Tag Archive | ateroskleroza

Kako nas truju dijalizatorima

Skandal koji se više ne može zataškati

Poštovani čitaoci,

Ništa se više ne može sakriti. Informacije se danas prenose brže od zvuka. Ono što su zdravstveni sistemi i farmakomafija krili godinama, danas se obelodanjuje kao najcrnja tragikomedija. Već ste, sigurni smo, primetili naslove u štampi o otrovnim materijama pronađenim u dijalizatorima, u filterima koji nama bubrežnim bolesnicima pročišćavaju krv tokom svake hemodijalize.

Ta otrovna materija se zove BISFENOL-A, skraćenica mu je, na engleskom BPA, od reči Bisphenol-A. Ceo svet sada zna šta je Bisfenol-A, pa je red da to i čitaoci našeg sajta saznaju.

Sve je počelo nedavno. U februaru ove, 2015. godine. Regulatorna tela evropske unije, donela su, što im je i posao, neke regulative, propise, preporuke, zaključke. Neki od tih propisa su se odnosili i na prisustvo štetnih hemikalija u medicinskim sredstvima i opremi.

Koga interesuju detalji, iznećemo ih dovoljno da se shvati suština problema. Komisija se zvala „Naučni savet Evropske Komisije za nove i novoutvrđene zdravstvene rizike“ ili, na engleskom, skraćeno: SCENIHR.

Ta komisija je detaljno proučila opasnost od hemikalije zvane Bisfenol-A, za koju se od ranije govorkalo da je vrlo štetna, ali navodno je lobi proizvođača plastičnih materija bio vrlo jak i nikada nije dozvolio da se ti podaci iznesu u javnost. Ogroman broj proizvoda od plastičnih materija sadrži Bisfenol-A, pa bi navodno širenje istine o tome dovelo do vraćanja potrošača staklenim ambalažama, a industrija plastičnih proizvoda bi propala, pa bi mnoge fabrike bile zatvorene, a ljudi bi izgubili radna mesta. Naravno, sve je to obična kapitalistička laž. Briga njih za otpuštanja radnika i ljudske sudbine, pa njima je prva mera svake reforme: otpuštanje radnika. Njih je brinuo samo gubitak para, pad profita, to su oni sprečavali. Jer, dobra fabrika će lako da se vrati staklenim pakovanjima, umesto plastičnih, zadržaće proizvodnju, tržište i radna mesta, ali će zarada verovatno biti malo manja. To je ono sa čime se kapitalizam nikada neće pomiriti, pa makar se narod sav potrovao. Zato su svim sredstvima sprečavali pojavljivanje istine o štetnosti Bisfenol-A. Kako su blokirali objavljivanje istine?  Pa, zna se: podmićivanjem, parama, pretnjama, preko političara, medija, nazovi naučnika, analitičara i čitave bulumente plaćenika zvanih nevladine organizacije, zaštitnici ovoga ili onoga, ombudsmani, civilna društva, odbori, forumi, fondovi za izuzetnost, za korektnost, za pravljenje svih nas budalama.

Ipak, i pored svih tih lopuža, istina se polako, ali sigurna širila, što internetom, što od uha do uha. Danas, se dakle, nedvosmisleno jasno utvrdilo i sada je to i objavljeno:

Činjenica broj 1:

ŠTETNA DEJSTVA BISFENOL-A.    Šta sve izaziva Bisfenol?     Bisfenol izaziva:

  • hormonske poremećaje (sterilitet muškaraca i žena, poremećaje štitaste žlezde),

  • šećernu bolest (dijabetes),

  • hipertenziju i aterosklerozu,

  • smanjenje gustine kostiju,

  • oštećenje bubrega (nefrotoksičan je),

  • genetske poremećaje (kancerogen je),

  • poremećaje centralnog nervnog sistema,

  • poremećaje rasta i razvoja,

  • poremećaj imuniteta.

Činjenica broj 2:

KAKO TAČNO GLASI ZAKLJUČAK EVROPSKE KOMISIJE?

The SCENIHR concludes that risk for adverse effects of BPA may exist when the BPA is directly available for systemic exposure after non-oral exposure routes, especially for neonates in intensive care units, infants undergoing prolonged medical procedures and for dialysis patients“.

