljno pristao da prima ispitivani lek, da je prethodno detaljno informisan o svim aspektima delovanja tog leka i svojim obavezama u vezi uzimanja tog leka, da mu je dato dovoljno vremena da razmisli pre samog potpisivanja, da je imao priliku da se o svemu konsultuje sa svojom porodicom, svojim lekarom i svojim advokatom, a sve pre samog potpisivanja. Podrazumeva se da ima pravo i na osiguranje i novčanu nadoknadu, ako mu se nešto desi dok je u toj naučnoj studiji. I tek posle 2 stranice gusto kucanog teksta pacijent se potpiše – da bi popio neku tabletu!

A za organe, ne treba ništa – sve se podrazumeva.

Čak i onaj ko prima organ mora potpisati saglasnost da želi da ga primi,

samo se od davaoca ništa ne traži, nego će mu se organi uzeti čim neki doktor kaže: sad!

A doktorima, i aparatima, kao i inače, moramo verovati, zar je iko ikada video da su te dve kategorije negde pogrešile? Za Boga ne znamo, ali u doktore i aparate smo sigurni.

Ipak, predlagač Zakona ostavio je i mogućnost da neki budu izuzeti od primene ovog zakona. U izmenjenom Članu 50 Zakona o transplantaciji stajaće da uzimanja organa sa umrlog lica neće biti ukoliko se čovek tome izričito protivio.

Šta znači to Izričito protivljenje?

To znači da onaj ko ne želi da mu to urade mora dati pismenu izjavu u prisustvu 2 svedoka i da se to mora upisati u poseban Registar. (Registar Izričitih Protivnika, RIP?)

U medijima nema preciznih podataka gde će se voditi taj Registar.

Jedni kažu da će se upisivanje „nepristalica“ vršiti kod izabranog lekara, drugi kažu: u sudu, treći u opštini, ili kod notara, beležnika i sličnih popečitelja, pri registraciji automobila, ili pri podizanju dozvole, ili ko će ga znati gde sve ne, itd, itd.

Suština je kažu da će se na taj Registar gledati kao na Spisak izdajnika. Izdajnika velike humanitarne akcije, otpadnika od društva, biće to spisak sociopata, kukavica, primitivnih i samoživih ljudi, nespremnih da pokažu razumevanje i saosećanje za patnje drugih.

Em što će upisivanje na taj spisak već samo po sebi predstavljati stigmatizaciju, pretpostavka je da većina neće ni imati, ni vremena ni nerava, da obija pragove državnih institucija da bi u prisustvu 2 žiranta ostvarila pravo za koje smatra da mu po Ustavu pripada: da bude gospodar svog tela. (Što je najgore, i „izričiti“ smatraju da se to njihovo pravo podrazumeva i da za to ne treba da daju pristanak?!).

Da li će „vadioci organa“ stići da pre žetve prelistaju ceo Registar, da ne bude i tu neke „slučajne zabune“ iliti administrativne greške pri upisivanju, čisto teoretski razmatramo, jer zna se da toga u našoj birokratiji nikad nije bilo.

Ili je možda bolje da se propiše da će svaki „izričiti“ biti dužan da uz sebe uvek nosi neku karticu, lančić ili tetovažu, sa natpisom: „Ne vadi mi organe, jarane“. (Za izričite ženskog pola može i varijanta: Ne vadi mi organe, moj dragane).

Ima i obrnutih primera. Mediji su prikazivali jednog našeg poznatog Pisca zatvorske literature koji je na vratu istetovirao isprekidanu liniju i natpis:  „Ovde iseći“.  Šta reći:  izričiti donor?!

Neki idu čak tako daleko da sad konačno “shvataju” otkud odjednom kod nas poplava Odeljenja za ljudske resurse (human resources), ovaj zakon im je i bukvalno obelodanio šta je u pozadini svega ovoga. Organi. Organi prinude.

