Tag Archive | bolnice

Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli

Ili: kako nešto korisno naučiti iz tuđeg iskustva, a ne završiti u loncu.

Samo u jednoj od 50 američkih država sada se vodi 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa (nemamo podatke za celu zemlju), a u Srbiji i Republici Srpskoj – nijedan.

Poštovani čitaoci,

U utorak 17.jula 2014. godine američke novine, Bostonherald donele su i za nas jednu zanimljivu vest: Preko 5500 tužbi protiv dijalizne firme Fresenius.

Samo u jednoj američkoj državi (Masačusetsu) trenutno se vodi 5500 sudskih sporova protiv firme Fresenius. U gradu Bostonu je pokrenuto 1800 sudskih postupaka, a pred Višim sudom u Masačusetsu je još 3694 tužbi.

Ne smiruje se gnev pacijenata i njihovih porodica protiv dijalizne firme Fresenius. Svi su podneli tužbe zbog lečenja Freseniusovim dijaliznim koncentratima kojima su bili izloženi riziku od ozbiljnih zdravstvenih posledica, uključujući i srčane aritmije i /ili naglu srčanu smrt.

Masovna sudjenja Freseniusu

(za detalje kliknuti na: http://bostonherald.com/business/healthcare/2014/07/suits_target_waltham_maker_of_dialysis_solutions)

Sve je počelo 2011. godine, kada je anonimni insajder doturio u javnost interni Freseniusov dokument u kojem su Frezenijusovci sami priznali do čega sve može doći kada se primenjuju njihovi dijalizni koncentrati (metabolička alkaloza i nagla srčana smrt). Interni Frezenijusovi podaci su govorili da je za najmanje 950 njihovih pacijenata godišnje (samo te 2010-e) korištenje tih koncentrata bilo fatalno: oni su umrli usled naglog srčanog zastoja na hemodijalizi.

Tužioci su našli da je najveća krivica Freseniusa i njegovih „stručnjaka“, što su sve ovo znali (i napisali u dokumentu), a nisu ništa učinili da obaveste ostale mnogobrojne korisnike tih istih koncentrata. Štaviše, do dana današnjeg nisu povukli iz prodaje te koncentrate. Nisu otklonili opasnost.

Slično se događa i u američkoj državi Luizijani:

Louisiana also sues Fresenius

(za detalje kliknuti na: http://www.nephrologynews.com/articles/110304-louisiana-sues-fresenius-to-reclaim-payment-over-granuflo-use)

I tako dolazimo do paralele sa situacijom u našim državama gde je Fresenius takođe monopolista na dijaliznom tržištu. Ne samo da je decenijama 90%-ni snabdevač svih državnih dijaliznih centara, nego mu je od vladavine „žutih“ dozvoljeno da otvori i svoje „bolnice“ i da u njima o trošku republičkog Fonda zdravstva (po duplo većim cenama) sam primenjuje sve te svoje proizvode na našim građanima (pacijentima), po istom američkom obrascu: „mi smo najveći, neprikosnoveni, mi imamo sve svoje, protokole, smernice, proizvode, profesore, doktore, sestre, udruženja pacijenata, – i ko će nas da kontroliše kad je sve što je vezano za dijalizu – naše!“

Zamislite da neka druga farmaceutska kuća kod nas otvori svoju bolnicu i u toj bolnici naše pacijente leči samo onim što ona sama proizvodi (i po ceni koju oni sami odrede). Priznaćete: deluje suludo. Ali, Freseniusu je upravo to dozvoljeno.

Žalosna je istina da kod nas nema ni žalbi na to. Niko nezavisan (nezavisan od njihovih donacija i sponzorstava) – njih ne kontroliše. Posle iskustva iz SAD-a 2011. (kada ih je insajder raskrinkao) sada su svojim zaposlenim nametnuli režim kontrole kao da ne rade u zdravstvu, nego u Pentagonu ili NSA. Mogućnost da se u našim siromašnim zemljama, sa korumpiranom birokratijom i vlastodršcima, pojavi neki uzbunjivač unutar Freseniusa, je nezamisliva. Oni to dobro znaju i namerno održavaju i podstiču taj imidž spoljne snage i unutrašnjeg straha.

Nijednom rečju u Srbiji nisu ni pomenute tragedije u Freseniusovim dijaliznim centrima nastale usled korištenja Freseniusovih koncentrata. Niko iz njihove firme u Srbiji nije nigde ni reč progovorio o tome. A redovno daju takozvane „intervjue“ u novinama gde se besramno reklamiraju i traže još para, još nabavki, još pacijenata, samo još i još, i samo njima (link). Po već utvrđenom scenariju u tim intervjuima odmah nastupaju i Predsednici takozvanih udruženja pacijenata, koji duvaju u istu tikvu i uvek podržavaju tu firmu. Ne postoji nijedan od tih „večitih“ i „nesmenjivih“ predsednika koji je bilo kada i bilo gde rekao nešto protiv interesa firme Fresenius, imao neke primedbe na njihove aparate, filtere, linije, igle, a kamoli koncentrate. Čak i kada smo na ovom sajtu objavili (link) nedvosmislene (Freseniusove) dokaze o neispravnosti njihovih proizvoda i aparata (što naravno nikome nisu prijavili), niko od tih brižnih predsednika udruženja pacijenata nije progovorio ni jednu jedinu reč o tome. Muk.

Kada smo objavili da je Fresenius u svojim dijaliznim centrima, na našim pacijentima, ispitivao svoje lekove: PA-21 i Osvaren, opet ništa. Muk. „Etički“ komitet te „bolnice“ dao saglasnost. A svi članovi tog „Etičkog“ odbora su primali finansijske „nadoknade“ od Freseniusa. Treba li da kažemo ko i koliko?

