Tag Archive | banja

Intervju sa doktorom kurirom

Intervju sa doktorom kurirom

Poštovani čitaoci,

U nedeljnom izdanju dnevnog lista Kurir od 25.01.2015. godine, u njegovom „medicinskom“ dodatku koji se zove Dr Kurir, kao tema broja postavljeni su Problemi bubrežnih bolesnika u Srbiji. Ispod ovog nadnaslova plasiran je bombastičan naslov (u skladu sa imidžom tog lista):

Poražavajuće: godišnje umre 750 pacijenata na dijalizi.

Tekst je potpisala izvesna Ružica Kantar, koja je na jedan tas stavila izlaganje doktorke Snežane Gajić, nefrologa iz KBC „Dr Dragiša Mišović“, a na drugi tas je stavila izlaganje predstavnika pacijenata Dr Ljubinka Todorovića, pacijenta na hemodijalizi u Boru i predsednika udruženja bubrežnih invalida Srbije. Šta je Kantar pokazao, odnosno pokazala, možete videti i direktno, sa fotografije članka, koju prenosimo iz primerka kojeg smo uredno platili.

Ovo o plaćanju smo napomenuli, pošto se ceo tekst može naći i na internetu, ali mi prosto nismo mogli verovati da je to sve, ceo tekst?!

http://www.kurir.rs/zabava/doktor/porazavajuce-godisnje-umre-750-pacijenata-na-dijalizi-clanak-1666971

Ceo tekst, svi Problemi bubrežnih bolesnika u Srbiji svedeni su na 3, slovom i brojem: tri.

To su: fistula, prevoz, banja.

Pogledavši malo bolje taj medicinsko-prosvetiteljski zdravstveni dodatak uvidesmo da se ceo taj kurirski prilog sastoji od niza naplaćenih reklama za kojekakve čudotvorne preparate tipa: Herbamed, Asai Beri, Sibra 1990, Probotanic ulja, Aptamil mleko i ulje Ilang-langa. Toliko o brizi za zdravstveno prosvećivanje naroda ili o načinu da se ćapi još koji dinar hvaljenjem farmakoindustrijskih čudotvornih proizvoda („za 6 meseci 10 godina mlađi“).

Inače listovi tipa Kurformer su omiljena glasila svih naših vlastodržaca, pa su i za većinu naroda svakodnevna literatura. U situaciji kada se država dnevno zadužuje 9,5 miliona evra, kada има историјски буџетски дефицит од 300 милијарди динара; историјски спољни дуг од три хиљаде и 172 милијарде динара, губитак Народне банке Србије од 45 милијарди динара, када народ живи све лошије, сиромаштво све веће, плате смањене, а пензије опљачкане, ситуација у привреди све гора, радних места све мање, а народних кухиња све више, е у таквој ситуацији glavni društveno-politički problem naše države i tema broja dnevnog lista Kurir od 25.01.2015. godine, je: elitna prostitucija, svingeraj i striptiz barovi.

Čak se i ministar kulture oglasio izjavom da će taj list prijaviti kao pornografski.

Eto, poštovani čitaoci u takvom okruženju, nađoše se i naši, problemi na dijalizi.

Šta da se radi. Moramo prihvatiti realnost.

Tu smo – gde smo.

Iz ove kože se ne može.

Ipak, za nauk našim doktorima, našim predstavnicima pacijenata i našim novinarima, osećamo potrebu da im pružimo nekoliko objašnjenja:

Dijalizni kateter, plastična cev koja se hirurškim putem uvodi u stomak, blizu pupka, je kateter za peritoneumsku dijalizu, dijalizu u trbušnoj duplji, a vaskularni kateter, centralni venski dvolumenski kateter se postavlja u velike vratne ili preponske vene i služi za hemodijalizu. (Nauk: ne pristajte na intervju, ako vam novinari ne budu garantovali autorizaciju teksta koji će se pojaviti u javnosti).

Broj od 750 mrtvih godišnje na dijalizi, nije tačan. Nije ni naveden izvor, kako su uopšte došli do tog broja? Ne postoji nezavisna statistika niti izveštaji iz kojih se može saznati tačan broj umrlih na dijalizi, ali verujemo da je mnogo veći od priznatog. Opravdano se sumnja da medicinari u tu cifru ne računaju one koji su na dijalizi bili samo 3-6 meseci, a među tom grupom je najviše umrlih (početnici, sa kateterima). Dalje, ukupan broj pacijenata na dijalizi u Srbiji nije 4,5 hiljada – što svi godinama ponavljaju kao pijani, nego je preko 5,5 hiljada. Ali, kao što rekosmo: ovo je potpuno nesređeno područje srpskog zdravstva, te prave cifre niko živi ne zna.

