Da se ne lažemo

Da se ne lažemo

(Ili: Zašto sve što jest – jest)

Hronika naše stvarnosti

1.

Ulazimo u poslednji kvartal tekuće godine, pa je red da se osvrnemo i na ovo dijalizno leto.

Centralizovane nabavke dijaliznog materijala koje je vršio Fond zdravstva slavljene su kao velika ušteda, a onda se vlast brže bolje ratosiljala te „uštede“ i prebacila sve nabavke lokalnim (od ranije dokazanim) manipulatorima. Zašto? Tvrdi se da su krađe države na tim centralnim tenderima bile u rangu cifara od oko 200 miliona evra, kada se u principu mora uključiti u istragu i Tužilaštvo za organizovani kriminal.  I uključilo se.  Fond je tada prebacio taj vrući krompir, nazad lokalnim dijaliznim centrima. Sada kada su nabavke dijaliznog materijala rascepkane na 60 tendera i ustanova, sume su naravno manje, ali se država potkrada i više. Neki se centri nisu ustručavali da tačno opišu uslove koje ispunjava samo jedan (njihov partnerski) ponuđač sa kojim imaju privatnu saradnju. Pošto je to sada „kraduckanje“ kako je to svojevremeno propagirao jedan ministar, onda je to sasvim prihvatljivo. Više manjih krađa će javnost uvek lakše svariti nego jednu, ogromnu, da ne kažemo: centralizovanu.

2.

Danas govoriti istinu, znači rizikovati progon, zatvor ili ludnicu.

I nije to samo danas, i nije to samo kod nas. Ipak, izbegavanje suočavanja sa činjenicama dovodi nas u neverovatne situacije.

Zamislite ženu psihijatra, koja svake sedmice na internetu objavljuje svoje i slike svojih pacijenata. U našem slučaju, dijaliznih pacijenata. Da li je to normalno? Da li je to pošteno, prema pacijentima, prema struci, prema Hipokratu? I to se objavljuje na sajtu udruženja pacijenata. Da li je to reklama dotične psihoterapeutkinje ili dokaz njene poremećenosti? I sve je to finansirano parama naše države, znači svih nas. Da li je to još jedan primer kako opštenarodne pare postanu vlasništvo „uspešnog“ privatnika. U zdravstvu.

I niko ni reči, o tome, da kaže. Bukvalno, iz nedelje u nedelju, vidimo izmučena lica nekih novih dijalizanata kako sede viza vi dotične isceliteljke. I pored naših upozorenja, psihoterapija sa fotografisanjem se nastavlja. I grupno i individualno.

3.

Zamislite da u jednom malom gradiću u Srbiji, koji i u samom svom imenu ima odrednicu „palanka“ neko formira udruženje pacijenata pod imenom „Kidney“. Posle svih ismejavanja pokondirenosti, pomodarstva i skorojevićstva, kojima su nas već u osnovnoj školi pelcovali Nušić, Sterija, Zmaj i ostali velikani naše kulture, neka je grupa idiota u toj palanci osetila potrebu da svom udruženju da englesko ime „Kidney“. Valjda im „Bubreg“ ne zvuči dovoljno otmeno. Ni moderno. Ali, nije samo bubreg ono što njima nedostaje, očigledno je da oni nemaju ni funkciju jednog važnijeg organa.

Tužno je bilo ponovo gledati fotografije nesretnih dijaliznih pacijenata iz „The Kidney“ udruženja, kako se zamajavaju gađanjem strelicama u metu, pikadiranjem, kod toliko njihovih (staleških) problema, u palanci, a i šire.

Ali, neko je to osmislio, neko je to odobrio, a bogami neko ima i koristi od toga. Nije tu slučajno izabrana engleska reč „kidney“.

Nećemo više o palanačkom duhu, o neukosti i kaćiperstvu skorojevića, kojima praziluk viri iz auspuha, ali im preporučujemo knjigu „Duh samoporicanja“, posle će im se sve samo kazti.

4.

Ali, sve to je još i ništa u odnosu na naziv dijaliznog udruženja u jednoj bosanskoj palanci. Oni su svom udruženju sukob-misljenjadali ime (nećete verovati): „Fresenius“. To je toliki idiotizam, da je teško naći razmeru za opisivanje istog, čak i u grupi psihičkih poremećaja poznatih kao štokholmski sindrom. Kao kad bi ovce iz Pančeva osnovale udruženje „Vukovi sa Ontarija“, ili kad bi poljoprivrednici iz Doboja odlučili da svoju pijacu nazovu imenom „Monsanto“. Ali, pomenuto udruženje dijaliznih bolesnika postoji već desetak i više godina, i ne odustaje od svoga imena, mada im je čak i navedena firma tražila da to ne rade. Kažu da je Stevan Sremac autor čuvene rečenice: „Kad Srbin hoće da bude napredan, on prihvata mišljenje svojih neprijatelja“ (link).

