Šta mislite: koji organ nikada neće imati svoj Svetski dan?

I bi dan:  Svetski  dan  bubrega.

Poštovani čitaoci,

Šta mislite: koji organ nikada neće imati svoj Svetski dan?

Ako ste pomislili na onaj organ, predmet ginekološkog ili urološkog izučavanja, varate se. Nije to.

Mozak, tačan odgovor je: mozak.

Mozak nikada neće imati svoj svetski dan.

Onima koji prave i određuju te svetske dane, ne odgovara da ljudi uključe mozak i da počnu da ga koriste. To bi moglo biti opasno za njihov naum, to bi moglo da im ugrozi biznis. Jer, i iza Svetskog dana bubrega stoji zarada belosvetskog ološa.

Pare, gospodo, pare.

Iza svake takve kampanje je najobičnija preraspodela ili otimanje para.

U početku smo mislili da je to najobičnija pokondirenost, kaćiperstvo. Ono kao: „videla žaba da se konji kuju, pa i ona …“ Slepo imitiranje ili prihvatanje svega što nam nameću sa Zapada, a što sa nama ili našim tradicijama nema nikakve veze. Imate hiljade sličnih primera okolo, a najnoviji je odluka o proslavi Dana svetog Patrika u Beogradu (mi kad se uvlačimo, ne ostavljamo ni cipele napolju). Tako i za taj nesretni dan bubrega, do pre neku godinu niko od nas nije ni znao ni čuo.

Pored toliko značajnih datuma iz naše nefrologije, pored toliko velikih nefroloških ličnosti (kakav je npr. bio Dr Vasilije Jovanović), mi smo potrčali da preuzmemo neutemeljeni, klizni datum, svake godine drugi četvrtak u martu. Tako nam odredilo!

Da li smo bili zastupljeni, da li smo učestvovali u radu tog tela koje nam je tako odredilo? Nismo.

Da li su druge države ili nacije učestvovale u određivanju datuma i ciljeva te kampanje. Nisu.

Ali smo izbombardovani i ubijeni u pojam, među prvima potrčali da „uzmemo učešća“, jer to je baš ono – svetski.

Svetski, a naše. (To nam je kažu najbolja marketinška rečenica, eto dokle smo došli).

Dakle, mislili smo da su srpske bolesničke Feme izmilele ponovo iz Sterijinih komendija, da su naši Jovani poželeli da budu Johani, da su i bolesnici i medicinari hteli da sakriju praziluk koji im iz dupeta viri, pa navukoše na sebe kartonske ploče sa belosvetskim natpisima o bubrezima. Znate ono, kad balkanske praznoglave starletutke nazdravljaju za mir u svetu …    A kojekakva medicinska spadala, kao onaj Dr Filguz, iskoriste priliku da se slikavaju …

Mislili smo, ali osećamo da nije samo to.

Pa smo pomislili: glup i naivan, priprost taj naš narod. Iz najbolje namere se uključio u nešto, zanesenjaci, idealisti jedni. Ono kao, socijalisti-utopisti. (Socijalisti koji su svoju brigu za narodna prava utapali u viskiju). Ovo podneblje je oduvek bilo pogodno za izrastanje svakojakih prosvetitelja, usrećitelja, ljudi sa misijom, sa vizijom, sa propagandama najgore vrste.

Pa tako privukoše i nas, na priču o značaju prevencije, na potrebu skretanja pažnje, na razmišljanje o problemu, takozvano: podizanje svesti ili preumljenje.

Da se Vlasi ne dosete.

U zemlji u kojoj se ništa ne podiže: ne podiže se porodica, ne podižu se fabrike, ne podiže se proizvodnja, promet, školstvo, nauka, ništa … ne podiže se buna, ne podiže se ni jedna jedina stvar, oni bi da podižu svest.

O značaju bubrega.

Jedan. Jedan jedini dan, u godini, će da razmišljaju o bubregu. Ili o oba bubrega.

I posle ništa.

Trista šezdeset četiri dana nerazmišljanja. Ni o čemu, a pogotovo ne o bubregu.

Pa već to je bilo dovoljno da razumnima pobudi sumnju, u dobronamernost „akcije“.