Još kada pročitaju u Članu 24 stav 1 ovog Zakona: “Ukoliko za pojedini organ umrlog davaoca u Republici Srbiji nije moguće naći odgovarajućeg primaoca organa sa Republičke liste čekanja, organ se može ponuditi odgovarajućoj međunarodnoj organizaciji, međunarodnoj instituciji i stranoj državi, sa kojima je uspostavljena uzajamna saradnja za razmenu organa radi lečenja u skladu sa ovim Zakonom”…

Lele …

U državi u kojoj još uvek traju sudski postupci zbog krađe beba, u državi na čijoj su okupiranoj teritoriji zarobljenim Srbima vadili organe naživo i preprodavali te organe “našim zapadnim prijateljima” (našim i albanskim prijateljima), zaista je bilo hrabro napisati jedan ovakav stav..

Pa još kad pročitate da je jedan običan smrtnik (?!) zvani Rokfeler, potrošio 6 (i slovima: šest) tuđih srca, jer je eto, po svim „medicinskim“ kriterijumima stalno bio prvi na Listi čekanja (link). Posle svega lakše ćete shvatiti da nije lako pisati zakone u svetu u kome su svi ljudi ravnopravni, samo su neki ravnopravniji…

U celoj ovoj zbrci malo je onih koji misle kao mi:

da nam ovaj Zakon nije ni bio potreban.

Pa kod nas je sve već regulisano.

Glasali ste, i to je sasvim dovoljno.

I treba prekinuti sa tim licemernim prenemaganjima.

Zar nismo izlaskom na izbore već dali svoj pristanak da nam se radi ono što nam rade?

Pa, ko je to, ako nismo mi, “preuzeo svoju sudbinu u svoje ruke”.

Sećate li se svih onih predizbornih slogana?

Ovo je ta budućnost u koju verujemo.

Naša budućnost i prevashodnost.

Pristali smo na sve to.

To se podrazumeva.

Podrazumeva se da naši narodni predstavnici prodaju svoje mandate i svoje mišljenje, kao na pijaci, onome ko im ponudi više para, ili ko ima bolju „ukupnu ponudu“.

To je Zakon tržišta, liberalni kapitalizam, susreću se ponuda i potražnja, Weber, Luter i Mirandola, šta sad, zar i mi Srbi da i dalje budemo lenji i zatucani, sad kad reformski i proevropski putevi nemaju alternative? (Ljig-Preljina?!, dva Lj na jednom putu, sumljivo?!)

Šta je uopšte izdaja, ako imamo Sporazume koji sve to podrazumevaju? Bitan je Pravni okvir, zar ne?

Zašto da nam neko otvara poglavlje, ako nismo udareni u glavu?

Zar nam nije već podrazumevan pristanak i na smanjenje plata i penzija? Nikakav poseban Zakon niti Registar o takvim radnjama nije ni pretpostavljen, a kamoli javna rasprava ili Referendum o istom. (Pa nije vam ovo Švajcarska).

Podrazumevani nam je pristanak i da nas prebijaju ljudi obučeni u fantomke ili u žute uniforme saveznog auto-moto društva (link). Zar da dotični gube vreme na dugotrajne (i neizvesne) pravne procedure?

Onog momenta kada smo ozakonili privatne prinudne izvršitelje, zar vam ijedan zakon posle toga treba?

Podrazumevani nam je pristanak i da našu decu prodaju Šveđanima (link), jer gde može biti naša ponuda iste vrednosti kao i ponuda nekog sa švedskim standardom, a nismo rasisti na pare?  (link)

Podrazumevani nam je pristanak na šund, kič, rijaliti programe i ostalo medijsko smeće koje kiblama istresaju na naše glave, sa svih kanala, novina, časopisa, talasa, društvenih mreža, konferencija i ostalih kanalizacija.

Podrazumevani nam je pristanak i na Briselski sporazum, dužničko ropstvo, MMF-ovo upravljanje finansijama, ambasadorsko nameštanje rezultata izbora, privatizaciju svega, ljudi i dobara, opštu rasprodaju svih principa i svih vrednosti, a kome je do morala ne može više ni u crkvu … Jer, i crkva podržava održivo državo, i ona podrazumeva pristanak na ovo.

Ukratko, batalite ta pljuckanja po svemu i svačemu, koja radite samo da bi u društvu “ispali pametni”, “prosvećeni” i “osetljivi na nepravdu”, „napredna inteligencija“, a deo ste sistema…

Glasali ste, i od sad sve što kažete može se upotrebiti i protiv vas koji ste glasali za nas.