5.

Švaba Miškolc i vojvođansko udruženje dijaliznih pacijenata, koje smo već prozivali na ovom sajtu, a zbog  Casopis za naukuneskrivenog uzimanja para od pomenute dijalizne firme (FMC), sada su valjda, da bi to demantovali, najnoviji broj svog Nefro časopisa posvetili reklami drugog privatnika, američkog „Bakstera“. Naravno, ime ove od ranije (po trovanju dijaliznih pacijenata u Hrvatskoj) poznate firme se ne pominje, nego je tu ime njene domaće ispostavne firme. Da se Vlasi, tj. Srbi, ne dosete. I opet su naravno, nastavili da bezočno kradu naše tekstove, ne navodeći ni gde, ni kada, ni sa kog sajta su ih skinuli. A osim tog našeg teksta o gvožđu, svi ostali tekstovi su im isprazni skriberaj i čiste reklame, bez ijedne reči kritike postojećeg sistema.

6.

Po zastupanju interesa dijalizne farmakomafije najpoznatiji pacijent, čuveni Zvonalis, iz čijeg se svakog retka lako može otkriti „Za kim zvona zvone“, rešio je da umesto dosadnih „sportskih igara“ organizuje Kongres „dijaliziranih“ pacijenata. Nesretnik ne zna da izraz „dijalizirani“ znači prošlo vreme, pa ispade da su pozvani samo oni koji su registracija-ucesnika-kongresadijalizirani i više se ne dijaliziraju. Ako u našem jeziku postoje dijalizni doktori, dijalizne sestre, onda valjda postoje i dijalizni pacijenti. Ili je možda mislio pozvati samo one kojima funkcioniše transplantirani bubreg, jer samo su oni zaista dijalizirani. Na stranu nepismenost glavnog „naučnika“ ovog jedinstvenog Kongresa, za očekivati je da će prikazani „naučni“ radovi štititi isključivo interese domaće farmakomafije i pacijenata na kućnoj dijalizi, prevashodno samog Zvonalisa, kao večitog predsednika, i njegovog zamenika, koji je isto na kućnoj dijalizi, a inače je i bratanac imenovanog. Drugi bitan cilj mu je obezvrediti ulogu i značaj Predsednika saveza svih udruženja dijaliznih pacijenata, gospodina Todorovića, kojeg namerava prikazati kao nesposobnog i neborbenog, kad već nije uspeo legalnim putem da ga smeni. Kako je Zvonalis namakao tolike pare i koliko će on tu „biti dobar“ to ne zna niko, pa treba zaista biti glup i naivan pa poverovati da će se sa Zvonalisovim kongresom poboljšati situacija u srpskoj dijalizi.

7.

Ludilo kongresiranja je potpuno. Svi imaju kongrese. Imamo kongres dijaliznih pacijenata, zatim kongres dijaliznih sestara, pa na kraju i kongres dijaliznih lekara, nefrologa.

Učesnici već sada imaju spremne svoje RADOVE  iliti  IZLAGANJA.

Važno je, za trenutak barem, pobeći iz svoje otužne dijalizne stvarnosti, i izigravati nešto. Toliko glumatanje i foliranje odavno nije viđeno u ovoj napaćenoj zemlji.

Sme li iko da pita za rezultate te dijalizne pregaoce?

Da li je išta učinjeno da se poboljša status bubrežnih bolesnika?

Da li se problemi sa vaskularnim pristupima brže rešavaju?

Da li je ijedan centar nabavio onu lampu za lakše punktiranje fistula?

Da li je poboljšana predijalizna nega?

Da li je poboljšan repertoar nefrološke i dijalizne terapije?

Da li je povećan procenat lečenih kvalitetnijim dijalizama?

Da li se smanjilo enormno veliko umiranje dijaliznih pacijenata?

Da li se povećao procenat transplantiranih pacijenata?

Da li su dijalizni pacijenti dobili mogućnost odlaska u neku banju u Srbiji?

Da li je izmenjen Pravilnik, bar one njegove odredbe koje su „van pameti“?

Nažalost, ništa od navedenog nije promenjeno. Rezultat rada je svugde: nula.

Imaju li se naši vajni „učesnici kongresa“ i za šta konkretno uhvatiti? Dobrodosli

Uhvatiće se međusobno.

U kolo. Svugde je predviđeno, druženje, zabava, ples i kolce, naravno.

Dijaliza gori a babci se češljaju.

8.

Da je postojeće stanje u dijalizi očajno, to svi jako dobro znamo.

Ono što nikako ne možemo da razaznamo jeste:

ko bi mogli biti krivci za katastrofalno stanje u oblasti lečenja bubrežnih bolesnika?