Freseniusov lek, Freseniusove bolnice, Freseniusovi doktori-ispitivači, ako to nije sukob interesa, onda ne znamo šta jeste. Kada smo objavili na ovom sajtu da je u Fresenijusovim dijaliznim centrima u Srbiji i u Republici Srpskoj vršeno tajno ispitivanje (niko nije znao, ni osoblje ni pacijenti) u kome su pratili kako će i kada naši pacijenti umirati – opet muk. Niko ništa nije imao protiv.

Pa je li to medicinska ili koja već etika: postaviš hipotezu da će brže umirati oni koji imaju niže albumine i čekaš da vidiš da li je hipoteza tačna?! I na kraju utvrdiš da jeste tačna. Znači, znali su. Ni na pamet im nije palo da su bili dužni preduzeti nešto za te ljude, ako su već znali ili posumnjali da će prvi početi umirati. Ništa niko nije učinio. Freseniusovi menadžeri su dali pacijentima na ulasku, odmah, da potpišu blanko saglasnost da se rezultati njihovih analiza krvi mogu unositi u internetsku bazu podataka, a radi praćenja njihovog lečenja. Nigde se nijednom rečju ne spominju studije ili neka ispitivanja (znači: prevara). O samom uslovljavanju pacijenata ovim dokumentom uputioci pacijenta (iz srpskog Fonda zdravstva) nisu se ni interesovali, niti su smeli dići svoj glas zbog ovih uslovljavanja. Jer, znalo se ko u vlasti stoji iza kampanje da se dijalizni pacijenti daju privatnicima.

A naš Zakon jasno kaže: pacijent mora biti „dovoljno obavešten o smislu, cilju, postupcima, očekivanim rezultatima, mogućim rizicima i neprijatnim okolnostima“ svakog pojedinog medicinskog ispitivanja, pre nego što da svoj pismeni pristanak.  „Dovoljno obavešten“, a ne NEOBAVEŠTEN, prevaren i žrtva njihovih eksperimenata!

Stav 4. člana 25 je posebno nepovoljan za ove Freseniusove muljavine, jer se u njemu kaže: „Pacijent mora biti posebno upozoren da je slobodan da učeće u istraživanju odbije i da pristanak koji je dao, u svako vreme opozove, u pismenom obliku.“ Da li je iko od tih nesretnika bio „posebno upozoren“?! Zašto ta studija nije bila javna, zašto nije imala odobrenja nadležnih državnih institucija (osim ako ih sada naknadno ne ištancaju i antedatiraju)?

Pa kako da ima odobrenje kada pomenuti Zakon o pravima pacijenata, član 25. stav 12. jasno kaže: „Zabranjeno je vršenje medicinskog ispitivanja u privatnoj praksi“. Možda će pravnici Freseniusa ustvrditi da oni i nisu privatna praksa, nego državni projekat. Za pare sve može, kod njih, a izgleda i kod nas.

Uglavnom, pacijenti u srpskim Fresenius „bolnicama“ su umirali, bez da se iko i nakašljao zbog toga. Potvrđivali su hipotezu, za koju je Fresenius pretpostavljao da je tačna. I bila je tačna: umrli su. Da su bilo koga od tih nesretnika uputili na lečenje u državnu bolnicu, možda se za njega i moglo nešto učiniti. Ali, ako bi Fresenius iz svog dijaliznog centra vratio nekoga nazad na lečenje u državnu bolnicu, onda će Fresenius imati manje prihode. A Freseniusovi menadžeri sve mogu dozvoliti, ali i pomisao da im se smanje prihodi, to sebi nikada neće dozvoliti. Zato je državno zdravstvo, kakvo je takvo je, sa svim njegovim manama i nedostacima, još uvek neka garancija da nad ljudima i njihovim životima neće odlučivati zarada nego medicina, ako je još išta od te medicine i medicinske etike i preostalo u uslovima divljeg kapitalizma.

Već smo objavili da sve svetske studije pokazuju da je mnogo veća smrtnost tamo gde Fresenius ima najveći broj klinika i najveći broj pacijenata. Najmanje 20% je veća smrtnost u Fresenius centrima, nego u neprofitnim dijaliznim bolnicama. Ovde u Srbiji Freseniusovci još ne posežu za tolikim „uštedama“ jer nisu preuzeli većinu pacijenata, ali štede na antibioticima i svim drugim lekovima. Lepo su sami Freseniusovci napisali u jednom od meilova koje smo objavili: „moramo ovako dok ne zauzmemo tržište.“

Ništa od ovih problema nije zabrinulo ni domaće predstavnike pacijenata ni nadležne zdravstvene stručnjake. Znamo ili pretpostavljamo i zašto. Sponzorstva. Donacije. Kongresi. Putovanja. Plaćena predavanja. Učestvovanje u izradi Vodiča, Protokola, Smernica, Standarda, itd. itd. – sve je to finansirano od strane farmakomafije. Šta čekaju nadležni organi? Da li hoće da im dostavimo imena, mesta i fotografije vodećih lekara koji su godinama „gosti“ Freseniusa na plaćenim putovanjima u inostranstvo? Istih onih koji godinama organizuju dijalizni sistem u našoj državi. Ako treba, dostavićemo im i to.

Ali, nismo sigurni da će i posle toga iko išta učiniti.

A već postajemo sujeverni.