O dijalizi u Kuriru 25.01.2015

A što se tiče problema dijaliznih bolesnika u Srbiji, evo napravićemo vam kratak rezime, listu do koje smo došli prelistavajući dosadašnje izjave, dopise, predavanja, tekstove i mišljenja na tu temu:

  • u dijaliznim centrima nema osnovnog sanitetskog materijala: nema dovoljno rukavica, gaza, maski, dezinficijenasa, flastera za fistule, itd.itd. Tek kada se reši taj problem može se smanjiti smrtnost od infekcija, bilo preko katetera, bilo preko fistule;
  • dijalize se pacijentima masovno skraćuju. Na prste jedne ruke se mogu izbrojati centri koji svim pacijentima mogu obezbediti dijalizu od 4,5 časova. Eto još jednog uzroka velike smrtnosti na dijalizi;
  • u centrima za dijalizu je opšta nehigijena: dušeci na kojima pacijenti leže su krvavi, nema jastuka ili su prljavi, podloški nema, čistih čaršafa i posteljine takođe nema, kreveti su neispravni, ne može se pacijentu podesiti uzglavlje, a o televizorima i drugim sadržajima za prekraćivanje vremena, da se i ne govori. U dijaliznim centrima se mogu sresti gušteri i miševi, a bakterije i bube su redovna pojava;
  • aparati na kojima se pacijenti dijaliziraju su gotovo svi sa isteklim rokom upotrebe, ne zna se ni njihovo vlasništvo, ni nadležnost održavanja i servisiranja, ništa to nije regulisano. Bilo bi dobro da Predsednik udruženja pacijenata pronađe podatak o zakonski dozvoljenom broju radnih sati aparata za hemodijalizu i da zamoli pacijente da pogledaju otpozadi svog aparata koja cifra stoji na brojčaniku, da sakupi te podatke, pa da izađe u javnost sa njima;
  • kvalitet dijalize u Srbiji je očigledno nezadovoljavajući, bez obzira po kojem parametru ga merili: bilo po volumenu izdijalizirane krvi, bilo po procentu hemodijafiltracija, bilo po prosečnom trajanju tretmana, svi su ti parametri daleko ispod preporučenih, pa onda ne treba ni da čudi prevelika smrtnost;
  • nedostatak osnovnih lekova za dijalizne bolesnike: u celoj državi koristi se samo jedan vezivač fosfata (kalcijum-karbonat), čak ni onaj najjeftiniji Ca-acetat nije registrovan, a kamoli Fosrenol, na primer. Nema Beviplexa, C-vitamina, Folana, problemi su i sa eritropoetinima, a o ampulama gvožđa da se i ne govori. Cene visoke, farmakomafija caruje, doktori putuju, a pacijenti trpe;
  • laboratorijske analize se ne rade po propisima koje su sami nefrolozi doneli, nema reagenasa za PTH, za feritin, za vitamin D, za beta-2-mikroglobulin, za CRP, itd.itd. Pacijenti se šalju kod privatnika koji odvaja procenat i za onog koji ih je poslao, korupcija cveta.
  • redovni periodični pregledi neophodni dijaliznim bolesnicima (eho srca, eho abdomena, pregledi kardiologa, kontrola hormona, tumorskih markera, itd) ne sprovode se nigde;
  • kontrole ispravnosti vode za hemodijalizu, kontrole koncentrata i dijalizne tečnosti, nigde se ne rade po propisima, a doktore niko i ne tera na to, sve dok se povremeno ne desi – katastrofa;
  • nema individualizacije dijalizne terapije, koriste se dijalizni koncentrati neadekvatnog sadržaja, propisuje se napuštena terapija vezivačima kalijuma i vezivačima fosfata (aluminijumskim);
  • donešeni su potpuno nestručni Pravilnici o dijalizi, kojima su štićene dijalizne firme, a ne pacijenti;
  • vreme koje doktori provedu sa pacijentima na dijalizi je očajno malo, neki ne svrate ni jednom u 2-3 meseca, sestre stalno izlaze na puš-pauzu, a i inače ih nema dovoljno. Svi su malo plaćeni i nemotivisani. Razmišljaju samo o prelasku kod privatnika, koji im uzimajući od istog Fonda, daje duple plate;
  • redovni izveštaji lekara iz dijalize se ne rade ni jednom godišnje, a kamoli mesečno; pacijenti se upućuju u druge centre bez preskripcije ili bilo kakvih virusoloških i drugih podataka iz istorije bolesti; O jedinstvenom umreženom dijaliznom sistemu za dijalizne bolesnike, nema ni govora;
  • u salama nema elektroničara ili servisera-tehničara za popravku aparata, a i kad ga ima on ili ništa ne zna ili ništa ne sme, jer nema ovlašćenje za pristup softveru aparata;
  • ni u jednom dijaliznom centru u Srbiji ne postoji timski rad. Tim za lečenje dijaliznih pacijenata treba da sačinjavaju: glavna sestra centra, nefrolog-načelnik centra, dijetetičar, vaskularni hirurg, socijalni radnik, psiholog, itd.);
  • korupcija pri nabavkama dijaliznog materijala traje decenijama. Mora se hitno izvršiti demonopolizacija tržišta, ne mogu samo 2 firme da drže celokupno snabdevanje dijaliznim aparatima, filterima, linijama, koncentratima i ostalim potrošnim materijalom;
  • kapaciteti centara za dijalizu se hitno moraju proširiti, ne sme se dozvoliti da „nema mesta“ i da nam se nude privatnici i drugi mešetari, kao „rešenje problema“;
  • mora se preseći osovina farmakomafija-nefrologija, kako bi se lekari odvukli od nagrađivanja prema učinku za farmakomafiju. Nagrađivanje im treba organizovati prema učinku na spašavanju života i zdravlja pacijenata;
  • operativno formiranje AV fistule mora biti hitan i neodložan hirurški zahvat: unutar 4-6 časova od pregleda bolesnika;
  • moraju se otvarati i uposliti predijalizne ambulante, za pregled i kontrolu funkcije bubrega za sva lica preko 50 godina starosti, nefrološki-sistematski, bar jednom godišnje;
  • nezavisna kontrola rada svih zaposlenih u nefrološkim i dijaliznim jedinicama u celoj Srbiji. Imenovanje nacionalnog koordinatora i kontrolora za dijalizu;
  • o prevozu i nedostatku centara za rehabilitaciju dijaliznih bolesnika je već rečeno, pa da ne ponavljamo;
  • humanizacija dijaliznog lečenja: zalaganje za dijalizu sa ljudskim licem, ocenjivanje osoblja od strane korisnika dijaliznih usluga, anonimno i sveobuhvatno;