Da li iko poznaje te ljude?

Imamo li njihova imena?

Funkcije? Zaduženja?

Naravno da znamo. Znamo ih svi.

Mogli bismo sada ovde nabrojati imena ljudi koji su na čelu svih nefroloških i dijaliznih (pacijentskih, sestrinskih i doktorskih) organizacija.

Znamo i ko su, kakvi su, kako su i zašto su, došli na te pozicije.

Ali, imena nisu bitna.

Ista bi nam situacija bila i da su umesto dotičnih, neka druga imena.

Jer, nije tajna, ima prilično mnogo i pacijenata i doktora koji štošta zameraju sadašnjim čelnicima.

Veliki deo tih zamerki su skoro identične (samovolja, neaktivnost, nedostatak konkretnih rezultata, zloupotreba položaja, i slično).

Ali, pastva ne kritikuje (i to u kuloarima, uglavnom) svoje čelnike da bi promenili sistem i da bi doveli do boljeg lečenja obolelih od bubrežnih oboljenja.

Ne, oni ih kritikuju samo u želji da ih smene, pa da oni budu kalifi umesto kalifa. A da sistem („apanaža“ od farmakomafije) ostane njima.

U takvoj situaciji iluzorno je očekivati da će izborom nekog novog pacijenta, doktora ili profesora, na čelo tih udruženja, doći do bilo kakvih poboljšanja za dijalizne pacijente.

Govorimo o Udruženjima dijaliznih bolesnika, o njihovom Savezu, o Udruženju nefrologa, Nefrološkoj sekciji SLD, Udruženju transplantologa, i svim inim „udruženjima građana“ formalno zainteresovanim za poboljšanje lečenja bubrežnih bolesnika.

Niko od njih nije zainteresovan za opšte dobro, nego samo za ličnu korist. Ne bi oni ni dospeli do kandidata za najviše pozicije da nisu već pokazali svoj karakter i „sposobnosti“ koje garantuju da neće popravljati sistem, nego samo svoje imovno stanje.

Suština zapadnog sistema vrednosti je pragmatičnost.

Oni polaze od činjenice da je čovek po svojoj prirodi pokvaren, sebičan, gramziv, i da to samo treba iskoristiti tako da to kreatorima sistema donosi korist.

Ideje u kojima su nekada rasle cele generacije ljudi, a to su ideje ravnopravnosti, jednakosti, humanizma, opšteg blagostanja, prioriteta kolektivnog nad individualnim, izgleda da su definitivno poražene.

Zato danas, ništa ne treba da nas čudi. Ni kada roditelji podvode svoju decu po rijalitijima, ni kada lekari trguju organima pacijenata, ni kada pacijenti štampaju novine u kojima se veliča farmakoindustrija koja ih ubija.

Svako želi neki bolji status za sebe, tuđe muke i smrt ih ne interesuju. U sred logora za istrebljenje zatvorenici su se otimali za poziciju onih koji odvode druge na uništenje. Do poslednjeg daha su se ulizivali gospodarima, verujući da će time njihova sudbina biti bolja, a život bar malo duži. Zna se i koji su žandarmi izvodili đake iz škola na streljanje. A ispod obešenih rodoljuba na Terazijama (ima slika), drugi njihovi sugrađani su mirno pili svoju kafu. Danas bi to bio kafućino. Ili neki „šejk“, Bože prosti. Videli ste i slike udavljenih na Adi ciganliji. Ostali posetioci nastavljaju da se kupaju, brčkaju i sunčaju pored leša udavljenika. Nema tog terorističkog akta, masakra ili revolucije, koji će naš narod naterati da odustane od odlaska na uplaćeno letovanje. Logika je: Ja ću da se provedem, a svi ostali mogu da pocrkaju, ne interesuje me.  I vani je isto.  Svugde je isto.  Najbolji primer je ona Engleskinja Lusi, koja je rekla da je besna jer je ubistvo 84 osobe „pokvarilo“ njen šoping u Nici (link). Ni manje, ni više.

Skoro svi mediji i skoro sve institucije u našoj državi podržavaju taj i takav Zapadni sistem. Sve su nam novine okićene slikama golih devojaka, a odmah pored tih slika su tekstovi u kojima se novinari iščuđavaju zbog porasta nasilja prema ženama.

A najsmešnije je ono lažno moralisanje i prenemaganje. Kad se vodeći tabloidi na naslovnim stranicama kao zgražavaju tolikim zločinima u porodicama, tolikim nasiljem na ulicama, na tribinama, u fabrikama, u bolnicama, svugde…

Kao ne razumeju šta se dešava, a u stvari: uživaju. Znaju da im baš to podiže tiraž i donosi zaradu. Od ljudi su napravili životinje i sad znaju da će životinje uživati da vide što više krvi, stradanja i smrti drugih, jer im se tako stvara privid sreće, sreće da se to isto nije desilo njima.