Sujeverni u smislu da bi moglo nešto da nam se desi. Na primer, da nam uđe vazduh u venu tokom dijalize, ili da nam se desi neka neobjašnjiva automobilska nesreća, da nam padne saksija na glavu dok prolazimo ulicom, ili da nas neko uhapsi zbog pronevera ili neke druge izmišljene krivice …

Nas ili naše saradnike.

Teško je biti prvi petao, a ne završiti u loncu.

.

.

DiaBloG – 2014

.

Nama je najvaznije da popunimo nase centre

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?       Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

Picture1b.    .     .

Advertisements

Otkrivamo: ko su novinari, mediji, doktori i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?

Pljačkaška privatizacija i divlji kapitalizam ne puštaju iz čeljusti Fond zdravstvenog osiguranja Srbije – evo kako im funkcionišu Grupe za pritisak na javnost:

Poštovani čitaoci,

već ste iz dosadašnjih naših tekstova mogli dosta saznati o otvorenim vezama nekih novinara, medija, funkcionera i bolesnika sa najvećom privatnom dijaliznom kompanijom kod nas. Oni su neumorni. Ne prezaju ni od čega. Misle da će 1000 puta ponovljena laž pobediti istinu i da će uzeti još para iz srpske države i iz srpskog zdravstva.

Više se i ne kriju. Računaju da ih niko i ne prati. Praktično iste priče u istim medijima ciklično ponavljaju samo da bi navukli još koji dinar njihovoj „velikoj“, „najvećoj“ dijaliznoj firmi. Evo, pogledajte i sami. Ista novinarka (B.Radivojević), u istim novinama, pušta kompletno od Freseniusa napisan tekst, na istu temu i sa istim likovima. Samo se datumi razlikuju. Jedan je iz prošle, a jedan iz ove godine.

Molimo sve čitaoce (i sve nadležne državne organe koji bi trebalo da reaguju po službenoj dužnosti) da odmah sebi snime ove sajtove i sadržaje, jer pretpostavljamo da će ih farmakomafija obrisati i ukloniti čim vide da su ismejani i provaljeni.

Dakle, uverite se i sami:

B.Radivojević u Novostima 2013. godine    i    ista B.Radivojević sa istom temom i 2014:

To mogu samo Novosti.

Ko je novinarka B.Radivojević i kakve su njene veze sa Freseniusom?

Kakve su veze Freseniusa sa bolesnicima koji uvek brane njegove interese?

To neko od državnih organa treba da proveri.

Ko je pomenutim predstavnicima udruženja pacijenata dao mandat da zastupaju interese Freseniusa? Kada su oni i kako izabrani na te funkcije? Kada su imali izbore, da li su regularno izabrani i da li su ikada regularno predali funkciju nekome drugome na isteku svog mandata? Da li je moguće da su svi postali doživotni predsednici „svog sopstvenog“ udruženja? Da li je moguće da to svoje udruženje koriste za pribavljanje lične koristi? Da li je moguće da su ušli u biznis sa Freseniusom kao „grupa za pritisak na javnost“? Da li je moguće da niko od tih „Predsednika“ udruženja ne komunicira sa drugim „Predsednicima“ sličnih udruženja i da jedni o drugima govore sve najgore? Da li su predsednici u pravu samo kad govore jedni o drugima? Kako je moguće da se direktor Freseniusa o pacijentima iz udruženja pacijenata izražava kao o psima – kaže da će ih napujdati na Fond zdravstva Srbije samo da ostvari svoje interese?

AD napujdava udruzenje bolesnika

Kakav je to čovek, pacijent, kome se njegov poslodavac obraća kao psu, a ovaj mu i dalje bespogovorno izvršava naređenja? Kako i čime je stvorena takva pokornost tih bolesnika?

Sve isto ili slično se ponavlja već godinama:

Linkovi:

1) Sa kućne HD protestvuju za pacijente na dijalizi kod privatnika, ko i zašto? 28.04.2012.

2) Ko sa svoje kućne dijalize organizuje protest za dijaliznog privatnika, 19.04.2012.

3) Opet 2013. godine ista priča, oni sa kućne HD se zalažu za povećanje posla u privatnim HD bolnicama, 12.04.2013. )

4) I ove 2014. godine ista priča, opet plaćena kampanja u Novostima, da se popune kapaciteti privatnika, a po višim cenama, kućni Predsednici Pacijenata neumorni 14.07.2014. (klikni ovde).

U svakom slučaju javnost mora da zna koje se laži, neistine i poluistine, iznose u tim intervjuima. Ovde ćemo vam navesti samo najčešće njihove „nedorečenosti“:

  • Cena hemodijalize je u privatnim dijaliznim centrima dvostruko veća od cene u državnim dijaliznim centrima.
  • Privatnik Fresenius i njegova „Grupa za pritisak na javnost“ se kao žale što dijalizni pacijenti putuju pored njihove bolnice na Buvljaku u bolnicu u Lazarevac. Ali, ne kažu da su bolnice privatnika smeštene u adaptiranim garažama stambenih zgrada ili u skladišnim prostorijama na Buvljaku. A gospodo, Lazarevac je BOLNICA. Prava bolnica, a ne soba sa poredanim dijaliznim mašinama. Novinarka B.Radivojević se nije setila da o istoj temi porazgovara i sa direktorom Bolnice u Lazarevcu ili sa direktorom Fonda zdravstva, da se čuje i druga strana. Bar toliko. Ili da se iznad njenih tekstova stavi natpis: PLAĆEN REKLAMNI PROSTOR.
  • Novinarka B.Radivojević sakri od javnosti da su svi Freseniusovi bukači, koje ona „intervjuiše“, zapravo pacijenti na kućnim hemodijafiltracijama. Sami imaju SVOJU sobu i SVOJ aparat za hemodijalizu. Oni sa pacijentima u državnim centrima nemaju nikakve veze. Oni nigde NE PUTUJU na dijalizu. Oni ne dele sudbinu pacijenata iz dijaliznih centara. Oni su sebi obezbedili sve. Sve im se plaća od strane Fonda i sve za dijalizu im se dostavlja kući, na noge. Taj isti, zabrinuti Predsednik, je lično potpisao saglasnost sa najcrnjom i najrestriktivnijom verzijom Pravilnika, verzijom koja je pacijente u državnim centrima zavila u crno. Imate taj dokument u RZZO Beograd, ako treba kopiraćemo ga i objaviti javno.
  • Privatnik Fresenius u startu ustvrdi da je proširenje ili izgradnja novih dijaliznih kapaciteta u kliničkim centrima u Beogradu skupo i da Fond nema para za to. Nego treba pacijente da šalje privatniku Freseniusu, po duplo većoj ceni, za to ima para?! Ne rekoše javnosti da je izgradnja ili proširenje skupo samo kad se naručuje kod njih. Ne rekoše da u podrumima srpskih dijaliznih centara još stoje neraspakovani dijalizni aparati donirani od strane italijanske vlade, ali Freseniusovi „sponzorisani“ načelnici tih centara ne dozvoljavaju da se ti aparati puste u rad (uvek izmisle da im još nešto fali). Da li će se ikada saznati zašto je toliko dugo „renoviran“ dijalizni centar Dr Dragiša Mišović? Ko je to sprečavao i kojim kriminalnim radnjama? A pogotovo je pitanje da li će se ikada saznati i prava istina zašto je taj dijalizni centar uopšte zatvaran? Nemojte samo reći da jedino u tom dijaliznom centru od njih 60 u Srbiji voda nije valjala? A onda se pojaviše „dijalizni privatnici“ da pomognu, da priskoče u pomoć, ali po duplo većoj ceni? Imamo međutim, dokument u kome Freseniusovci priznaju da je njihovo adaptirano novobeogradsko skladište zvano bolnica izgrađeno na mnogo lošijoj vodi (kao i ono u Novom Sadu), ali to se krije od javnosti.
  • Privatnik Fresenius u Novostima izjavi da su njihove cene manje od cena u regionu, ali ne reče: manje od NJIHOVIH, Freseniusovih, cena u regionu. Jer, istina je da u regionu, u Mađarskoj ili u Makedoniji, ukupna cena hemodijalize je do 65 evra, sa SVIM troškovima. Oni pominju Bosnu, odnosno Republiku Srpsku, gde postoji samo Fresenius koji kriminalnim ugovorima i naplatama direktno pljačka Fond zdravstva Republike Srpske (Link5,Link6). Ne rekoše da privatnik Fresenius nema svojih centara u Federaciji BiH, niti u Hrvatskoj. Razmislite zašto?
  • Privatnik Fresenius je naveo „popust“ koji će on da učini Fondu zdravstva: dijaliziraće sve pacijente HDF-om, a po istoj ceni kao i za HD. Pri tome ne kaže Fresenius da su upravo oni ti koji u državnim centrima za HDF crevo traže 1600 dinara više (a realna mu je cena 3 evra), pa je Fond ograničio procenat HDF na samo 20%. Javnost ne zna da stručnjaci koji su doneli taj Pravilnik godinama dobijaju finansijske nadoknade od Freseniusa (postoje svi mogući finansijski, poreski, pasoški i slični dokazi, čak i fotografije).
  • ne mogu da rade jer nisu frezenijusovi
  • Javnost ne zna da je nedostatak mesta u državnim dijaliznim centrima namerno napravljen od strane tih istih „stručnjaka“ i da je Pravilnik sa smanjenjem broja HDF-a namerno donet da bi se pacijenti podbunjivali da traže prelazak u privatne dijalizne centre. Kako oni kažu: napujdavali. Isti načelnici ne dozvoliše i opstruiraše puštanje u rad doniranih 350 dijaliznih aparata! Samo zato što nisu Frezenijusovi! (To se zove lojalnost Sponzoru, ili: dijalizna korupcija). Pronađite i pročitajte intervjue koje je bivši ministar zdravlja Zoran Stanković dao o tome. Prvo što je uradio doveo je policijskog inspektora u ministarstvo zdravlja, da odatle krene sa hapšenjima. Nažalost, skloniše ih ubrzo. I inspektora i ministra. Razmislite zašto?
  • skoro svi načelnici dijalize i drugi doktori, koji su naručivali ili trošili Fresenius materijal, su vođeni na putovanja o trošku Freseniusa, dobijali dnevnice i poklone: ručne satove, fotoaparate (Canon), televizore (Panasonic), Sony play-station (konzole) ili lap-topove (Toshiba). Kakvi su to državni organi koji među 400 svedoka ne mogu naći ni jednog jedinog koji bi (kao zaštićeni svedok) potvrdio da je na toj i toj zabavi, dakle JAVNO, oko 400 doktora odjednom dobilo od Freseniusa lap-top kao poklon. Zamislite tu podelu plena. (I koliki je ukupni plen). Primer dijaliznog sponzorisanjaPa doktori se javno po bolnicama hvalili kakvog moćnog Sponzora imaju! Sami su svima okolo pokazivali najnoviji primerak lap-topa Toshiba Satellite ili Canon fotoaparate. Da li novinari ili istražni organi žele fotografije i gotove primerke, kao dokaz? Ako treba, obezbedićemo im i to. Ali javnost mora da zna.
  • Freseniusovci rado navode podatak kako su oni najveća dijalizna firma na svetu koja ima 3000 dijaliznih centara i u njima dijalizira 300 000 pacijenata. Ono što nikada pri tome ne kažu jeste da je u tim njihovim dijaliznim centrima veća smrtnost nego u državnim i neprofitnim dijaliznim centrima (videti: ). Ne kažu da su oni u Srbiji monopolisti 50 godina i da su štiteći taj monopol postali glavni krivci za to što je dijaliza u Srbiji ovakva kakva jeste.
  • u tekstu B.Radivojević se direktno proziva i sadašnji ministar zdravlja i podseća ga se da je nešto obećao Freseniusu. Kakve li su to samo šifrovane poruke preko sredstava javnog informisanja? Da li je sve to u vezi sa pričama Hrvatčevićevog brkatog potrčka koji se javno hvali nefrolozima Srbije da će novi ministar zdravlja biti na njihovoj strani, jer su njih dvojica prijatelji, radili su zajedno u Kliničkom centru Srbije?
  • Javnosti se ne kaže da se Freseniusu pojavila konkurencija samo za dijalizatore, i to tek pre godinu dana. Umesto Freseniusovih dijalizatora koje je država plaćala 40 evra, sada oni sami nude te iste dijalizatore po 70% manjoj ceni. Ali ni za jedan drugi važniji dijalizni materijal nemaju konkurenciju, pa su tako opet na krvnim linijama, koncentratima, ultrafilterima, servisiranjima i sličnim stavkama zaradili milione evra i odrali zdravstvo Srbije, jer je 90% dijaliznih aparata u Srbiji i dalje marke Fresenius. Takvi su monopolisti bili svih 50 prethodnih godina i takvi su i sada.  Zar je bio problem otići na internet i pronaći da je ukupan promet Freseniusa u Srbiji 6 milijardi i 461 miliona dinara, a prijavljeni neto dobitak je 707 miliona dinara.  Šest miliona evra, ej!