 

 

Eto, poštovani intervjuisani doktori, pacijenti, kao i novinarko Kantar,

kad drugi put budete pravili tekst o Problemima na dijalizi, izaberite ipak, malo više od tri koje ste pomenuli,

pa ćete možda i moći shvatiti zašto je poražavajuće veeeelika smrtnost pacijenata na dijalizi.

Ništa u životu nije tek tako.

 

Srdačan pozdrav,

 

DiaBloG – 2015

 

 

resenje koje ne nudi problem

 

Advertisements

Bitka za ranjenike

Bitka za ranjenike ili IV ofanziva  –  ZONA SUMRAKA

Situacija na dijaliznom frontu je vrlo napeta. Trenutno je najveća borba oko toga ko će opremiti i voditi centar u kome će se rehabilitovati dijalizni pacijenti. 4500 dijaliznih ranjenika okruženi su sa svih strana nemačkom tehnikom i njihovim domaćim pomagačima. Bosna je već pala. Svi dijalizni centri u Bosni su u nemačkim rukama. Još nisu sasvim pokorili Foču (Srbinje) i Trebinje, sve ostale centre Srbi su predali Nemcima u ruke. Ili njihovim domaćim gaulajtnerima.

Nemci i dalje nadiru. Skoro svi vojvođanski centri su već pod njihovom kontrolom. Najjača postaja im je Vršac. Tu imaju i svoje fabrike, tu prave dijaliznu opremu i šalju je odmah u prve borbene redove. Na Srbe. Kompletno udruženje i časopis Nephro su prešli pod njihovo „sponzorstvo“. Sad rade, u pravom smislu reči, izdanja. I šire ih po celoj Srbiji, kao pravi nemački propagandisti.

U Beogradu Nemci imaju dva svoja dijalizna centra i mnogo drugih, koji su isto pod njihovom kontrolom, tj. oni ih snabdevaju dijalizatorima, mašinama i koncentratima. U tim centrima su Srbi, upućeni od strane lokalne Krankenkasse. Jedan nemački centar je na Novom Beogradu, na levoj obali Save, u blizini ranijeg logora Sajmište, a drugi je u Starom gradu, odmah pored Centralnog zatvora. Iz ovog najvećeg zatvora u Beogradu zatvorenici i ne pokušavaju bekstvo, jer kažu da gde god da počnu kopanje završe u susednom, nemačkom, centru za dijalizu.