Hiljade pobijenih od jedne bombe, postavljene u nekom metrou, ne izazove toliko besa koliko jedna ogrebotina na sopstvenom automobilu.

Zato dijalizne bolesnike niko i ne želi da razume.

Na sam pomen dijalize svi nedijalizni osete samo sreću što se to nije desilo njima, i ništa ih više oko toga ne interesuje.

A onda se taj sistem rezonovanja ustalio i kod samih pacijenata. Sada i dijalizni pacijenti, kad čuju da zbog loše dijalize umire previše ljudi, prvo što pomisle je: srećom ja nisam među njima.

Sistem je tako podešen da se ne može ni popraviti, a kamoli promeniti.

Zahvaljujući nama.

Svima.

Da se ne lažemo.

.

.

DiaBloG – 2016

.

.

beda-ne-gledaj

.     .     .     .     .     .

__________________________________________

.

Još sličnih tekstova:

Advertisements

28 thoughts on “Da se ne lažemo

    • Ali slika sa ovcama u holu neke zgrade…I poslednja recenica sedme stavke…“Dijaliza gori a babci se cesljaju“…Genijalno…Jos kad bi Kusturica sve ovo „izrezirao“…Surova istina,na zalost svih nas…

  1. Prva misao koja je meni pala na pamet, posle čitanja celog ovog posta, je:
    – Dobrodošli u svet odraslih.
    I evo, dan posle, razmišljajući o svemu ovome, još ne nađoh bolji komentar, a nije da se nisam trudio..

  2. Evo vam i najnovija informacija, za koju još niko ne zna:
    I vaš hvaljeni Nipro je uplatio Zvonalisu 100 000,00 dinara!
    Da, da.. Onom istom koji ih je pljuvao na sva usta štiteći Fresenius i Gambro.
    (I inspekciju im slao na vrata, ispunjavajući nalog monopolista, da, da …)
    Ali, ovo sada je dokaz da i Nipro polako ulazi u štos… Kako treba raditi u državi Srbiji…
    Sve su to trgovci. Paktiraće i sa crnim đavolom, ako će to da im doprinese zaradi.
    U Srbiji ne može postojati štokholmski sindrom, ovde je to način rada i opstanka …

    • Pa kurve su uvek služile da ljudi plate pa da ih je.u.
      Jedino su za te pari mogli da nađu i neku bolju od Zvokija.
      Evo dnevne novine su kao katalozi, može da se bira Stani…, Sora…, Seksi Sand…, Maca Diskre…, Pijana Ajfon…. itd…itd…

  3. 1) Tužilaštvo za organizovani kriminal vrlo revnosno vrši istragu protiv mnogih naših „prijatelja“ koje smo toliko puta spominjali ovde. Nije slučajno što su ti „prijatelji“ naglo podvili rep i prestali da rade neke svinjarije, ali je vrlo dobro čuvana tajna da su prestali da rade svinjarije kod nas, samo da ih ne bi iščačkali za mnogo veće – na internacionalnom nivou.
    2) Ta žena nije nikakav psihijatar nego osoba nekompetentna za to što radi. Inače, te slike pacijenata sa njom koje se predstavljaju kao veliko dostignuća SOBIRS-a su meni samo tužne, ne zbog „terapije“, nego što se to predstavlja kao ne znam kakav uspeh organizacije. Smešno.
    6) Da, svi mi koji znamo koliko je sati možemo samo da prevrnemo očima na sve te zvonalise. Ali, iako predstavljaju 1,5% populacije na dijalizi (kućna), zahvaljujući njihovom uticaju dijalizni pacijenti su pred Fondom lica sa 100% invaliditetom, sa pravom na invalidsku penziju bez ikakvih dodatnih pitanja od strane komisije za ocenu radne sposobnosti i na (uvećanu) pomoć i negu drugog lica. Nešto bar viču i mlataraju, navrćući vodu na svoju vodenicu, a osobe na bolničkoj HD i PD i njihovi samoproglašeni tribuni nisu prstom mrdnuli da bi poboljšali status pacijenata. I onda mi ovde pričamo o tekovinama francuske buržoaske revolucije. Nema kod nas ni jednakosti, ni bratstva ni slobode. Ima samo beskrajne gluposti, apatije, sitne i krupne korupcije i sitnih i krupnih podlosti. Sa takvom „bazom“, kako da očekujemo bilo kakav uspeh „nadgradnje“? Većina dijaliznih osoba je došla da u sali uskoro umre. A ako su došli sa takvim stavom, ko bi imao motiv da im pomogne? Samo će se naći razni ljudi formata praporaca koji će pokušati da na njihovoj muci uzmu neku kintu. A pacijenti će i dalje vikati „beee, beee“ i kupovati u rinfuz-prodavnici Pionir karamele kojima će umilostiviti sestre da mi ne oplave fistulu i ne zaborave da im daju heparin.