Citajte sta vam pise na ekranu

  • Javnosti se ne kaže u tim „intervjuima“ da su svi ti sadašnji Freseniusovi medicinski stručnjaci koliko do juče radili u srpskoj državnoj dijalizi, a sada istu tu državnu nefrologiju kritikuju zašto nema dovoljno mesta i zašto ne radi više hemodijafiltracija. Pljuju u bunar iz kojeg su pili. Dijalizni Centar iz kojeg je došao Freseniusov dr Hrvatčević je pre 10 godina radio 90% HDF, a sada mu njihovo javno-privatno partnerstvo ne dozvoljava više od 20%. Pacijenti su i zbog toga protestvovali u Fondu zdravstva Srbije, ali o tome nije imao ko da izvesti javnost!? Verovatno je novinarka B.Radivojević tada bila zauzeta važnijim poslovima.
  • na internetu se o novinarki B.Radivojević mogu naći (nedemantovani) podaci da je od Fonda zdravstva Srbije primala mesečno 50 000 dinara, da se u njenim novinama ne bi pisalo loše o tadašnjem direktoru Fonda (klikni ovde). Posle dolaska direktora Momčila Babića ti „ugovori“ su prekinuti. Da li se zato sada objavljuju tekstovi protiv Fonda, a u interesu Freseniusa? Javnost bi i to trebala da zna.
  • Javnosti se ne kaže da u privatnom Fresenius dijaliznom centru su sva medicinska sredstva proizvedena od samog Freseniusa. Oni cene svojih troškova za dijalizu računaju na osnovu cena svojih sredstava koje su sami odredili. Zamislite da neka druga naša farmaceutska kuća dobije dozvolu da otvori bolnicu i leči naše ljude samo svojim preparatima. Deluje suludo, zar ne. A Fresenius upravo to radi.
  • Od javnosti se skriva podatak da te privatne „specijalne bolnice za hemodijalizu“ nemaju ni svoju laboratoriju, ni rentgen, ni koronarnu jedinicu ni bilo kakvu drugu podršku u slučaju da pacijent u toj bolnici doživi neku komplikaciju. Freseniusovci su predvideli da ga u tom slučaju vrate nazad u njegovu staru (prenatrpanu) državnu bolnicu. Ko je tu lud? Kako će ga vratiti ako je otuda otišao zato što tamo nema mesta?
  • Od javnosti se takođe skriva podatak da su u Freseniusovim dijaliznim centrima pacijenti masovno umirali zbog njihovih koncentrata ili drugih neispravnosti. Štampa na zapadu bruji o tome, a kod nas o tome niko nije smeo napisati ni reči. Zamislite 950 mrtvih pacijenata u samo jednoj godini, a što je najgore Fresenius je taj svoj „interni“ podatak pokušao da sakrije od drugih korisnika njihovih koncentrata. U SAD im to nije uspelo, ali u Srbiji jeste. Ovde oni sami pišu „intervjue“.

Znamo da se nalazimo u fazi pljačkaške privatizacije i divljeg kapitalizma, ali moramo da se zapitamo:

Da li je Dara prevršila Meru?

 

DiaBloG – 2014

 

 

novinari, psi i papir

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli       Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

Iskustvo sa letovanja na Halkidikiju

Iskustvo sa letovanja na Halkidikiju

Iz naslova se da videti da sam bio na letovanju u Grčkoj i to na teret (delimično) RZZO zemlje Srbije. Tajming za ovaj post baš i nije najbolji, jer se sve desilo 2011.godine, ali se nadam da će ovo iskustvo bar nekome pomoći.

Sada sam trenutno u proceduri za odlazak u Vrnjačku banju, na 10 dana, i na dijalizu u kraljevačkoj bolnici.

