Igre na tribinama

Ili: Mogu li nas voditi oni koji ne znaju Kako do bolje dijalize?

Poštovani čitaoci,

U nedelju, 28.05.2017. održana je “tribina” pod naslovom “Kako do bolje dijalize”.

O ovoj temi je “tribinjalo” četvoro mlađih lekara i Ljubinko, publicista iz Bora.

Već iz samog naslova vam je jasna nelogičnost navedenog poduhvata.

Ako dotični lekari znaju Kako do bolje dijalize, zašto je sami ne primenjuju u centrima u kojima rade?   Zašto?

Ili su došli da kažu kako oni znaju Kako do bolje dijalize, ali im njihovi zločesti šefovi ne daju da to primene?   Da se pravdaju pred “publikom” ili da “podbunjuju” pacijente na proteste?   A sa “odgovornima” piju kafu svaki dan i čekaju da zauzmu njihovo mesto, pa da i njih sponzor ogreje. (Malo bolje ogreje, nego do sada).

Drugi utisak sa ove tribine je: narodu je dozlogrdilo! Nešto se izgleda, zakuvava.

O tome svedoči i broj pristiglih pacijenata. Pokazalo se da dijalizna populacija postaje zainteresovana za svoje lečenje. Došlo je prilično mnogo pacijenata, a za dijalizne skupove, prema dosadašnjim iskustvima, sve preko 15 gledalaca je vrlo posećena aktivnost.

Možda mi sa ovog sajta sebi neopravdano laskamo, ali mislimo da smo i mi (nezavisnim i tačnim informacijama te stalnim prozivkama odgovornih) i sami doprineli da se dijalizni pacijenti zainteresuju za svoje bolje lečenje.

Ali, mi smo i davno ukazali na krivca, koji u Srbiji (a i u celom svetu) ne dozvoljava bolje dijalize.

Krivac se utvrđuje vrlo jednostavno.

Kao i u svemu ostalom, potrebno je samo pratiti trag novca.

Novac (državni, naš) završava u rukama dijalizne farmakomafije.

Big Farma onda tim novcem potplaćuje sve ostale, uključujući i one koji brinu o tome “Kako do bolje dijalize”.

Zbog svega toga je nekoliko naših saradnika, izveštača sa ovog skupa, bilo spremno da odmah na početku grune tortu u lice organizatoru i učesnicima, sa našim starim i dobro proverenim lakmus pitanjem:

Ima li među vama ikoga ko nije bio sponzorisan od farmaceutskih kompanija?

Odgovor, naravno, svi znamo.

I znamo da je to i odgovor zašto nam ne uspeva borba za bolje dijalize.

Ali, ne lezi vraže.

Ni krivci nisu naivni.

Ljubinko, pacijent sa kućne dijalize, koji se predstavlja da je Predsednik i pacijentima iz državnih centara, kao da je naslutio na šta će “publika” reagovati, odmah je na početku priznao krivicu i pokušao da “preskoči” tu temu:

“Eto, odmah da vam kažem, pare smo dobili samo od Freseniusa” – požalio se publicista.

Tražili smo i od ostalih, uključujući i od firme Gambro, čiji je predstavnik ovde u prvom redu, ali niko nam nije hteo dati još malo para”.

Predstavnik Gambra je u stvari bio serviser, Pavel, čovek koji sa davanjem para pacijentima nema nikakve veze (naprotiv), pa je mirno otćutao ovaj javni „nalog za uplatu“.

Salu je inače, obezbedila jedna pacijentkinja sa Zvezdare.

Kud su i kako su raspoređene te pare koje je “pacijentima” dao Fresenius (80% dijaliznih mašina u Srbiji), to ne reče rečeni “Predsednik”.

To se zaboravilo. Ali, šta da radite sa starcima kad dođu u Dom omladine?!?

I onda kreće Predstava.

Scena: mala sala Doma omladine u Beogradu.

Glume: dr Tamara Jemcov (KBC Zemun), dr Voin Brković (KC Srbije), dr Rodoljub Marković (KBC Zemun), dr Petar Đurić (KBC Zvezdara).

Naturščik: dr Ljubinko Todorović, u dvostrukoj ulozi: pacijenta i doktora, predstavnika kućne i državne dijalize.

Sa druge strane četvrtastog stola, mi, publika, u raznim nijansama sivo-žuto-mrke boje.