Ili, u prevodu:

Naučni savet za nove i novoutvrđene zdravstvene rizike zaključuje da rizik neželjenih dejstava Bisfenola-A može postojati kada Bisfenol-A direktno ulazi u ljudski organizam, preko ne-oralnih puteva unosa, a posebno za novorođenčad u jedinicama intenzivne nege, za dojenčad izloženu prolongiranim medicinskim procedurama, i za dijalizne pacijente“.

To je to!

To je suština problema.

To je apel da se od te nesretne hemikalije zaštite barem oni najugroženiji, a to su 3 kategorije: novorođenčad, odojčad i dijalizni bolesnici!

To su te 3 ugrožene vrste. Najugroženije.

Kod svih ostalih, ta će hemikalija delovati postepeno i hronično (dugotrajno), a kod ovih najugroženijih grupa, to će biti brzo i fatalno.

Za one koji su zdravi ili se tako osećaju, nije loše da znaju, gde te hemikalije sve ima, i neka učine sve da je izbegnu. A ima je svugde gde ima plastike, sintetike, polimera: u automobilima, olovkama, posudama za hranu, bojama, lakovima, avionima, sanitarnoj opremi, stolariji, nameštaju, naočarima, kompjuterima, igračkama za decu, kesama, časovnicima, zubnim plombama i drugim medicinskim sredstvima.

Ali, ima jedna značajna razlika. Zdravi ljudi mogu da saznaju gde sve ima te hemikalije i da je pokušaju izbeći, pa ako i ne uspeju, trebaće dosta vremena dok im se ne pojave posledice.

Ali, novorođenčad, dojenčad i dijalizni bolesnici, ne mogu sami ništa izbeći. Njima treba neko da pomogne u tome. Ko? Društvo, zdravstveni sistem, farmaceuti i doktori – valjda. Ako su ljudi.

Drugo, novorođenčad, dojenčad i dijalizni bolesnici nemaju ni toliko vremena ni toliko zaštite! Njima je i malo Bisfenola – mnogo!

A kod nas: farmaceuti i doktori, skočili da kažu: sve je u redu, firme su u redu, proizvodi su u redu, samo neki tamo (mi, na primer) „uznemiravaju“ javnost. Kvare im posao.

A zna se koji je posao uvek siguran, najsigurniji.

Činjenica broj 3:

ZAŠTO JE BISFENOL-A POSEBNO OPASAN ZA BUBREŽNE BOLESNIKE?

Za bubrežne bolesnike Bisfenol-A je opasan iz tri suštinska razloga:

1 – Kada je Bisfenol-A prisutan u dijaliznom materijalu, a pogotovo u dijalizatorskim membranama i kućištima, on u svojoj aktivnoj formi direktno ulazi u krv pacijenta.

2 – Kod dijaliznih bolesnika on se ne može izlučiti iz organizma putem mokraće, već ostaje u organizmu proizvodeći sva gore navedena negativna dejstva.

3 – Kod dijaliznih i bubrežnih bolesnika koji još imaju nešto preostalih bubrežnih funkcija, dovodi do ubrzanog propadanja istih (nefrotoksičan je).

Činjenica broj 4:

KOJI JE KONAČNI ZAKLJUČAK EVROPSKE KOMISIJE?

Komisija kaže: „Although the benefit of medical devices has also to be considered, the SCENIHR recommends that, where practicable, medical devices that do not leach BPA should be used.“

Pa dodaje, čak i ovo: „The possibility of replacing BPA in these products should be considered against their efficiency in the treatment, as well as the toxicological profile of the alternative materials“.

U prevodu, to znači: Iako treba podrazumevati korist od medicinskih sredstava, ipak, ‘Naučni savet za nove i novoutvrđene zdravstvene rizike’, preporučuje da, gde god je to izvodljivo, treba koristiti medicinska sredstva koja ne otpuštaju Bisfenol-A“.

Pa dodaju još i ovo: “Treba razmotriti mogućnost zamene Bisfenola-A u ovim proizvodima, naspram njihove efikasnosti u lečenju i toksikološkog profila alternativnih materijala”.

Znači, toliko je to štetno.

Toliko da je komisija morala reći: batalite „korist“ i „efikasnost“ medicinskog sredstva, tražite ako treba i manje koristan i manje efikasan proizvod, ali NEKA BUDE BEZ BISFENOLA-A!!!

A sada je red i da vidimo, koji od svetski priznatih proizvođača dijalizatora koriste Bisfenol-A prilikom proizvodnje svojih dijalizatorskih membrana i/ili kućišta.