Prevashodno.

Kažu da je Slobodan Milošević bio američki čovek. „Faktor mira i stabilnosti na Balkanu“. Kad su i njega krenuli da ruše bio je naravno, „iznenadjen i uvredjen“. Direktan, kakvim ga je Bog dao, pitao je lično Vorena Kristofera: „Šta treba da uradimo da nas SAD ne tretiraju kao neprijatelja?“

Mislio je da će mu ovaj odgovoriti: „Ništa. Ne vredi vam ništa. Uvek i svugde, mi ćemo biti protiv vas“.

Ali, nije tako bilo. Državni sekretar mu je dao konkretan odgovor: „Podrazumevani pristanak“. „Na sve što SAD i pomisle, podrazumeva se da vi uvek morate pristati. To je to.“

Sloba, znate već, nije pristao. Bio je oboren, uhapšen i „lečen“ lekovima protiv lepre. Bez pristanka, naravno. I do smrti, podrazumeva se.

Za one koji ne znaju, farmakoindustrija imunosupresiva, je jača od dijalizne farmakomafije. Imunosupresivi su vrlo skupi lekovi kojima se sprečava odbacivanje tuđeg organa. Naravno da oni uništavaju i imunitet primaoca, pa on postaje podložan infekcijama, virusima, tumorima, kancerima … – ali, o tome se ne piše. Insistira se samo na „humanosti“.

Isti oni narodi koji su Indijancima donirali ćebad zaraženu tuberkulozom, sada nama propagiraju „humanost“ i „značaj zaveštanja“ organa.  Znate li koliko dece dnevno umire od gladi, ali se za njih ne vodi kampanja o „značaju doniranja hrane“. Za sakupljanje hrane nema kampanje u medijima, a za sakupljanje organa idu prilozi svake nedelje. Samo pratite trag novca i sve će vam biti jasno. Naravno, posle unisonog višegodišnjeg prepariranja javnosti, uvek će se i kod nas naći naivčina koji će dobrovoljno i iskreno lepiti parole po Domovima zdravlja: „Don’t take your organs to heaven, heaven knows that we need them here“. A u pozadini tih kampanja su plaćeni stihoklepci koji su danima smišljali kako da ljude ganu i zgrnu milionski honorar. O pevaljkama i TV-zvezdama koje tim akcijama popravljaju svoj posrnuli rejting popularnosti ili svoj konto, da i ne govorimo (Rebrače, Trifunovići i sl).

Zašto kažemo transplantacija, a mislimo na bubreg?

Zato što se u našoj državi u 90% slučajeva transplantacije radi o transplantaciji bubrega.

Da su namere „gospodara iz senke“ časne i humane, oni bi učinili sve da poboljšaju kvalitet dijaliznog lečenja, da podstaknu stvaranje minijaturnih i transplantabilnih dijalizatora, i da dijaliza prestane biti sinonim za nešto najgore što čoveka može snaći. Ne, upravo u SAD je dijaliza najgora na celom Zapadu. Ali, donosi dobre pare.  Imunosupresivna farmakomafija će zarađivati još više, zato se mora omasoviti davanje i primanje organa, to je biznis. Nije cilj izlečiti, nego zarađivati.

U brojnim našim tekstovima smo već objašnjavali kako niko (ni pacijenti, ni lekari, ni mediji, ni političari) neće da pokrenu kampanju za poboljšanje kvaliteta dijaliznog lečenja, ali svi ko papagaji slave „Kidney Day“ i traže organe za „Novi život“, jer za to, „sponzori“ daju keš, odmah, bez problema.

O tome ko je kriv za samo 20% kvalitetnijih dijaliza koje imamo pravo dobiti u našoj državi, već smo iks puta govorili: korumpirani lobi načelnika klinika, dijaliznih firmi i političara, o kojima više i ne vredi trošiti reči.

Kad bismo vam otkrili kako izgledaju imovinske karte i putovnice naših eminentnih nefrologa, propagatora davanja organa i profitera od loše dijalize, verujemo da ne bi dočekali sledeću Novu godinu.