Ne morate nikoga pitati kakva je dijaliza u njihovom centru, odokativna metoda sve govori.

Tribinjanje je inače, bilo zamišljeno tako da se prvo pozvani doktori izjasne “o nedovoljnim kapacitetima svojih centara, problemu prevoza pacijenata, vaskularnim problemima, problemima sa Pravilnikom, problemima sa vodom za HD, itd.”, pa će onda pacijenti da postavljaju Pitanja.

Pacijenata je rekosmo, bilo dosta, ali naravno, najmanje iz beogradskih dijaliznih centara. Bili su prisutni pacijenti iz Sremske Mitrovice, Loznice, Šapca, Prijepolja, Užica, Jagodine, Kragujevca… Iz Vojvođanskih udruženja niko nije bio jer bojkotuju rad SOBIRS-a, a doneli su i odluku da se iščlane iz istog. (Dijalizna Vojvodina je već Republika. Njihovi kandidati za transplantaciju se vode na 2 liste, pa gde ih prvo pozovu. Oni naravno, pozivaju samo svoje, ali ne i kandidate iz ostatka Srbije, napomena redakcije).

Početak tribine je bio zakazan za 14h, i svi su došli 15 minuta ranije, osim jedine veće zverke, koja je bila najavljena i zbog koga su se mnogi naoštrili na diskusiju, ali ovaj dokazani paranefrolog je izgleda naslutio da će u ovako mladoj konkurenciji on ispasti jedini krivac za stanje u srpskoj dijalizi, pa je mudro izbegao da dođe. Problem je međutim u tome, što taj (inače vajni) paranefrolog nije zvanično otkazao svoj dolazak, pa se Ljubinko našao u nebranom grožđu. Čekao je pola sata, pa kad je svima postalo jasno da on nema muda da otvori skup, publika je počela da mu viče da nema ni Đoke.

I onda čovek, nekako, započe.

Mlako, nesuvislo, palamuđenje, u svom stilu. Mjehur ubica.

Jedino što smo svi zapamtili jeste kukumavčenje kako mu je samo veliki Fresenius dao nešto para, a drugi eto, ne daju (lele, za takva priznanja se nekada išlo u zatvor).

Štafetu (mikrofon, koji je konstantno prelazio od totalne nečujnosti do zvuka padanja bombe) preuze doktorka Jemcov i tu poče 15-20 minuta priče o problemu nedovoljnog broja dijaliznih mesta u opštinama Novi Beograd i Zemun, o problemu prevoza do Lazarevca, o Ibarskoj magistrali, itd.

Iako to jesu problemi, sve je to ličilo na bacanje prašine u oči, jer niti je to bilo mesto niti su tu bili ljudi koji mogu da išta urade tim povodom. Već tu je bolno očigledna bila jedna činjenica – na Ljubinkovoj “tribini” nije bilo nikoga ko se išta pitao u srpskoj dijalizi.

Priču je nastavio dr Voin “sve je relativno” Brković, sa neverovatnom pričom kako HDF “i nije toliko dobar koliko se priča”, i to ustvrdi ispred nekoliko pacijenata koji samo zahvaljujući HDF-u već uveliko gaze četvrtu deceniju dijalize.

Čovek je dakle, Snežani i Zvonalisu pričao da njihov HDF (svaki drugi dan) “i nije toliko dobar koliko se priča”, iako ovo dvoje jako dobro znaju da su njihovi dijalizni vršnjaci davno pomrli u centrima, čekajući da Voinu slični shvate “Kako do bolje dijalize”.

Zatim čovek reče kako u svim dijaliznim centrima treba uvesti 3 smene, pa ko koliko skrpi da se izdijalizira – 3 i po sata puna kapa, uz neizbežnu Ibarsku magistralu i evociranje ličnih uspomena sa ozloglašenog putnog pravca (!?!).

Nakon njega dođe red na dr Rođu, koji se od početka ponašao kao da je svratio tu na putu do pijace, a ne da učestvuje u nekoj priči, osim možda o ceni trešanja. Takav je bio, u licu.

Očekivano, on reče kako su njegove kolege već rekle manje-više sve i da on nema puno da doda, promrsi par rečenica i preda mikrofon dr Peri.