Iz tog razloga ovih dana tražim razne informacije u vezi dijalize u drugim mestima u zemlji. Ponovo mi se otvoriše razni članci i druga obaveštenja o obavljanju dijaliza u inostranstvu.

Informacije koje sam video su i dalje iz onog perioda kada sam i ja bio na letovanju.

To me je i podstaklo da napišem ove redove.

U novinskim i TV vestima su cene dijaliza u inostranstvu na više mesta date vrlo neodređeno, tipa Grčka: od 180 do 220 €.

Čak i na sajtovima udruženja dijaliznih pacijenata. To je prvo što pacijente koji žele na odmor, u startu odbija od same pomisli na putovanje, jer su cifre prilično velike.

Ja sam naprotiv, bio vrlo uporan da dođem do pravih informacija.

Ne znajući više kako da dođem do pouzdanih info čak sam zvao i našu ambasadu u Grčkoj,  ali ni oni naravno, nisu imali vremena za moje probleme, usled silnih obaveza.

Na kraju sam došao do jednog Grka koji živi u mom gradu i on mi je pomogao da nađem broj telefona bolnice u Poligirosu u kojoj postoji dijalizni centar.

E sad sledi ono u šta ni dan danas ne mogu da verujem.

Čovek je okrenuo broj bolnice i dobio gospođu koja mu je u jednom jedinom telefonskom razgovoru dala sve potrebne info.

Potvrdila je da bolnica prima turiste na dijalizu, da je potrebno samo da pošaljem faks sa podacima o vrsti dijalize i o tačnim datumima dijaliza.

Naravno, na kraju je pitao i za cenu jedne dijalize i dobio odgovor.

Uspeo sam da se provučem 10 dana sa 3 dijalize i platio ukupno 408 €. Zaboravih da napomenem da je u pitanju BHD.

Znači mnogo manje nego po vestima na net-u.

Kasnije sam ja lično kontaktirao gospođu iz bolnice da proverim da li je faks stigao. Samo da napomenem da ona odlično govori engleski, kao i sve sestre i doktori na dijalizi. Zamislite da nazovete neku bolnicu u ovoj zemlji i da vam prva osoba koja se javi na telefon da sve info i zakaže tretmane (i uz to zna strane jezike) !!!

Teško da će to kod nas biti u ovom milenijumu!

Kao što rekoh, ovih dana pokušavam da organizujem odlazak u banju, takođe telefonom.

Ni sam ne znam koliko sam puta okrenuo brojeve, do kojih sam naravno jedva došao.

Zovite kasnije, zovite drugu službu, na sastanku je, nemamo njihov broj, itd.itd.

O tome verovatno drugom prilikom. Da se vratim na grčko iskustvo.

Bio sam prijatno zatečen odnosom medicinskog osoblja prema pacijentima. Kultura ponašanja na nivou, bez nervoze, prijatna atmosfera.

Na žalost, sve vreme su mi izlazile slike sa dijalize kod kuće (za poređenje).

Dijalize su sve prošle kako treba, čak sam sam dolazio kolima i prelazio priličnu kilometražu. Nisam uspeo da nađem neko mesto bliže bolnici. Po povratku kući sledi ponovo procedura. Morao sam da predam originalni račun iz bolnice i prevod istog od strane ovlašćenog prevodioca, kojeg naravno nema u mom mestu.

Još jedan trošak.

Posle mesec dana od predaje dokumenata dobih od zavoda oko 20 000 din, što je bilo oko polovine datih para za dijalizu. Zavod priznaje samo cenu koju on odobrava za obavljanje dijalize u našem centru i to samo za potrošni materijal.

Sve u svemu silna procedura i samo pola pokrivenih troškova odbijaju ljude od ovakvih avantura.

Pod ovakvim uslovima ja sigurno neću više ići van zemlje!

Pozdrav za sve, ma gde bili!

.

KIBORG

.

.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA.

Racuni

.     .     .

.

Picture1b

Privatne bolnice za hemodijalizu

U priči o nastajanju i opstajanju privatnika u lečenju nas pacijenata na hemodijalizi, mnogo je sumnjivih radnji i poslova.

Prvo treba razjasniti kako i otkud se pojaviše privatnici u zbrinjavanju tako teških bolesnika kao što smo mi, bolesnici sa bubrežnom slabošću? (Za ugradnju kukova, na primer, još nema privatnika, iako je i to vrlo profitabilno, a i pacijenti su manje „zahtevni“).

Samo u nezavisnim medijima se pojavilo par članaka kojima se pokušalo odgovoriti na ovo pitanje.

Suština je u sledećem redosledu događaja: prvo se u državnim dijaliznim centrima naprave „katastrofalni“ uslovi (nedostatak prostora, kadrova i opreme, sve već viđeno, kao i pred svaku privatizaciju kod nas), a onda se odjednom, „spontano“ (bez ikakvog Ugovora), grade privatne bolnice za hemodijalizu, kojima je „neko“ blagovremeno javio da se izgrade, te zatim država kao odlučuje da „reši probleme u oblasti dijalize“ i tim privatnim bolnicama šalje pacijente o trošku države, a po značajno većoj ceni, nego što je dijaliziranje u državnim centrima.

Verovatno igrom slučaja, u Komisijama koje odobravaju premeštanje bolesnika iz državnih u privatne bolnice su isti oni stručnjaci, doktori, profesori, načelnici, koji su rukovodioci onih zastarelih i prenatrpanih državnih dijaliznih centara (koji su u „katastrofalnim“ uslovima i rade u 4 smene).