Već smo vam otkrili da je jedan naš „stručnjak“ i za dijalizu i za transplantaciju (i obrnuto), mesečno „bio dobar“ za 12 hiljada evra, redovne plate. „Produži život“, kaže on i smeje se, na plaži u Rio de Žaneiru.

Ima li neki načelnik, direktor, predsednik ili predsedavajući: udruženja dijaliznih pacijenata, sestara ili doktora, – a da ga farmakomafija nije „podmazivala“?

Tačno je, nisu svi isti. Jedni uzmu plastičnu torbu, USB privesak od 8 gigabajta i dva kišobrana sa nazivima imunosupresivnih lekova, a drugi dobiju 2 hiljade evra za jedno „naučno“ predavanje. Ali, niko ne želi da iskoči iz tog društva, nego želi da napreduje ka „naučnom“ odboru.

Znate li ko je najveći sponzor svih nefroloških kongresa u Srbiji, u EU i u celom svetu?

Sve je to gospodo, podrazumevani pristanak.

Svi znaju sve, ali se to tako podrazumeva.

E pa, kad se podrazumeva, koji će nam onda moj i rasprava o tome zašto se podrazumeva?

Ni dijalizni pacijenti čije crno-bele fotografije vise po gradu uz opskurni tekst o tome koliko dugo čekaju na poziv koji život im znači – nisu to uradili iz humanih razloga.

I oni su to naplatili, cirka negde oko, 200 evra, po liku, pa ti sad vidi koliko je dobila Agencija i ostali …

Podrazumeva se da sve ima svoju cenu, pa i aktivnosti dijaliznih pacijenata za poboljšanje njihovog lečenja, zar to nekog još treba da čudi?

I kao u onoj priči o tome zašto se u našem selu ne čuje crkveno zvono, ima tome najmanje desetak razloga.

A najvažniji je onaj prvi razlog: nemamo zvono.

Kad sagradimo transplantacioni centar, kad tamo zaposlimo stručnjake i damo im pristojne plate (da ne zveraju odakle će i koliko sebi namaći), kad budemo živeli u sređenoj i zadovoljnoj državi, …

Kad doživimo renesansu, onda ćemo imati i humanizam.

Jedno bez drugog ne ide.

Neko skoro napisa i ovakav, potresno iskren stav: “Da živimo u uređenoj i pravednoj pravnoj državi potpisao bih iz prve ovakvu inicijativu, ali ovde gde ministri savetuju državnim činovnicima da ne kradu previše, nego da kraduckaju …”

Da, šta reći?

Zašto mislimo da Zakon o podrazumevanom pristanku neće doneti nikakvo poboljšanje dijaliznim pacijentima?

Zato što smo sve inicijative, pa i one najhumanije već kompromitovali. Zato što se kod nas podrazumeva da su i doktori i pacijenti korumpirani. Svi su se već kompromitovali. I porodice pacijenata (primer Ognjenovića). Niko više i ne sumnja da će svi i u ovom problemu gledati, pre svega, da sebi nađu neku korist. Oseća se to, u vazduhu. Takva su vremena.

Pa šta, reći će neupućeni.

Pa, problem je u podrazumevanom redosledu događaja koji će se dešavati i nakon uvođenja ovog Zakona u praksu. Desiće se pretpostavljamo, da porodica neće dati saglasnost za uzimanje organa od podrazumevanog davaoca. Nisu dužni ni da obrazlažu zašto. (Kao što ne daju ni saglasnost za obdukcije umrlih u bolnicama).

Pa šta, reći će neupućeni, po Zakonu, njihova saglasnost nije ni potrebna.  Niti ičija saglasnost.

I to je tačno.

Zakon je Zakon, ali ..  život ide drumom …  a ne evropskim putevima koji nemaju alternativu.

Doktori koji žive u narodu koji za njih smatra da su korumpirani, mogu da uzmu organe podrazumevanom, mogu da se pozovu na Zakon i da verovatno dobiju proces na sudu, ako su glupi i naivni.