Mali Pera, pulen Nade Ajkule, medicinski fenomen (sin i zet dvojice načelnika nefrologije), je oduševljavao svojom neupućenošću u manje-više sve vezano za dijalizu, uz stil objašnjavanja kao da je sa druge strane tezge i objašnjava dr Rođi zašto trešnje koštaju 250 dinara.

Ostaće upamćena njegova konstatacija “Ja prosto nisam mogao da verujem koliko je loša kontrola vode na dijalizi!” i odgovor na pitanje zašto on to nije znao: “Pa mislio sam da se to kontroliše!”.

(Ko da ti radi tvoj posao crni Pero!?!).

Nakon sat vremena zamajavanja, iznošenja nebuloza, zaprepašćenosti i neverice o situacijama u dijaliznim centrima u kojima oni rade dugi niz godina, došla su na red pitanja “Publike”.

         

Lupao je koga je šta svrbelo.

Od toga da neki centri nemaju čak ni doktora stalno prisutnog u sali, pa do revizije vaskularnih pristupa, dobijanja Beviplex ampula nakon svake HD, rađenja biohemijskih analiza nakon HD na mesečnom nivou, novčanih nadoknada za HD u inostranstvu, odlazak obučenog dijaliznog kadra u inostranstvo… (u poslednje vreme medicinski tehničari odlaze u inostranstvo, novi dolaze i posle 10 do 15 dana obuke rade samostalno!!?)

Sneža i Zvonalis su iskusno zauzeli udarne pozicije u prvom redu, i Snežana je prva počela da preslišava doktore. Govorila je o temama koje su na ovom sajtu stalno pominjane – od kvaliteta vode, zastupljenosti HDF-a, o raznim glupostima Pravilnika o dijalizi, dužini trajanja dijalize u dijaliznim centrima, i mnogim sitnijim pojedinostima koje dijaliznim pacijentima život znače, a na koje je većina ljudi u Sali, uključujući i doktore, samo začuđeno gledala.

Zvonalis se osvrnuo na manje-više iste teme, a potom krenuo da drži predavanje o dijalizi koje se nikad ne bi završilo da Ljubinko nije uradio jedinu korisnu stvar tog dana i prekinuo ga (doduše, tek iz trećeg pokušaja).

Iako je Zvonalis rekao i par korisnih stvari neupućenima, tu ipak nije bilo ni vreme ni mesto da se nekome drži čas. (Pucajte, samo njemu nedajte da drži čas).

Nakon njega na red dolazi Jelena iz Šapca čisto da nas osvesti kakva je tek situacija u unutrašnjosti, sa pitanjem “Da li je obavezno uzimanje nalaza krvi posle dijalize?”, jer se u Šapcu eto, ne uzimaju.

Pa kako se onda ocenjuje kvalitet dijalize?

Izgleda isto onako kako smo ga i mi međusobno ocenjivali, odokativno…

Ovi tamniji u licu imaju lošiju dijalizu, a ovi bleđi su anemični …

Profesor Koprivica koji se leči u KCS kaže da su pacijenti primorani da toliko znaju o dijalizi da su već postali polu-stručnjaci, a trebalo bi oni koji su se školovali za to da vode računa o svemu. On se posebno osvrnuo i na dobro poznato stanje objekta KCS koji se polako ali sigurno urušava i na činjenicu da pacijenti često ostaju prepušteni sebi i Bogu, na šta je dr “sve je relativno” Brković dobacio da se slaže, ali da to nije toliko strašno (?!).

        

Luka sa VMA je pitao prisutne doktore koja je procedura pri prijemu pacijenata u njihove dijalizne centre, da li se pacijenti upućuju na dijalizu “kao ovce na klanje” ili se prvo edukuju, vakcinišu, objasne im se procedure, obaveze, dijeta, formiraju pristupi, itd., na šta je dr Jemcov odgovorila da “postoji pravilnik o ponašanju pacijenata”(???) dok su ostali doktori samo klimali glavom bez komentara (!?!).

Miroslav u plavoj majici, je izrazio svoje razočarenje čitavim “okruglim stolom” i činjenicom da se priča o prevozu, drži nam se mala škola dijalize itd. umesto da se raspravlja o pravim problemima i pravim krivcima za lošu dijalizu. Dodao je i pitanje šta se radi po pitanju zamene aparata za dijalizu pošto oni imaju garantni rok od 7 godina ili 30.000 radnih časova koji je svuda istekao, na šta se dr Jemcov samo nasmejala (!?).