TABELA 1 – prisustvo Bisfenola-a u dijalizatorima svetski poznatih proizvođača (označeno crvenim):

BPA tabela

Najveća količina Bisfenola-A se u krv pacijenta oslobađa tokom dijaliznog tretmana iz dijalizatora čija je membrana, ali i kućište sačinjeno od materijala koji u sebi sadrže Bisfenol-A. Ova na mnoge načine štetna supstanca je u polimerima polisulfona i polikarbonata vezana estarskim vezama. U prisustvu čak i obične vode, a još više u prisustvu krvi, dolazi do hidrolize estarskih veza u polimerima, pri čemu se oslobađa Bisfenol-A u formi monomera, koji predstavlja aktivan oblik ove supstance odgovoran za sva njegova štetna dejstva.

Ovde nije kraj muka sa dijalizatorima, koje se pretvaraju u muke pacijenata. Kao što je opštepoznato, da bi dijalizator bio upotrebljiv mora biti sterilisan. Metod sterilizacije dijalizatora značajno utiče na oslobađanje Bisfenola-A iz materijala membrane i kućišta dijalizatora. Svi metodi sterilizacije dijalizatora koji značajno podižu temperaturu dijalizatora tokom postupka sterilizacije povećavaju hidrolizu u polimerima i oslobađanje Bisfenola-A. Pod uslovima visoke temperature kakva je sterilizacija In-line vodenom parom (produvavanje dijalizatora vodenom parom na 121°C), ili autoklavna sterilizacija vodenom parom (izlaganje dijalizatora visokoj temperaturi i pritisku vodene pare) razvija se temperatura dovoljno visoka za hidrolizu estarskih veza i oslobađanje Bisfenola-A u vidu monomera. Ovakav Bisfenol-A monomer kao neki zli duh, ostaje u dijalizatoru i čeka svoju priliku da tokom dijaliznog tretmana jurne pravo u krv pacijenta.

Izgleda da sterilizacija dijalizatora vodenom parom ipak nije tako dobra i bezazlena kao što se mislilo, ili lagalo…, a pogotovo pokušaj kojekakvih „dijaliznih stručnjaka“ da ograniče količinu fiziološkog rastvora za ispiranje sistema.

Specifičnosti prisustva i dejstva Bisfenola-A kod bubrežnih bolesnika, dijaliznih pacijenata.

Kod zdravih ljudi, Bisfenol-A se unosi u organizam uglavnom oralnim putem, ili što naš narod kaže „na usta“. Tu dospeva iz flašica za vodu, plastičnih posuda za čuvanje hrane, iz limenki koje su iznutra obložene sintetičkim polimerima, kao i na druge slične načine. Kada Bisfenol-A dospe u creva, on se apsorbuje i dolazi do prve linije odbrane, a to je jetra (prvi prolaz kroz jetru). U jetri se on vezuje za noseće supstance čime se pretvara u neaktivni oblik Bisfenola-A, i kao takav je spreman za izbacivanje iz ljudskog organizma, putem bubrega, tj. putem mokraće. Izvesna količina koja u krvi ostane, delom ostaje aktivna, a drugi deo cirkulišući krvotokom ponovo dođe do jetre (druga linija odbrane, drugi prolazak kroz jetru), pa se još malo deaktiviše i izbaci putem mokraće. Ona mala količina koja preostane aktivna u krvi je odgovorna za sva neželjena dejstva. Na svu sreću, kod zdravih ljudi, ta količina je veoma mala, pa uglavnom ne oštećuje organizam u većoj meri.

Kod bubrežnih bolesnika koji se leče dijalizom, stvar je mnogo komplikovanija, teža i nesumnjivo vrlo štetna po njihovo zdravlje, tj. po ono što je od zdravlja ostalo. Kod dijaliznih pacijenata opasnost od Bisfenola-A dolazi zbog dva vrlo bitna faktora:

Ukoliko se ovi pacijenti dijaliziraju dijalizatorima koji u sebi sadrže Bisfenol-A, ova štetna supstanca im se ubrizgava direktno u krv. Obzirom da se supstanca unosi direktno u krv, a ne putem oralnog unosa, ne postoji prva linija odbrane i prvi prolaz kroz jetru koji bi neutralisao štetnost ove materije. Postoji samo druga linija odbrane, tj. drugi prolaz kroz jetru, ali to nije dovoljno za potpunu neutralizaciju aktivnog Bisfenola-A, već se količina aktivnog oblika ove materije povećava u organizmu.