    • Miroslave, dobro nam došao
      i svaka čast na minucioznoj analizi teksta i stanja u dijalizi.
      Ovakvim komentarom stičete direktno pravo da i sami napišete originalni post na bilo koju dijaliznu temu, redakcija vam daje carte blanche, neće biti ni gramatičkih intervencija.
      A sve ovo zbog onih Pionir karamela. Rinfuz … Sjajno 🙂

  4. Nije ni sve što dolazi sa Zapada automatski crno ili negativno. Recimo sada Finska uvodi osnovni zagarantovani dohodak svima 800 evra, bez obzira da li rade ili ne rade. Mislim da je to sasvim OK.
    http://www.6yka.com/novost/112312/svajcarci-odbili-finska-nudi-svakom-stanovniku-800-eura-zagarantovano-
    Švajcarcima je njihova država ponudila čak 2500 franaka mesečno, ali oni na referendumu (tamo referendumi nisu zabranjeni) odbili da dobijaju pare a da ništa ne rade. Valjda im to bilo malo …
    http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:608660-Svajcarci-na-referendumu-odlucuju-o-minimalnom-prihodu-za-svakoga-od-2500-franaka

    • Ha…Ivane…Zamisli da bubrezni bolesnici dobijaju mesecno 800 evra na ime kucne pomoci i nege…Pa to bi bilo „bahacenje“ po kafanama svaki dan…Krkanje i nalivanje samo tako…Laboratorijski rezultati bi „otisli“ u nebesa…“Ratosiljali“ bi nas se iz ministarstva i svih fondova u roku od nedelju dana…Od 5000 pacijenata na dijalizi,ostalo bi ih se nabrojati na prstima jedne ruke…

  5. Poštovani,
    problemi u srpskom zdravstvu su očigledni. Rešavanje ide presporo, ili nikako. Niko ne sme da podigne glas. Svi ćute. Neki vide i ćute. Neke toliko ne interseuje ništa da i ne vide.
    Svako ko pokuša da bilo šta promeni izložen je napadima i pritiscima svake vrste.
    Zbog toga skoro niko ništa i ne preduzima. Vi pomažete pacijentima i borite se za njihova prava, ali anonimno. Mnogo je drugačije kada se to ne radi anonimno. Novi predsednik Saveza (mada je prošlo već dve godine) je pokušao imenom i prezimenom da se nešto promeni.
    Neka od predavanja u Kolarcu su bila vrlo hrabra. Toliko hrabra da predavači nisu smeli da dozvole da se na sajt saveza postavi tonski snimak. Zbog toga je dr Todorović žestoko na udaru mnogih (znate već koga sve). Isto je i sa stavovima iznetim u intervjuima u „Dijaliza“ časopisu štampanim u prvom i trećem broju.
    To je znatno pojačalo napade na dr Todorovića. U udruženjima su shvatili da se on ipak bori za bolesnike. Zato je izvršni odbor jednoglano odbacio sve zamerke koje je čovek koga vi zovete Zvonalis napisao. Tu se znatno aktivirao čovek koga vi zovete Miškolc, zajedno sa svojim potpredsednikom. Njih dvojica su satima pričali protiv dr Todorovića, ali su velikom većinom nadglasani. Dr Todorović je stekao jasnu većinu u predstavnicima bolesnika.
    Zvonalis je onda uspeo da nađe jednog pismenijeg pacijenta iz centra u kojem se dijalizira dr Todorović, koji će da napadne dr Todorovića. Taj čovek je imao tešku povredu glave i nekoliko puta je operisan. Nesrećnik ima jasne posledice te povrede (u ponašanju). Njemu je Zvonalis dao adrese SVIH udruženja u Srbiji i Vojvodini. Na te adrese je podbunjeni poslao sve najgore o dr Todoroviću.
    Obećano mu je da će kada se smeni dr T. on biti predsednik udruženja u Boru i predsednik Saveza. I tu se primenjuje zakon da sto puta ponavljana laž deluje kao istina.
    Dr Todorović je imao nalog na Faceboku pod imenom Hemodijaliza Transplantacija. Pet godina nije bilo nikakvih problema. Sada je to ime ukinuto. Nema dokaza ko stoji iza toga ali je vrlo jasno.
    Sada se održava takozvani kongres dijaliznih bolesnika koji ima dva važna cilja.
    Prvi je da Zvonalis dobije mnogo para (kao i uvek). Drugi po redu, a važniji je da se maksimalno aktivira borba protiv dr Todorovića. Plan je da se primeni zakon da sto puta ponavljana laž deluje kao istina. Plan je da se dr Todorović ocrni za mnoge stvari koje nisu istina i da se skloni iz saveza.
    Mislim da je neophodno da svi kojima je stalo do boljeg stanja na dijalizi javno podrže dr Todorovića. Časopis Dijaliza smeta mnogima i vodi se vrlo organizovana akcija da se časopis ugasi.
    Neophodno je da svi koji to mogu podrže časopis. Neophodna je materijalna podrška za časopis, jasna podrška sa imenima i prezimenima, ili bar anonimna podrška.
    Jer javno je za sada eksponiran samo dr Todorović, a pitanje je koliko on može sam bez podrške.
    Ne bismo smeli da dozvolimo da se on zbog svega što mu rade povuče i prepuste da sve ide kao i do sada.