Znajući za kverulantsku narav porodica naših preminulih, podgrejanu na žaru teorija zavere, do Procesa će sigurno doći, sve sa zaklinjanjem da će se terati (još) do Štrazbura.

Ali, naši doktori nisu ni glupi, ni naivni. (Ne zaboravite, prihvatili su tržišne principe…)

Znaju doktori da će njihov Proces, biti njihov privatni Problem, da iza njih neće stati ni njihova Bolnica, ni njihova Država, ni njihova Crkva, a i Sudija im može biti sporan.

Pa će se akati po ročištima, svedočenjima, razvlačenjima i veštačenjima, jedno 6 -10 godina, a kolege će se podgurkivati i za njim govorkati: To je onaj što se protiv njega vodi Proces!

A za čije babe zdravlje, da doktor rizikuje sve to?

Za likove koji su uzimali po 200 evra da bi se slikali iznad rečenice da jedan poziv menja sve?

Idi begaj, ranije legaj …

Ko ne veruje neka se raspita, da li postoje slučajevi gde je preminuli za života bio potpisao i Donorsku karticu (zaveštanje), pa opet porodica nije dozvolila da se posmrtno od njega uzmu organi. I doktori su se sklonili.

Bez reči, bez rasprave (sudske).

I opet će biti tako, sa ili bez Zakona.

Nije naš problem u pravnoj regulativi, naš problem je što pokušavamo da lečimo bolest, simptom, a ne bolesnika.

E sad, ako neki doktor i pored potencijalnog sudskog maltretiranja, odluči da uzme organe od podrazumevanog davaoca i bez pristanka porodice, to će biti ne samo iz razloga što je taj doktor veliki humanista, nego je i vrlo motivisan „da organi davaoca nastave živeti u organizmu primaoca“. Dobar motivacioni govor je, kažu, veoma bitan,  otkriven je još u doba Feničana i svi se slažu da je još uvek neprevaziđen.

I zato:

Poštovani čitaoci,

ako ste i poverovali da jedan poziv menja sve, onda ćete poverovati i da jedna analogija objašnjava sve u vezi ovog Zakona.

Zamislite da vas neki Zakon tretira kao kompletnog idiota i da od vas traži da odete na neki šalter državne birokratije i da se upišete u Spisak onih koji ne žele ni da čitaju stavove iznete u ovom tekstu.

Nema šanse, reći ćete. Niste vi kompletni idiot.

Mi smo to znali.

Zato smo i koristili vaš podrazumevani pristanak, do samog kraja teksta.

Ovo je kraj.

.

.

DiaBloG – 2016

.

.

__________________________________________

.     .     .     .     .     .

placena-kampanja

.     .     .     .     .     .

Uprkos eminemtnim predavačima, javna rasprava o transplantaciji, Sala Kolarčevog Narodnog univerziteta, 06.10.2016, rečito je pokazala koliko u Srbiji ima dijaliznih pacijenata zainteresovanih za ovu temu:

dijalizni-pacijenti-nezainteresovani-za-javnu-raspravu-o-transplantac.     .     .     .     .     .

Poslednji komentar na FB stranici ovog udruženja najbolje je pokazao šta dijalizni pacijenti misle o uzroku ovakve posvećenosti tome i ovakve posećenosti teme:

kljucni-komentari-rasprave-o-transplantaciji.     .     .     .     .     .

.     .     .     .     .      .

A m i n !

.     .     .     .     .     .

__________________________________________

Linkovi:

http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/cija-su-nasa-tela/

http://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/260116/260116-vest12.html

http://www.dnevne.rs/zuta-stampa/hteli-to-ili-ne-svi-cemo-donirati-organe-predlog-novog-zakona-sokirao-srbiju-video-info

http://www.vaseljenska.com/misljenja/protestno-pismo-protiv-najave-mandatornog-doniranja-organa-gradjana-srbije/

http://www.vesti.rs/Zdravlje/Reagovanje-ministarstva-zdravlja-povodom-zabrinutih-gradjana-u-vezi-sa-doniranjem-organa.html