Još je neobičnija podudarnost da su vlasnici privatnih dijaliznih centara iste one dve farmaceutske kompanije koje godinama drže monopol nad snabdevanjem svim dijaliznim aparatima i potrošnim materijalom u toj istoj državi, a vodeći stručnjaci, doktori, profesori, načelnici, državnih dijaliznih centara, otvoreno ili prikriveno (kao konsultanti, deoničari ili kontrolori), rade i u tim privatnim dijaliznim bolnicama.

privatizacijaTako, odjednom: svi zadovoljni. Pacijenti se dijaliziraju u mnogo boljim uslovima, obilaze ih i kontrolišu oni isti „glavni doktori“ iz državnih bolnica, Fond zadovoljan, jer je „rešio problem“ prenatrpanosti državnih dijaliznih centara, doktori zadovoljni, jer sad legalno primaju hiljade evra (ne računajući sponzorstva, plaćena predavanja, odlaske na internacionalne kongrese u dalekim zemljama, – sve se može proveriti u poreskoj i pasoškoj kontroli), medicinske sestre zadovoljne, jer umesto 250 evra mesečne plate, sad primaju duplo više, a bogami i vlasnici, velike farmaceutske kompanije su vrlo zadovoljne, jer umesto dosadašnje prodaje materijala, sada prodaju i celu uslugu, a po cenama koje su (procenjuje se) duplo veće od proizvođačkih i ostalih troškova.

(Kolike su im realne proizvođačke cene i troškovi to nikad neće priznati, jer su svim mogućim uticajima onemogućili bilo kakvu konkurenciju ili dejstvo tržišta u ovoj delatnosti, pa su i ovako prodavali državi materijal po enormnim cenama, a sada su samo zaokružili sve to, prodajući i uslugu, kompletnu.)

I tako, idila traje jedno vreme, ali … ničija nije do zore, ili … posle 4 godine enormnog porasta „privatnih dijaliza“ počinje da ponestaje u državi i para i podrške za presipanje državnih para u privatne džepove.

Naši sapatnici, pacijenti koji odoše kod privatnika, uvideše da se dijaliziraju u nazovi „bolnicama“, a koje zapravo nemaju ni „b“ od bolnica. Za razliku od državnih dijaliznih centara koji su svi deo klinika ili zdravstvenih centara, dakle izgrađeni u krugu ostalih zdravstvenih ustanova, privatne „specijalne bolnice“ nastaju „na pašnjaku“, u prizemlju stambenih zgrada (i u preuređenim garažama), nemaju ni svoju laboratoriju, ni svoj rentgen aparat, ni hirurgiju, ni urgentnu jedinicu, niti bilo koju ekipu za „ne daj bože“, za slučaj neke komplikacije, koje se kod nas dijaliznih bolesnika ne mogu izbeći (npr. infekcije, tromboze, embolije, infarkti).

Korupcija

Privatnici su to „rešili“ tako što su u tim slučajevima predvideli da pozovu gradsku hitnu pomoć (kao bilo koji stanar ili prolaznik, u zadesnim situacijama), a onda će gradska hitna pomoć iz njihove „specijalne bolnice“ odvesti pacijente nazad na lečenje u našu staru državnu bolnicu (koja i dalje ima „katastrofalne“ uslove) da ih tamo oporave, pa ako ih i kada ih oporave, onda će ih privatnik opet primiti (oprostiće im Đura, što se ponekad i razbole, ljudski je to). Da takvog pacijenta ne bi neko od lekara iz državnih bolnica već sa prijema vratio natrag u njegovu „privatnu bolnicu“, sklopljeni su ugovori između vodećih ljudi „privatnih bolnica“ i rukovodioca državne bolnice, kojima je za to „zbrinjavanje“ predviđen dodatni honorar. Pošto nijedan drugi lekar državne bolnice nije dobijao ništa po tom „ugovoru“, onda kada nema rukovodioca te bolnice (a isti su stalno službeno odsutni, na kongresima), niko takvog pacijenta neće ni da pogleda, pa nesretni pacijenti danima idu od jednih do drugih šaltera, kao ping-pong loptica.

Dalje, privatnici u svojim „specijalnim bolnicama“ dresiraju zaposlene lekare da štede na svemu i da pacijentima ne daju ništa od lekova koje su im davali ranije, dok su radili u državnim bolnicama. Jer, gazde kažu da oni nemaju ugovor za lečenje tih pacijenata, nego samo za prečišćavanje krvi iliti pružanje usluge hemodijalize. Kojekakve infekcije, povrede, rane, previjanja, antibiotike, neka pacijenti idu da dobiju negde drugde, ali u njihovim „specijalnim bolnicama“ to se neće davati. Doktorima se takav raspored nadležnosti, u kojem oni ni o čemu ne odlučuju, ali za sve odgovaraju, nimalo nije dopao, te manje ili više otvoreno pokazuju nezadovoljstvo takvim načinom rada. Epilog, zna se: menadžeri privatnika zamenjuju prvu četvoricu medicinskih načelnika u svojih 4 bolnice i na njihova mesta dovode poslušnije doktore, uglavnom penzionere, ranije zaposlene takođe, u „katastrofalnim“, državnim dijaliznim centrima.

Ali … kad kola krenu nizbrdo … teško je proceniti zaustavni put.

Došli su izbori, politička garnitura koja je omogućila sve to i gurala državu u te štetne ugovore (od čega je izgleda posebne automobilske i stanovske poklone imao jedan funkcioner vladajuće partije, link, link), ta politička garnitura gubi vlast, a tzv. Konzorcijum dva jedina ponuđača koji su oduvek jedini ispunjavali sve tenderske „kriterijume“, počinje da se raspada, tj. Veći „ponuđač“ pokušava da uništi malog „ponuđača“ i da zadrži što veći deo dijaliznog kolača za sebe.