  6. E Predsedniče, slab si ti Predsednik…
    Stalno kmečiš za nekom podrškom, a nisi sposoban da povedeš, da budeš vođa..
    Ako za 2 godine nisi uspeo da pronađeš ni 3 čoveka koji će te pratiti, onda i treba sve da batališ.
    Sa samo 2 ili 3 svoja čoveka mogao si upasti u kancelariju bilo kog direktora Fonda ili načelnika dijalize ili bilo kog drugog fnkcionera i napraviti rusvaj. Lupati cipelom po stolu i pretiti konferencijom za štampu na licu mesta, sve dok se ne ostvare svi zahtevi…
    Ali, jbga, ti si išao u te kancelarije da bi se slikao s njima i da bi kačio te slike na FB.
    Očekuješ podršku, tj. da neko drugi radi te konkretne stvari umesto tebe, kao da nije i tvoje dupe u pitanju. Kao da si i dalje doktor, pa moraš sa kolegama fino, a ne shvataš da si pacijent i da sistem uništava i tebe kao i sve nas.
    Imaš li ti HDF? Imaš li ti neotrovne dijalizatore? Da li si ti imao bušenja kanilama i kateterima po organizmu, kao skoro svi mi drugi..
    Ako nisi, onda si uzurpator na tom mestu i iskoristio si ga samo da bi sebi stvorio privilegije. A ako si podelio sudbinu ostalih, što se onda ne boriš?! Motiv imaš, šta još hoćeš, je li ti potrebna psihoterapijska podrška?! Šetaš onu nesretnicu da zamažeš narodu oči kako eto, nešto radiš, praviš edukacije po Kolarcu, gde nastupaju oni isti koji su i najkrivlji za stanje u srpskoj dijalizi. Sa njima se slikaš, a mi očekivali da ćeš im se suprotstaviti!?! Zar si zaista pomislio da će ti profesori i načelnici dijaliza pomoći da rešiš probleme u dijalizi. Pa oni su prvi problem u dijalizi!!! Zar za to treba neka pamet, podrška?
    Ako ti misliš da ćeš pismima čitalaca Politici, predavanjima u Kolarcu i psihoterapijskim seansama sa plavušom, promeniti Pravilnik, dobiti banju, more ili druge olakšice za pacijente, dobiti dežurni vaskularni centar – pa ti ili si naivan, ili nas zajebavaš.
    Znaš šta, ova druga dvojica, tvojih protivnika, jesu korumpirani, i uzimaju pare od dijaliznih firmi, ali su brate, u odnosu na tebe BORCI. Nije njih industrija slučajno potplaćivala. Svi će dati onome ko je u stanju da im odradi posao. A i pacijenti (kao i svi glasači) rezonuju ovako: „kad ima za njih će bidne i za nas“.
    Publicisti, balanseri, prelivode, glancači svoje titule ili sujete, su likovi koji nikog od nas ne interesuju.
    Mani se interneta, piskaranja, okruglih stolova i pisama Politici, nego put pod noge i obijaj pragove: kumi, moli, preti, tuci se i krvari,
    ali, vrati se sa rezultatima.
    Bez toga, koji će ti moj i titula Predsednika?

    • Vrlo žestoka kritika, anonimna!
      Ako hoćete nešto da promenite nije dovoljno da budete anonimni na internetu. Vrlo mali procenat bolesnika i niko od nadležnih ne prati anonimne tekstove!
      Potrebno je da se pojavite sa imenom i prezimenom, javno!
      Ili da priznate javno da ste veće kukavice od svih koje pominjete!
      A ako vi nemate hrabrost da se pojavite nemate ni pravo da kritikujete druge!
      Znam da ne smete da se oglasite javno, nikada nećete ni smeti. Nastavite bar ovako anonimno. Efekat je skoro nikakav, ali bar niste protiv bolesnika.