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2342906/najvazniji-poziv-u-zivotu.html

http://www.naturalnews.com/053693_mandatory_euthanasia_California_organ_harvesting.html

http://www.raziskovalec-resnice.si/sr/clanci/54-cinjenice-o-doniranju-organa.html

http://www.kurir.rs/hteli-da-iskljuce-aparate-a-on-se-probudio-clanak-130216

http://abcnews.go.com/Health/patient-wakes-doctors-remove-organs/story?id=19609438

http://www.syracuse.com/news/index.ssf/2013/07/st_joes_fined_over_dead_patien.html

http://www.kurir.rs/bizarno-bez-kojih-organa-ne-mozete-i-kolika-im-je-cena-na-trzistu-clanak-960545

http://www.initiative-kao.de/g-meyers-report.html

http://www.lifeguardianfoundation.org/

http://www.kurir.rs/vesti/srbija/2867255/natpis-u-bolnici-razbesneo-srbiju-ako-niste-donirali-bubreg-platite-participaciju

https://www.lifesitenews.com/news/brain-death-as-criteria-for-organ-donation-is-a-deception-bereaved-mother

http://webtribune.rs/sokantno-otac-oruzjem-sprecio-da-lekari-iskljuce-njegovog-sina-sa-aparata-sin-se-oporavio-i-oziveo-video/#

Od tuge do nade. Ili: priča o Jovani Prvulović

Od tuge do nade.  Ili:  priča o Jovani Prvulović

Poštovani čitaoci,

Ne propuštamo priliku i običaj da na ovom sajtu objavljujemo i vaše lične priče, priloge ili dogodovštine, razne vrste.

Ipak, ono što smo dobili prošle nedelje, nadmašilo je sve do sada objavljene priče. Evo nas, redakcijski okupljenih, na jednom od naših omiljenih sastajališta, kako ćutimo i šokirani gledamo tekst i materijal koji smo dobili. Da se razumemo: svi mi imamo problema. I sa zdravljem, i sa lečenjem i sa socijalnim statusom.

Ali, ovako nešto još nismo videli.

Tekst je napisan od strane drugog lica i sadrži i apel za pomoć. Pomoć od nas, od svih, uopšte.

Nikada do sada nismo objavljivali slične sadržaje, dovoljno nam je bilo iskustava sa lažnim humanitarcima i lažnim prikupljanjem para za „lečenje u inostranstvu“.

Ovaj put, međutim, nismo ništa proveravali.

Objavljujemo sve, i tekst i snimke, onako kako smo to i dobili.

Pa vi sami odlučite, po svojoj savesti.

Evo teksta priče o Jovani Prvulović

Poštovani,

Pacijent Jovana Prvulović je rođena 1987. godine. Bubrežni je bolesnik od svoje devete godine života. Živi sa porodicom u selu Drajinac, kod Svrljiga. Bubrežni bolesnik je postala kada ju je deda, pod uticajem alkohola, pregazio zaprežnim kolima punim sena.

Početkom 2013. bubrežna slabost joj je toliko uznapredovala da je morala ići na bolničko lečenje. Visok krvni pritisak joj se teško regulisao lekovima, počinju krize svesti i epileptički napadi. Prva dijaliza joj je učinjena 14.05.2013. Posle godinu dana operacijom joj odstranjuju bubreg koji joj je bio potpuno oštećen, a onaj drugi koji je radio sa samo 10% ostavljaju. To je sve urađeno u cilju pripreme za transplantaciju, koja joj je pre par meseci i učinjena. Otac joj je dao svoj bubreg, iako ni sam nije u najboljem zdravstvenom stanju.

Opština Svrljig spada u grupu najsiromašnijih opština u Srbiji i život na jugu je uvek bio težak, a naročito onda kada ste bolesni i nemoćni.

Jovana živi u uslovima koji bi škodili i zdravom čoveku, a kamo li njoj.

U uslovima u kojima sada živi, ona neće moći još dugo da preživi.

Slike uslova u kojima žive Vam dostavljam u prilogu, a ono što bih htela da kažem je i to da je Jovana prekjuče ponovo dolazila kod mene i da je zbog prehlade koju je dobila, neadekvatne ishrane i stresa, cela njena rana prekrivena herpesom.

Kuca u kojoj Jovana zivi.

Ulaz u kucu.

Prozor1

.