Tenderski uslovi za 2012. (i to kratkoročno), odjednom sadrže i odrednicu da ponuđač mora imati i „specijalnu bolnicu u Nišu“, a pošto manji ponuđač to nema, jasno je da je „tender“ još jednom neverovatno pogodio želje i očekivanja decenijskog dijaliznog monopoliste u državi Srbiji.

Para u fondovskim kasama je međutim sve manje i počinju prva premeštanja pacijenata iz privatnih dijaliznih bolnica, nazad u državne bolnice. Jadni pacijenti, taman osetili kako izgleda dijaliziranje u čistim i uređenim prostorijama, sa ljubaznim i dobroplaćenim osobljem, kad, (što bi rekao vaspitač Žarko Munižaba: „došla Fikretova tetka po gramofon“) moraju opet u one „katastrofalne“ državne centre.

Velika farmaceutsko-dijalizna kompanija ne sedi skrštenih ruku, nego (materijalno, naravno) podstiče udruženja dijaliznih pacijenata da protestvuju protiv takvih odluka. Udruženja dijaliznih pacijenata, kojih po starom srpskom običaju, ima nekoliko, i čiji šefovi međusobno i ne komuniciraju, u stalnoj svađi oko donacija, sujeta, privilegija i sličnih „opštedruštvenih interesa“ svojih sledbenika. Paradoksalno, najagilnije je udruženje onih koji sa celim problemom nemaju nikakve veze, jer iz naslova im se vidi da su oni na kućnoj hemodijalizi. Njihov predstavnik, koji ne prestaje da bombarduje javnost svojim zgražavanjem (on je kao Šojić: iznenadjen i uvredjen) ovim šokantnim ponašanjem Fonda prema jadnim dijaliznim bolesnicima, ne skida se sa TV B52 i sličnih evropskih medijskih servisa, na kojima je vaše pravo da saznate sve, sve što vam serviraju.

Na sledećem tenderu, pošto se izgleda tada prvi put nisu unapred dogovarali, na tenderu u leto 2012. godine, neočekivano, pobeđuje mali ponuđač, sa cenom za 40 evra nižom po tretmanu, od cene koju su privatnici dobijali od 2008. godine, sve do tada.

Ništa inflacija dinara, ništa pad vrednosti evra, ništa porast troškova poslovanja, ništa od svih uobičajenih argumenata i kuknjave kad treba od države uzeti dodatne pare, sve je odjednom prestalo, i sada manji „ponuđač“ istura realnu cenu, jer zna da mu sada sem istine, ni bog ne može pomoći. Državni službenici, takođe zatečeni ovakvim razvojem događaja, šta će, ipak prihvataju manju cenu i počinju da preseljavaju pacijente iz „bolnica“ velikog privatnika u „bolnice“ malog privatnika. Niko međutim, da se zapita: gde se dedoše sve te velike pare od 2008. do 2012, ako je cena jednog te istog tretmana sada odjednom 40 evra manja. Ko je uzimao svu tu razliku, celo vreme. Nijedna komisija, nijedan istražitelj, nijedan insajder, nikada niko da osvetli detalje ovih ugovora i tokove tog novca. Možda ova pljačka nije dovoljno „patriotska“, možda u njoj ima i saučesnika iz zemalja koje određuju naš „evropski“ put. Mnogo se pitanja postavlja i otvara, ali sva usta i dalje ostaju nema i čvrsto zatvorena.

Šta se dalje dešava? Pošto je manji privatnik celo vreme (kao i inače, decenijama ranije), velikom služio samo kao alibi da isti nije monopolista, on ne može „ni pod razno“ da primi sve te pacijente, jer nema ni deseti deo kapaciteta dojučerašnjeg „ko-partnera“. Ranije je raspodela pacijenata obično išla po sistemu 10:1 u korist većeg „ko-partnera“ u glavnom gradu, a u drugim gradovima i do 100 za jednog (uh, čudne li proporcije). Štaviše, jedna bolnica manjeg „ponuđača“ godinama je „radila“ bez pacijenata, osoblje uredno dolazilo na posao, brisali su prašinu sa aparata, primali plate i nisu radili ništa. Niko se iz Fonda, iz udruženja pacijenata, iz vaskolike zdravstvene javnosti, nije priupitao, čemu tolika neravnopravnost, i kakav je to gazda koji toleriše takav sistem raspodele pacijenata, u kojem sve ide na njegovu štetu. Ali, tada je funkcionisao „Konzorcijum“ koji je za cilj imao sprečiti druge da se pojave u ovoj oblasti, a manji je partner očigledno dobijao nadoknadu ili slične argumente, da ne talasa previše.

Sada, u vreme nastajanja ovog teksta, nova vlast odlučuje izgleda da prekine sa ovim i sličnim okolišanjima. Najnoviji tender izgleda kao opis mogućnosti i kapaciteta samo jednog ponuđača. Jeste, baš onog, decenijskog monopoliste. Pošto ih ovaj put on jedini i ispunjava, jasno je da će se ovim obistiniti ono (polu)kremansko proročanstvo: da će svi dijalizni Srbi stati u samo jednu dijaliznu bolnicu.                                                                                                                                               A. P.

Borba za trziste

 

Dodatni podatak:

Dijalizni pacijenti u Hrvatskoj, kao i tamošnji lekari, nefrolozi, bili su mnogo pošteniji i znali su kako da se odupru pritisku Frezenijusovog novca – evo dokaza:

Hrvati protiv Privatnika

Priznanje

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?  Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

Vapaji oko nas

Picture1b