Diskusija je završena pitanjem jednog momka iz Šapca (ne čusmo mu ime) da li ima pravo na ampulu Beviplexa posle svake dijalize, jer oni isti dobijaju samo petkom (cirkus).

Kada su mu svi prisutni odgovorili potvrdno on je samo gledao u neverici postajući svestan gde živi i da se za svaku sitnicu koju bi mu država trebala obezbediti mora boriti.

Elem, oko pola pet, bi vreme za razlaz.

Kako do bolje dijalize?

Sa ovima, nikako.

Opšti utisak: ženidba Sibinjanin Janka je pesma, a predstava Tribinjanin Ljubinka je tragedija.

Pacijenti, sa čime su došli, sa time su i otišli.

A to je valjda i bio cilj.

Aktivnost je održana.

Sredstva su opravdana.

.

.

.

DiaBloG – 2017

.

.

____________________________________

_______________________

___________

Advertisements

10 thoughts on “Igre na tribinama

  1. Kakva je to živopisna menažerija likova bila! Kao protagonisti tribinjanja ljudi upitnih (ako se tu i ima išta još pitati) moralnih, etičkih i profesionalnih normi, čija nam sujeta i arogancija zaklanja saznanje da li su završili medicinski, defektološki, biološki ili neki drugi težak -ološki fakultet. Kao saučesnik, u ulozi nekad zvanoj voditelj, a danas „moderator“, dr Ljubinko, renesansni tip čoveka: lekar, kućni pacijent, zastupnik interesa državnih pacijenata, aktivista, altruista, publicista i – hrišćanin, što je pokazao na najmanje dva načina – pre dolaska u Dom omladine svratio je usput u Crkvu pokajnicu (odličan izbor, svaka čast!) a i starozavetnim rečnikom, Bog je prvo sebi bradu stvorio, pa je tako i on – delujući u interesu dijaliznih pacijenata – prvo sebe zbrinuo kućnom dijalizom, što znači da je rešio sudbinu oko 0,2 promila osoba na hemodijalizi u Srbiji. Solidan početak!

    Mizanscen upotpunjuje druga strana stola. Prisutan broj odgovara oko 1-2% dijaliziranih u Beogradu, što spada u neuobičajeno visoko interesovanje istih za sopstveni život. Preostalih 98-99% je još u fazi zavrtanja rukava i čekanja da ih umesto saniteta jednog dana pogrebno vozilo odveze u smeštaj gde će ležati duže od 4 sata i to bez grčeva. Njihove interese (da teatar apsurda bude apsolutan) u prvom redu brani g. Zvonalis. Grohotom se smejući (ali u sebi), prisećamo se kako je Zvonalis izdejstvovao više prava i privilegija za ne-kućne pacijente nego bilo koje njihovo udruženje ili Savez. Pametnom dovoljno, glupom i previše.

    Levitirajući između tragedije i operete, libreto tribinjanja je čist postmodernizam, gde elementarno rasuđivanje, etičke i vrednosti izvan reona ljudske tuposti (i tupavosti) ne postoje. U tom ključu treba posmatrati vapaje uvaženog primarijusa kako je (iako voli da prima) primio samo jedan mito jer on, zaboga, nije bio na času kad se učilo o sukobu interesa i korupciji, njemu je sasvim normalno da savez koji „brani“ interese pacijenata ima iste interese kao neka dijalizna kompanija. O onome šta su uvaženi i doktori koji to nisu govorili je već rečeno u samom tekstu. Njih bi bilo mnogo prijatnije posmatrati sa utišanim tonom, kako samo otvaraju usta, a neki skloniji audio-video montaži bi ionako mogli da im sinhronizuju daleko pitkije, zanimljivije i suvislije misli.

    Moja pokojna tašta je imala jednu lepu izreku za ovako nešto: „Sviranje Đoci“. Pošto je bila Đokista, a ne Mikista, verovatno je mislila na Đoku Marjanovića. Đoku videli nismo, ali nam je po ko zna koji put isti pokazan u lice od strane svih koji se „brinu“ kako da dijaliza u Srbiji bude bolja.