Prozor2.

Plafon kuce.

Jovana sa majkom u kancelariji opstine.

Rana puna herpesa

.

Moja molba, kao humanitarnog radnika i kao predsednice udruženja žena „Etno forum“ iz Svrljiga, je da svi koji mogu finansijski nam pomognu da im kupimo neku prosečnu kuću na selu, ali kuću u kojoj ima voda i kanalizacija (jer u ovoj u kojoj Jovana sada živi, toga nema). Ponavljam: u uslovima u kojima Jovana sada živi, ona neće moći još dugo da preživi. Njen otac, Slavuj Prvulović, je dijabetičar ima jedan bubreg, a ona dva, od čega joj jedan radi sa samo 10%.

Ukoliko želite da me kontaktirate, moj broj telefona je 062/667002.

Moj broj telefona u opštinskoj upravi opštine Svrljig je 018/821-018.

Hvala Vam unapred.

Sa poštovanjem,

Jelena Radojković

predsednica udruženja žena „Etno forum“ Svrljig
http://www.etnoforumsvrljig.rs/
http://www.svrljig.rs/

Medicinski nalazi1

.

u nastavku:

Samo dan posle objavljivanja (28.09.2014) Priče o Jovani,  posećenost našeg sajta se udvostručila,

a krenule su i konkretne akcije:

već 29.09.2014. otvoren je i namenski račun za kupovinu kuće Jovani Prvulović,
broj računa je : 325-9500700030098-14
(Broj telefona Centra za socijalni rad u Svrljigu je 018/821-038 i tamo se svi zainteresovani donatori mogu bliže informisati i uveriti u istinitost podataka. Osoba za kontakt je Tanja Lazarević, a možete razgovarati i sa direktoricom Vesnom, javlja nam Jelena Radojković, autor priloga o Jovani Prvulović).
.
Priču o Jovani preuzeli su sa našeg sajta i preneli mnogi drugi:
npr:

https://www.facebook.com/pages/Savez-organizacija-bubre%C5%BEnih-invalida-Republike-Srbije/356423551181849

Dnevni list „ALO“ od 08.10.2014. najavio je preko cele naslovne strane intervju sa Jovanom:

Jovana u medijima1

sa opširnijim tekstom, na celoj četvrtoj strani:

Jovana u medijima2

priča se nastavila na javnom servisu Republike Srbije: dana 02.11.2014. u Dnevniku2 na RTS1 cela 2 minuta su posvećena Jovani Prvulović:

.

.

I na kraju …

.

DOKAZ da još ima ljudi koji nisu prestali biti ljudi: 

Zahvalnica DiaBloGu

Za samo mesec dana prikupljeno je 7.000 evra, što je bilo dovoljno da opština Svrljig kupi kuću i tamo useli Prvuloviće.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Dostavljam Vam slike kuće koja je kupljena porodici Prvulović iz sredstava koja su sakupljena tokom humanitarne akcije.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Na slikama možete videti Jovanu Prvulović i njene roditelje, kao i narodnog poslanika Miliju Miletića iz Svrljiga, koji je uvek podržavao ovakve akcije; Ninoslav Ranđelović, predsednika Udruženja roditelja dece ometene u razvoju „Zajedno do svetlosti“ koji se priključio akciji sa svojim udruženjem; Tanja Lazarević geronto domaćicu iz Centra za socijalni rad u Svrljigu koja obilazi Jovanu i koja je u stvari Jovanu dovela kod mene da bismo zajedničkim snagama pokrenuli akciju i prikupili novac.

Slike su sa slave sveti Vrač, koja je kućna slava porodice Prvulović, a koju su najzad proslavili u svom novom domu.

Hvala Vam još jednom što ste nas podržali i nadam se da ćemo i dalje uspešno sarađivati.

Sa poštovanjem,

Jelena Radojković

Pomoćnik Predsednika opštine Svrljig
www.svrljig.rs
018/821-018
i predsednica udruženja žena „Etno forum“ Svrljig
www.etnoforumsvrljig.rs
062/667002

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

To je sve. HVALA SVIMA.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

dijaliza.wordpress.com

.

.     .     .

Picture1b.     .     .