Bubrežni bolesnici, dijalizni pacijenti, već imaju značajno oštećenu ili potpuno nedostajuću funkciju bubrega, te kao takvi ne mogu izlučivati Bisfenol-A putem mokraće, čak i iako je neutralisan drugom linijom odbrane u jetri. Ovako neutralisani Bisfenol-A se zbog toga nagomilava u krvi dijaliznih bolesnika, zajedno sa aktivnim Bisfenolom-A. Kada se ovaj neutralisani oblik nagomila u krvi, počinje njegova ponovna aktivacija čime se nivo aktivnog oblika supstance još više podiže.

Ako uzmemo u obzir da su diabetes i visok krvni pritisak sada glavni uzroci hronične bolesti bubrega, a da su kardiovaskularna stanja, uključujući i komplikacije dijabetesa glavni uzroci smrtnosti kod bubrežnih bolesnika, trebalo bi pogledati šta nauka kaže po pitanju toga da li i kako Bisfenol-A utiče na ova medicinska stanja. Evo literature, o tome, ukoliko ima zainteresovanih da to istražuju:

  • Bisfenol-a izaziva visok krvni pritisak: M. Saura et al. 2014; S. Bae et al. 2014; N Khalil et al. 2014; S. Bae et al. 2012; A. Shanaka et al. 2012.

  • Bisfenol-a je povezan sa bolesti koronarnih arterija: D. Melzer et al. 2014: Urinarna koncentracija bisfenola-a, rizik od nastanka bolesti koronarnih arterija kod naizgled zdravih muškaraca i žena.

  • Bisfenol-a je povezan sa bolesti perifernih arterija: Shankar A. et al. 2012: Bisfenol-a i bolest perifernih arterija: Rezultati iz NHANES studije.

  • Bisfenol-a utiče na kardiovaskularni sistem: X. Goa et al. 2014: Uticaj bisfenola-a na kardiovaskularni sistemEpidemiološki i eksperimentalni dokazi i molekularni mehanizmi.

  • Bisfenol-a utiče na diabetes: R. Valentino 2013: Bisfenola narušava aktivnost insulina i pojačava inflamatorne puteve kod ljudskih potkožnih adipocita i 3T3-L1 ćelija.

Objasnili smo ranije, kako se Bisfenol-A iz dijalizatora otpušta u krv pacijenta. Pa objasnismo i kako na oslobađanje ove štetne supstance utiče sterilizacija dijalizatora vodenom parom. Takođe, objasnismo kako i zašto je Bisfenol-A posebno štetan za teške bubrežne bolesnike.

Pa zašto su onda godinama unazad vrhunski stručnjaci srpske dijalize insistirali da se kod naših pacijenata koriste isključivo dijalizatori sterilisani vodenom parom? U stvari insistirali su i da se koriste baš dijalizatori čije su membrane i kućišta sačinjene upravo od polimera koji sadrže i oslobađaju Bisfenol-A. Ili još preciznije: insistirali su da se koriste dijalizatori skoro isključivo jednog proizvođača ….

Zašto?

To je sada stvar policije i tužilaštva (link).

To zdrav razum, logika, struka i nauka, ne mogu da objasne.

Da ne grešimo dušu, nisu svi stručnjaci, niti su sve „stručne komisije“, radile protiv interesa pacijenata. Ali, ni njih sada ne smemo da pomenemo, da im ne pravimo probleme, ionako već dovoljno strahuju da ne budu smenjivani i pootpuštani – jer su se suprotstavili vladajućim nefrološkim „strukturama“.

U medijima se samo jednom uspeo pojaviti tekst o ovom problemu:

http://www.kurir.rs/vesti/biznis/rfzo-kupio-otrovne-dijalizatore-clanak-1792763

a onda je neko sve to presekao, zaustavio dalje polemike, komentare i “istraživačko novinarstvo”.

Domaća, srpska agencija za lekove (ALIMS) dala je neko idiotsko saopštenje tipa: “To je samo preporuka Evropske Komisije, ali to nije i zakonska zabrana proizvoda sa Bisfenolom-A“.

Eto na šta se oni vade. Pa, glupa birokratijo, shvati da kapitalistički dijalizni lobi još decenijama neće dozvoliti zabranu te materije, jer to bi im smanjilo prihode. Pametnome je i preporuka dosta! Pametnome i onome ko brine o zdravlju svoje novorođenčadi, svoje odojčadi i svojih dijaliznih bolesnika.