      • Poštovani Mjehure,
        kad Vam neko iznese argumente o Vašoj nesposobnosti ili neaktivnosti,
        nemojte se nikada braniti sa odgovorom: Jeste, ali Vi ste anonimni.
        (To isto inače, radi i Zvonalis). Pokušajte naći argumente kojima ćete pokazati da to nije tačno.
        Mi smo eto, odabrali da budemo anonimni. Anonimni borci za istinu i pravdu u dijalizi, a ne za veličanje svog imena i lika. Tek kao anonimni mogli smo objaviti ceo kompromitantni Dialiks serijal, kakav nigde u Evropi ni u svetu nije procureo iz jedne multinacionalne dijalizne korporacije. Poverljive dokumente sa tendera, sve detalje mutnih aranžmana sa privatnim dijaliznim centrima, kriminalni dijalizni biznis u Republici Srpskoj, a imamo toga još i puštaćemo te poverljive materijale i dalje, pa zar zaista mislite da treba da navedemo svoja imena i adrese i da ćemo tek time moći najviše pomoći Vama i svim drugim Predsednicima dijaliznih pacijenata.
        Nemojte nikada smetnuti s uma poštovani Mjehure, da i pored svih velikana, u svakom gradu i u svakoj normalnoj državi postoje spomenici i ulice posvećene Neznanim junacima.
        Ne mogu se ni pobrojati.
        I nećete verovati, svi su oni ostali anonimni.
        Pozdrav

      • Poštovani gospodine Mjehure,
        nemojte zamerati članovima ili dopisnim članovima na ovom sajtu zbog anonimnosti.
        Kako je jedan od članova koje ja prvi put vidim (Miroslav SRB-GER) naveo „Tužilaštvo za organizovani kriminal vrlo revnosno vrši istragu protiv mnogih naših „prijatelja“ koje smo toliko puta spominjali ovde“. Ja mogu da dodam da znam da je dobar deo tih revnosnih istraga i završen. A koja je pravna posledica – nema je još uvek. Toliko puta se ovde potpuno opravdano pomenula reč kriminal, organizovani kriminal.
        Šta mislite kakve bi posledice po nas obične, male ljude moglo imati kada bi imenom i prezimenom digli reč protiv ovog više puta opisanog kriminala? Ko bi nas zaštitio od istog tog kriminala, koji naša država za sada još uvek niti sprečava niti sankcioniše.
        Razumem vašu kritiku anonimnosti i poštujem vaš stav, ali verujte mi da anonimnost u ovom slučaju znači sloboda – sloboda da se javno kaže ono što se zna a da se ostane zaštićen koliko-toliko od tog kriminala.
        Ne smatram da anonimnost ovde ikome služi da bi se zaštitio od reči zakona i od odgovornosti za iznete tvrdnje, već anonimnost služi da bi se svaki „dopisnik“ zaštitio od kriminala, jer ne znamo da li će zakon imati volje i snage da nas od toga zaštiti.

  7. Udruženje dijaliznih pacijenata bi trebalo da vodi neko kao što je doktor Šćepanović.
    Onakva energija i borba za sve pacijente, to se retko viđa.

    • Dr Šćepanović je stvarno borben.
      Šta je postigao? Broj kadaveričnih transplantacija se smanjio sa 74 na 14.
      Nije dovoljna samo borbenost.
      Bitan je uspeh. Jedino što se računa je uspeh. A za to je potrebno da se uključi veći broj osoba.
      Mnogo je onih koji kritikuju. Vrlo ja malo onih koji bi se javno uključili.
      Nadam se da će se stanje promeniti.
      Nadam se da će se uključiti mnogi. Možda čak i anonimni kritičari promole glavu.

      • Dr Šćepanović je sam izgurao zakon o pretpostavljenoj saglasnosti. Piše zakone, predloge, galami, i zahteva rešavanje problema na takav način da mu niko ne može ništa zameriti.
        On sigurno nije kriv što je država dozvolila da broj transplantacija padne sa 74 na 14.
        Da, slažem se, jedino što se računa je uspeh. Zato na Vas više niko ne računa.
        Dr Šćepanović nije plakao kako niko neće da mu se priključi.. Probijao se sam.
        Jer, drugi ne znaju toliko mnogo ili nemaju te sposobnosti koje on ima.
        Ako Vi među 5000 dijaliznih bolesnika ne možete naći trojicu da idu sa Vama,
        odmah podnesite ostavku, dozvolite ipak, možda će neko i moći …
        Kažete da se NADATE da će se stanje promeniti.
        Aha, samo se Vi nadajte.

  8. Da su motivi zaista važan faktor, najbolji dokaz je i sam sajt, odnosno lista najčešće pregledanih tekstova. Ubedljivo su skoro uvek samo 2 posta na vrhu liste. Čitaoce interesuju samo dve stvari: gde i kako ostvariti neku novčanu nadoknadu i kako odložiti ili preskočiti dijalizu. To je sve što ih interesuje. A ova mudrovanja „domaćih autora“ i ove borbe privatizovanih udruženja, to uglavnom nikog ne interesuje. Teško da im se može i nešto zameriti.