Kome drugi određuju kad i šta treba da misli, njemu mozak i ne treba. Treba samo da se pridruži armiji podražavalaca, imitatora, sledbenika Novog Svetskog Poretka. A njima je Veliki brat odredio šta svakog dana treba da promišljaju i izričito je zabranio da imaju ikoga drugoga božanstva sem njega jedinoga.

Zvuči Vam poznato, zar ne.

Tako dođosmo do pravog uzroka toj inicijativi.

Dakle: pare, gospodo, pare.

Iza svake takve aktivnosti vrti se neki novac među organizatorima, izvođačima, učesnicima, sponzorima, propagatorima i inim statistima. Pa se u to kolo obavezno uključe i kojekakvi masonci, drotarijanci, centri za demokratiju, slobodne izbore, žene u sivom (50 nijansi), itd., itd…

Da li ste ikada bili na sajtovima ili Fejsbuk grupama, takozvanih Udruženja za ovo ili ono.

Sve te takozvane nevladine organizacije. One koje isisavaju novac od naše vlade, a rade za druge vlade. Nažalost, mnoga Udruženja bolesnika su se pretvorila baš u to. Društva za namicanje para nekolicini ljudi, obično Predsedniku i njemu bliskima. Da samo vidite kako se uzbude pred deljenje para iz različitih Fondova i ministarstava. Da samo vidite tu smejuriju, kad polupismeni Predsednici krenu da prave „Projekte“ za koje traže „Podršku“. Tako se zove prelivanje para, naših para, para svih nas, u privatne džepove. Džepove domišljatih pojedinaca, koji su od svoje bolesti napravili biznis.

Iz naziva se već vidi da su se polupismeni Predsednici „udruženja“ najviše pomučili smišljajući nazive tih svojih Organizacija. Na primer: „Sve za osmeh, pare ni za šta“, „Inicijativa za normalnu diurezu“, „Sivo tržište bubrezima – pedest nijansi“, „Donor-heroj, a primalac-tajkun“, „Forum za unapređenje mežububrežne razmene“, „Dole dijaliza, gore profit!“, itd. itd.

Znate već onoga u Vojvodini, koji je formirao svoje privatno udruženje, štampa ilustrovani časopis šurujući sa farmakomafijom, pa u svakom broju objavi 50 svojih slika, sve sa velikim mikrofonom pred ustima, kao on drži predavanja, edukuje pastvu, a sa medicinom ima veze toliko što je dvaput ležao u bolnici i pročitao uputstva za dijalizne bolesnike iz Večernjih novosti. Ali, on celo članstvo voda na sportske igre i zajedničke ručkove („druženja“), sve sa muzičkim orkestrom i prigodnom muzikicom za bolesničke uši. Naravno, u pitanju je orkestar njegove kćerke pa pare uvek ostaju u porodici, a bolesnici ionako ništa ne kapiraju.

E za takve je Svetski dan bubrega – kao Bogojavljenje.

Tad ili nikad.

Pa oni se mesecima spremaju za „obeležavanje“ istog. Prijavili su Projekat, odobrena su im sredstva, iskukali su još nešto od opštine, od Sponzora, od apoteka, od privatnika, od humanitarnih organizacija, pa su našli nekoliko praznoglavih „volontera“, dobrovoljaca, naivnih i obmanutih „aktivista“ koji će deliti letke, štampati plakate, meriti pritiske ili šećere, nije ni bitno. Bitno je da se od tog „obeležavanja“ zadrži pooveliki deo „sredstava“, za sebe.

Eto zašta služi Svetski dan bubrega. U manipulacije sa boleštinama, sada su se pored medicinara, farmaceuta, političara i raznih drugih profesija, uključili i sami bolesnici. Pare su čudo. Ljudi su spremni obogaljiti sopstveno dete da bi prikupljali novac „za njegovo lečenje“.

Kad pogledate držanje tih „dvostrukih“ bolesnika, vidite da oni tu ne vide nikakav problem. Oni ne osećaju krivnju. Zaboga, oni rade isto što i medicinari, farmakomafija, političari i svi ostali koji žive od boleština. Pravih ili stvorenih.

Da zadržimo za sada, u fokusu, samo Dan bubrega, kao takav.

I da razjasnimo, ono što vas najviše interesuje: šta ćemo mi, dijalizni bolesnici u svemu tome?

Jer, iz dosadašnjih „obeležavanja“ videsmo da su dijalizni bolesnici bili ključni, ako ne i jedini učesnici tih morbidnih poklada.