  2. Izgleda opet niko nema komentar… Pa evo ja ću.
    Ne mogu a da se ne zapitam koja je svrha ovih i ovakvih događaja.
    Pitanje „Kako do bolje dijalize“ – evo ja znam kako. Odgovor je dugačak, a li u osnovi vrlo jednostavan. Vodite računa o ljudima, dajte više HDF-a, organizujte službu za otvaranje krvnih pristupa, pobrinite se za bolji pristup, savitljivim iglama, popravite vodu u centrima, dajte netoksične dijalizatore i one koji ne izazivaju reakcije, bolje dezinfikujte mašine između tretmana, dajte ljudima neophodne lekove redovno,… i tako dalje. Ali ko je pozvan da priča o tome. Došli su doktori koji se zaista bave tim važnim poslom, i znam da pokušavaju da ga dobro rade, ali niko od njih se ništa ne pita niti su u prilici da većinu svega toga promene. Koja im je onda uloga tamo… odgovor: epizodna.
    A što se tiče publike, pa ovi što su bili u prvom redu trebalo je da sede za stolom, i onako su više pričali od pozvanih „debatara“. Sve su to stari i osvedočeni „borci za prava pacijenata“ koji iz svojih fotelja na kućnoj dijalizi pokušavaju da sagledaju probleme onih koji nisu. Pa i bez obzir na to imaju po koju pamtnu ideju, ali… od pričai teoretisanja koje svi znamo nećebiti ništa. Gospodo, pritisnite one koji su odgovorni za ovakvo stanje u dijalizi, oni će najpre biti kadri da nešto promene, godinama rade u nečijem interesu a zarad svog ličnog interesa… Kada bi 5% svoje energije koju su uložili u očuvanje dijaliznog monopola uložili u poboljšanje dijalize, pacijentima bi bilo 50% bolje.

    • Ja ne znam zašto Admin stalno pušta ovog Grobara da nas ovde zamajava, ali lik pod nikom „Partizan“ je ili neki doktor ili neki njihov advokat, jer pazi sad kako ih štiti: „to su doktori koji se zaista bave tim važnim poslom, i znam da pokušavaju da ga dobro rade, ali niko od njih se ništa ne pita niti su u prilici da …“
      Ma, daj ne lupetaj! Da li si ti čoveče video spisak naših učesnika na kongresu nefrologa u Madridu, pre 2 nedelje? I o čijem trošku su tamo boravili. Pa kompletna ta četvorka je već odavno na farmakomafijaškoj infuziji. Ne lapaju naravno, koliko profani, njihovi šefovi, ali oni su ti pravi podmladak i polako se pripremaju da postanu „kapo“ u svojoj bolnici.
      A ti nama razglabaš da imaju epizodnu ulogu … da nisu odgovorni … Ma, hajde, da se nisu možda usprotivili lošim dijalizama koje pružaju? Ne! Oni i dalje brane sistem! Znaš kad će ti oni reč jednu reći protiv svojih sponzora: NIKAD. Pre bi ti bubreg dali nego priznali da ih farmamafija podmazuje.
      A za ostalo si u pravu.

      • Ja se slažem sa Bogdanom. Daleko od toga da pomenuti doktori „nisu u prilici“, „da se ništa ne pitaju“ i slično. Najmanje za jednog od njih znam da je bio u republičkoj komisiji za nabavku dijalizatora. I tada kada se i on pitao nisu ni nabavke bile poštenije, niti su nabavljani bolji dijalizatori. Apsolutno se slažem da su svi oni ista škola, isti mentalni sklop. Tako su stasavali i sad ne mogu iz te kože. A i predsednik Ljubinko je bio član tih komisija. Ne da nije ništa učinio, nego čak nije ni izdvojio svoje mišljenje od mišljenja ostalih članova koji su svi odreda štitili postojeće dijalizne monopoliste. Tako da je „Partizan“ ispao naivan, ili nije imao u vidu „celu sliku“. Svejedno, treba izbegavati teže reči, jer generalno, mislim da komentatori na ovom sajtu imaju iste ili slične poglede na stanje u dijalizi, i da nam svađe i podele nisu u interesu. Pa ni one navijačke. Ja toliko. Pozdrav

  3. Brzom mrežom brže trzaš zar da bržu mrežu tražiš!
    Brža mreža bržu stiže, stizaće još brže mreže!
    Šta je ribe? Druga priča, a?