Od trenutka kada je Struga prestala da bude u srpskoj, odnosno jugoslovenskoj državi, 4500 dijaliznih ranjenika je ostalo bez mogućnosti za banjsko rehabilitaciono lečenje. Nemačka dijalizna komanda u Srbiji zato sve svoje snage sada usmerava na jug Srbije. Na teren je upućen oberštrumfirer Croatčević. Započela je tajna operacija pod šifrovanim nazivom „Baba Rosa“. (Smatra se da je baba Rosa bila dijalizni ranjenik sa najdužim stažom čekanja na upućivanje na banjsko lečenje, ali ovaj podatak nije istorijski proveren).

Nagnut nad kartom dijaliznih centara u Srbiji, oberštrumfirer Croatčević je izdavao poslednja naređenja svojim saradnicima: „Prvo, moramo sabotirati plan saveznika za otvaranje dijaliznog centra u Vrnjačkoj Banji, zatim, idemo u osvajanje Niša. Napravićemo lažni manevar, da zbunimo protivnika. Kao Niš smo izgubili, zatvoren je i digli smo ruke od njega. A onda odavde, a ne iz Niša, jer tamo naše snage ne stoje dobro, ćemo popunjavati centar dijaliznim ranjenicima, s tim što će oni na rehabilitaciju ići u Nišku banju, 9 km odatle, ali nas to i ne interesuje, bitno je samo da zadržimo Niš“.

Ovde oberštrumfirer napravi značajnu pauzu, pa nastavi: Naše najjače snage, grupa armija E, pojačana sa grupom armija F, na čelu sa šturmanfirerom Žapcem (po engleskoj kodifikaciji poznat i kao Granmotherfucker), vodiće ovaj napad. Oni će nadirati kroz sredstva informisanja, kroz medije, to nam je najvažniji front. General Žabac će u ovaj zadatak voditi her Šunatovca i specijalce iz F61.0 do F70.0 grupe, neoznačeno. Na tom pravcu ne očekujem veći otpor. Političari su već kupljeni, ostaju još samo bolesnici. Tu oberštrumfirer zastade i ustremi pogled na svog brkatog potrčka: „Stevo, tvoj zadatak je da se ubaciš među bolesnike. Kao lažni Valter. Ovde su ti svi potrebni dokumenti o postavljenju. Ekavski već znaš, a i izgledaš kao bolesnik. Poveži se na terenu sa Zvoncetom i Miškom, to su naši ljudi. Ako ti šta zatreba, tu je i fon Gruber.

Pokušaj da se infiltriraš kod Ljubinka. Kaži mu da imaš podršku svih u ministarstvu, u udruženju nefrologa, a sada i u Fondu. Kreni odmah. Lozinka je: „Želim da uvećam profit svoje dijalizne firme“, a odgovor je „bljesak treperi, sprema se oluja“.

General Bakutaner se usudi da upita: „A šta ako Pera krene u proboj fronta na Vrnjačkoj Banji. Koliko se njemu uopšte može verovati? Siguran sam da on i sa saveznicima održava kontakte. Čujem da se sprema da im pokloni generator“.

„Kralj Petar je moja briga, ništa vi ne brinite. Sastanak je završen!“, odbrusi im oberštrumfirer i jako zveknu potpeticama, salutirajući:

  • Haj flaks!*
  • Haj flaks!*

Otpozdraviše mu prisutni.

Tolika zveka potpetica, natera me da otvorim oči.

Kakav grozan san, pomislih, trljajući glavu..

Bio sam sav u znoju, ko vino da sam pio.

Brisao sam maramicom čelo, ali me pogled na okolinu ponovo zabrinu.

Ako je sve ovo bio samo san,

otkuda onda ja na Fresenius aparatu i u Fresenius bolnici?

A u Beogradu, krajem 2014-e.

 

 

dijaliza.wordpress.com


*) „high-flux“ = haj flaks (visokopropusna membrana za dijalizu, prim.prev)

Sva imena u ovoj priči su izmišljena, ali je priča nastala prema stvarnim događajima (prim.prev).

Poslednja uputstva

.     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .

Krv nije voda

………………………………………………………………………………………………………

.     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .

Picture1b