Po definiciji, novorođečad su bebe mlađe od mesec dana, odojče je dete (infant) koje još ne hoda i ne govori – pa je sad svima jasno zašto su njima pridruženi i dijalizni bolesnici, u istu grupu.

Birokratama iz Agencije treba postaviti samo dva pitanja:

1 – Da li bi odbili da svom detetu daju lek protiv temperature, kada im lekar preporuči da ga treba dati, jer im dete ima 40°C, pošto je to samo preporuka, a ne i zakonska obaveza?

2 – Da li bi oni sami bili spremni da ih neko uključi na hemodijalizu sa dijalizatorima koji sadrže štetne hemikalije, jer oni nisu zabranjeni, ili bi za sebe ipak tražili one dijalizatore bez tih hemikalija, za koje inače postoji preporuka?

To je sve. Samo nam to odgovorite i možete posle u crkvu. Na ispovest. Da tražite oproštaj za sva dosadašnja zla koja ste nam naneli.

U najgorem su položaju naše nesretne kolege i sapatnici, dijalizni pacijenti u Republici Srpskoj.

Njih dijaliziraju isključivo sa bisfenolskim dijalizatorima, i to onim za koje je sam proizvođač samog sebe prijavio da korištenje tih dijalizatora može imati čitav niz štetnih posledica koje uključuju čak i smrt pacijenta.

I?

I, nikom ništa. Pojeo vuk magarca.

Jer, firma je sve regularno prijavila, a zdravstvo Srpske ne može ili ne sme da raskine ugovor sa tom firmom, pa makar svi bolesnici pocrkali!

Toliko je taj Ugovor jak.

Umesto da i tamo policija i tužilaštvo krenu u hapšenje svih onih koji su napravili jedan od najštetnijih ugovora koji je jedna država mogla napraviti, tamo svi samo sliježu ramenima. Kažu, smrtni ISHODI su na dijalizi, uobičajeni.

Sad je jasno zašto se dijalizni pacijenti u Republici Srpskoj bore za svoja prava odbijanjem dijalize.

Šta imaju da izgube?

Hronično trovanje dijalizatorima?

Ili, da ćute i trpe.

Da čekaju, dok se ne stvori povoljan “ambijent”.

Ako je tako,

molimo sve one koji stvaraju takav “ambijent”,

da požure.

Dugo, predugo, već

smo na Bisfenolu-A,

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

.

.

DiaBloG – 2015

.

.



.     .     .     .     .     .     .

Kurir 24.06.2015a.     .     .     .     .     .     .

Stetni dijalizatori,1a.     .     .     .     .     .     .

Stetni dijalizatori,2 .     .     .     .     .     .     .

Stetni dijalizatori,3.     .     .     .     .     .     .

Stetni dijalizatori,4.     .     .     .     .     .     .

https://www.youtube.com/watch?v=KwEeoJeJaDg

.     .     .     .     .     .     .



Predavanje o Bisfenolu-A:

Slajd-01Slajd-02Slajd-03Slajd-04Slajd-05Slajd-06Slajd-07Slajd-08Slajd-09Slajd-10Slajd-11Slajd-12Slajd-13Slajd-14Slajd-15Slajd-16Slajd-17Slajd-18Slajd-19Slajd-20Slajd-21Slajd-22

.

EU-o-BPA

.

EU-o-DEHP

.


.

Picture1b


Advertisements

Lekovi iz grupe statina nisu efikasni u pacijenata na hemodijalizi

Lekovi iz grupe statina nisu efikasni u HD pacijenata.

Čak tri velika klinička ispitivanja su pokazala da najčešće propisivani lekovi za smanjenje masnoća u krvi ne sprečavaju ni infarkte, ni moždane udare, kod pacijenata na hemodijalizi.

1.)  Veliko kliničko ispitivanje, studija poznata pod nazivom „4-D“ (skraćenica od: „Die Deutsche Diabetes Dialyse) u kojoj je učestvovalo 1255 hemodijaliznih pacijenata koji su imali i šećernu bolest (tip 2 Diabetesa) i povišene vrednosti LDL holesterola, sprovedena je na sledeći način: pacijenti su redosledom uključivanja deljeni u dve grupe, jedna grupa je dobijala da pije 20 mg Atorvastatina (lek kod nas poznatiji pod fabričkim imenima tipa “Sortis”,“Tulip”,“Atoris”, “Atacor”, “Lipidra” ili “Torvalipin”) dnevno, a druga grupa je dobijala lažni lek (Placebo). Tokom 5 godina praćenja uočeno je da nije bilo statistički nikakve značajne razlike u nastajanju kardiovaslularnih smrtonosnih komplikacija, infarkta miokarda ili moždanih udara, između ove dve grupe dijaliznih bolesnika.