  4. Da li je posle tribine umesto koktela održana neka seansa za prisutne od strane psihijatrice koju Savez voda kao atrakciju po srpskim dijaliznim centrima?

    • Da ti kažem nešto Rođo, oni „državni“ pacijenti koji dozvole da ih vode Ljubinko, Zvonalis i slični „kućni“, i treba da idu kod psihijatra. Tu nema greške. A ti proceni u kojoj meri se to odnosi i na nas sa ovog sajta …

  5. Svi su bogme za psihijatra, i mi na „državnim iglama“ i oni koji su do koske uvereni da im je kod velikog i malog „privatnika“ sjajno i bajno, veće sreće i zadovoljnog meketanja ni kod koza u toru video nisam. Jedino pomenuta gospoda nisu za psihijatra, znaju vrlo dobro šta rade, za njih bi u normalnoj državi bile nadležne neke druge državne institucije… ali izgleda da to svugde prolazi, i u svetu i u državi i u dijaliznoj zajednici – čobani tribinjaju, a stado mekeće. Tuga.

  6. znaci, nista nisam propustila….tako sam i mislila……zato se i ne pojavljujem….ne zelim da gledam natmurena lica pacijenata……da se razumemo, ni lekari nisu veseli…….a kako bi?…..pa i oni provode zivotni vek sa tim istim, nezadovoljnim pacijentima….svukupna ucmalost, nezinteresovanost……pa i ako se pojavi neko ko zeli i ima volju da promeni nezdovoljavajuce stanje u ovoj oblasti ili ga eliminisu sa pozicija na kojima je …..ili ga dotiraju i namire njegove ili njene ambicije, i umire situaciju……odavno je tako……i nema izgleda za boljitak…..bar u ovoj oblasti medicine…..a da se ne zavaravamo, celokupno zdravstvo je u velikoj krizi…..kao i drustvo….i pojedinac koji se polako ali temeljno urusava i lisava osnovnih etickih kvaliteta…..kad nema para, nema ni muzike……i jos nesto….opaska da je salu obezbedila pacijentkinja sa Zvezdare je notorna glupost….svako udruzenje moze dobiti termin u Domu omladine ako nije prethodno rezervisan i placen…..i to, besplatno…….koga zanima, moze da pita….ne bilo mu tesko…..a tesko je ako si lenj i glup.
    ..

  7. Nisam ništa loše mislio kada sam rekao za ove doktorčiće da se ne pitaju mnogo.
    Možda ih i vi ostali poznajete bolje nego ja.
    Bilo kako bilo, čak i da su neki od njih sedeli u tim tenderskim komisijama, oni i dalje rade ono što im je neko rekao. Kao bajagi prave te tenderske dokumentacije, a u znojavim dlanovima drže ceduljice koje im je neko tutnuo u ruku, šta u tim tenderskim papirima mora da stoji.
    Zato sam rekao da se oni ne pitaju ništa, odnosno da na suštinski način malo toga od njih zavisi. Hteo sam da kažem da čak i kada je deo problema u njima, suštinski pravi problem je kod kreatora onih čuvenih pravilnika fonda o materijalima za dijalize. Pa ta gamad godinama nisu dala da se prodaju japanski dijalizatori, a i dalje nema nisko alergijskih dijalizatora. Ta ista gamad u tim istim pravilnicima nisu predvidela dijalizatore za bolesnu decu. Ta ista gamad u dosluhu sa Zvonalisom planiraju da se kompletan materijal za dijalizu u Srbiji kupuje samo od onih koji imaju mašine u centrima, a zna se da su to Frecenijus i Gambor. Zvonalis im od sveg srca napiše tri dopisa, oni kažu – eto pacijenti traže, i promene standard. I šta se dobije, dobiju pacijenti na kućnoj dijalizi tečni sapun, a mučenici što se leče u državnim bolnicama dobiju raspadnute zglobove od mikroglobulina.
    E, ti što prave pravilnike i sede u republičkim komisijama za dijalizu, i u komisijama za dijalizu fonda zdravstva… oni su ti koji kroje caru kapu.
    Jeste Nado, ti si ta, i tebi slični nabijem vas na… stub srama.

Unesite ovde Vaše pitanje, odgovor, komentar ili mišljenje ...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s