  9. Ključ rešavanja problema na dijalizi je kod nefrologa.
    Republička stručna komisija za urologiju i nefrologiju odlučuje o svemu. Oni treba da obezbede da dijaliza u Srbiji bude što je moguće bolja.
    Udruženje nefrologa Srbije bi trebalo da ima presudni uticaj na sva pitanja vezana za dijalizu.
    Što se tiče transplantacije glavnu reč ima Uprava za biomedicinu Ministarstva zdravlja.
    Formirana je i Republička stručna komisija za transplantaciju.

    Tu su i nefrolozi pojedinačno.

    Zašto se oni ne oglašavaju?

    Od svih nefrologa samo je jedan smogao snage da nešto kaže o stanju u dijalizi. Bez reakcije struke na ono što je on rekao.

    Kako aktivirati struku?
    Ko su ti ljudi?

    Znamo i ime predsednika Republičke stručne komisije za urologiju i nefrologiju. To je profesorka iz KBC Zvezdara. Ko su ostali članovi?

    Da li se nekada i negde oglasilo Udruženje nefrologa Srbije?

    Da li ste zadovoljni kako radi Uprava za biomedicinu?

    Ja sam na više mesta pročitao da je predsednik Republička stručna komisija za transplantaciju šovek koji je opšti hirurg. Šta on zna uopšte o transplantaciji?

    Kako sve njih aktivirati?

    Da li oni čitaju ovaj blog?
    Da li bi pomoglo da ….

    • Milivoje je potpuno u pravu!
      Predlažem da pokušate da više utičete na nefrologe (možda i političare)!

      • Molim administratore sajta da ne puštaju više ovog Mjehura od Predsednika. Stalno žvaće jedno te isto, „nada se“, „predlaže“, „da pokušate“, „podrška“, „ovo, ono“ – ništa taj nije shvatio! Izlapeo je totalno. Ima on tamo svojih 5-6 sajtova, fejsbuka i blogova, pa neka tamo zamajava naivne, a mi ovde kad vidimo „Mjehur“ jedino što poželimo je da ga šutnemo, što dalje …

  10. Ovih dana (29. i 30. septembar i 1. i 2. oktobar 2016) je kongres nefroloških sestara u hotelu Lepenski Vir u Donjem Milanovcu. Možete li da objavite informaciju o ovom skupu?

    • Poštovani Milivoje, ne znamo samo na kakvu informaciju mislite i šta zapravo očekujete? Nešto novo? Nešto značajno? Složićete se s nama da sva ta dijalizna udruženja: sestara, pacijenata, lekara, imaju neki CILJ. A kakvi su im REZULTATI u ostvarivanju tih ciljeva, vidimo svi mi koji iole poznajemo stanje u srpskoj dijalizi.
      Sledeće pitanje koje sebi treba da postavite je: Zašto je to tako? Kome to odgovara?
      Da biste saznali odgovor na to pitanje potrebno je samo pratiti TRAG NOVCA. Ko to sve plaća, ko sponzoriše ta udruženja, njihove kongrese, skupove, ručkove, izlete, druženja, zabave, hotele, torbe, bedževe, materijal i predavanja. To im piše javno, na materijalima kongresa. Onda bi trebalo da Vam je sve jasno. Ciljevi su postignuti. Sa 100%-im uspehom. Onaj ko redovno plaća, znači da dobija ono što želi. On je zadovoljan. I već decenijama je tako. Pozdrav.

      • Očekivao sam da će bar neko od 600 osoba koliko je bilo u Milanovcu bar nešto napisati.

        • Nije 600 nego 450. I šta vas još interesuje? Cika, vriska, disko, džabaluk, krkanluk, šoping u Rumuniji, lažni stručni radovi (sve falsifikati, imitacije i resavska tehnika), na čelu opet oni isti krimogeni nefrolozi koje juri i saslušava Tužilaštvo za organizovani kriminal, matori perverznjaci došli da odvoje koji komad mladog mesa, love na titulu, a na šta bi drugo, Vidža bi da kukuriče o kurikulumu, a velika naučnica Nada će da uči sestre kako da i same postanu naučnice, ali samo ako prihvate činjenicu da će Nada umreti poslednja. Parada pijanstva i kiča. Sponzori se šepurili i zadovoljno nadgledali svoj „počasni“ obor i Paradna predsedništva. Od Drezdenskog kongresa pa do ovih današnjih kongresa, ništa dobro nas nije snašlo, i neće.

Unesite ovde Vaše pitanje, odgovor, komentar ili mišljenje ...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s