2.)  Rezultati studije „Aurora“ objavljeni su u engleskom stručno-medicinskom časopisu NEJM aprila 2009. godine, a ti rezultati se odnose na petogodišnje praćenje uspešnosti leka Rosuvastatin (lek kod nas poznatiji pod fabričkim imenom „Crestor“) u pacijenata na hemodijalizi.  U ispitivanju je učestvovalo 2776 pacijenata, starosti 50-58 godina, iz 280 centara za hemodijalizu, iz 25 država. Pacijenti su podeljeni u dve grupe: jedna grupa pacijenata je primala Rosuvastatin, a druga grupa je primala lažni lek. Praćene su kardiovaskularne komplikacije u pacijenata iz obe grupe, a posebno infarkti miokarda i moždani udari.  Rezultat: uvođenje Rosuvastatina u terapiju pacijentima na hemodijalizi dovelo je do snižavanja LDL holesterola, ali nije imalo značajnog efekta na smrtne ishode, kardiovaskularne komplikacije, infarkte i moždane udare.

3.)  Kliničko ispitivanje pod nazivom „Sharp“ izvršeno je da se uporedi efikasnost leka Simvastatin (kod nas poznatiji pod fabričkim imenima tipa „Zocor“, „Cholipam“, „Vasilip“, „Simvor“ ili „Hollesta“) u kombinaciji sa lekom Ezetimibe (kod nas poznatiji pod fabričkim nazivom „Ezetrol“). U ispitivanju je učestvovalo 9270 pacijenata sa hroničnom bubrežnom slabošću, od kojih su 3023 pacijenta bili dijalizni pacijenti (2527 sa hemodijalize i 496 pacijenata sa peritoneumske dijalize). Tokom petogodišnjeg praćenja učestalosti kardiovaskularnih komplikacija ova kombinacija lekova nije pokazala nikakav efekat u dijaliznoj grupi pacijenata.

Posle svega navedenog, pitanje koje neminovno sledi je: da li uzimati statine?

Ovi lekovi spadaju u najskuplje lekove u našim apotekama. Milione dolara obrću firme koje ih proizvode i distribuiraju.

A efekat tih lekova je, videli smo: NIKAKAV.  Oni smanjuju laboratorijske vrednosti masnoća u krvi, ali ne sprečavaju ni bolest ni njene komplikacije.

A osim što nam farmaceuti izvuku grdne pare dok nabavimo „najbolji i najefikasniji“ lek za snižavanje masnoća u krvi, često od tog „leka“ možete da dobijete i dodatnu bolest: oštećenje jetre, proliv, raspadanje mišića i druge komplikacije.

Te su „sporedne efekte“ („nuspojave“) naravno, opisali na svakom uputstvu uz lek, da ih ne biste tužili.  Drugim rečima, oni su vas tim uputstvom upozorili.

DiaBloG je pitao svoje stručne konsultante, doktore, ljude kojima verujemo: da li je sve ovo tačno?

Slegali su ramenima, i rekli: jeste. „A da li i vi i dalje propisujete te lekove svojim pacijentima?“ – bilo je naše sledeće pitanje.

Opet sleganje ramenima i jedno nevoljko: Da.

Možete li to da nam objasnite? – opet mi pitamo.

– Teško je to objasniti, kažu. Ateroskleroza i njene kardiovaskularne komplikacije se drugačije razvijaju i nastaju kod dijaliznih bolesnika, u odnosu na one koji nisu na dijalizi. Pacijenti na hemodijalizi imaju drugačije faktore uticaja na aterosklerozu i kardiovaskularne komplikacije, a to su hiperfosfatemija, PTH, kalcifikacije, homocistein, kvalitet HD, anemija, itd. U ovim ispitivanjima ipak nije bio akcenat na te dijalizne specifičnosti i njihov uticaj na rezultate ispitivanja. Tako da i dalje, svim HD pacijentima koji imaju povišene vrednosti LDL holesterola i/ili triglicerida mi propisujemo i statine, uz sve ostale dijetne mere i preporuke o fizičkoj aktivnosti.

Eto, to bi bilo „stručno“ objašnjenje.

Mi nemamo komentar, a Vi?

DiaBloG – 2013

.

Picture1b