To je ono što vređa zdrav razum.

Šta će dijalizni pacijenti na promociji sprečavanja bolesti bubrega?

Da izigravaju strašilo, da uplaše prolaznike dokazujući šta će im se desiti ako ne piju dovoljno tečnosti?

Da li ima išta otužnije na kugli zemaljskoj nego gledati kako dijalizni bolesnik priča u kameru kako treba unositi dovoljno tečnosti u organizam. To priča on koji je povazdan žedan, kojemu su odricanje od vode nametnuli kao glavnu terapiju. Tragedija, šta drugo reći.

Šta će dijaliznim pacijentima (ciljano za njih planirano) predavanje u Kolarcu: Kako sačuvati bubrege?

Zaista, kako da sačuvaju bubrege ljudi kojima su bubrezi već propali? Oni koji idu na dijalizu, doći će na predavanje da čuju kako da sačuvaju bubrege? Da nije malo kasno?

Da imamo svog domaćeg Riplija, da ovo beleži i prevodi svetskim agencijama, verujemo da bi nas ismejavali od Kejptauna do Vladivostoka. A i šire.

Ajde, da je tema kako da sačuvaju krvni pristup – to bi imalo smisla, itekako.  Ili: kako poboljšati kvalitet lečenja dijaliznih bolesnika. Ali, tih tema nema, i neće ih ni biti. Nije cilj nešto popraviti ili iskoreniti, rešiti problem. Ne. Cilj je zarađivati. Vrtiti priču i uzimati pare. Nisu bitni rezultati, nego marketinška predstava koju prodamo narodu. Jer, ako ostvarimo rezultate, prihodi će jednoga dana prestati. Da li stvarno mislite da je to na pameti onih koji godinama žive od tuđe ili svoje bolesti. Ne.

Pogledajte prethodne kampanje za prethodne Svetske dane bubrega. Nikakve rezultate nisu dale. Ono što se pričalo pre 5 ili deset godina i danas se može ponovo pustiti, opet bi bilo aktuelno.

Pare se daju za širenje straha. Ili kako režiseri ovih predstava kažu: Za podizanje svesti.

(Na primer, jedna kampanja je bila: Zaustavite napade bubrega. Naši srpski nesretnici, sveže izbombardovani, delili su na ulici letke sa bukvalnim prevodom engleskih parola, pa je na tim lecima pisalo Zaustavite napade bubrega. Niko u našoj medicini nije znao šta su to napadi bubrega, jer je bubreg jedan miran, povučen organ, i ne napada nikoga. Ako su mislili na bolove koje bubregu pravi kamenac, onda je to bol zbog kretanja bubrežnog kamenca, a bubreg je tu žrtva, a ne agresor. Takvih budalaština sa prevođenjem nametnutih im parola, ima svake godine).  Što bi rekao pokojni Predsednik, ne napada bubreg njih, nego oni napadaju bubreg, zbog para.

Ove godine im je naredilo da kampanju nazovu: Zdrav bubreg svima.

Jeste, zdrav bubreg svima, a osiromašeni uranijum samo nekima.

Milosrdni anđeli. Oni koji su zarobljenim Srbima naživo vadili organe verovatno su i tada nudili zdrav bubreg svima, ili bar onima koji imaju pare, da plate.

Zamislite budalu kojoj je palo na pamet da natera dijaliznog pacijenta da se slika kako pije vodu i zatim pruža čašu vode drugoj osobi, pa tu sliku onda treba da „tvituje“ uz užasno blentavu, takoreći ogavnu, mantru, ceo praznoverni ritual: „Danas ja proslavljam  #worldkidneyday. Ja pijem i pružam #glassofwater zato što #isupportwkd”. Neophodno je napraviti sliku kako pijemo i pružamo čašu vode drugoj osobi, a zatim se slika  tvituje na @worldkidneyday.

Da povratiš. Čim pročitaš.

Ovi ludaci na RTS otišli su u Centar za dijalizu u Leskovac da anketiraju ženu u sred dijaliznog tretmana, pa su još naglasili da je ta žena iz mesta (neobičnog naziva) Donje Brijanje, a onda im je ona ispričala sve najpohvalnije o svom lečenju. Prosto da budeš srećan što si dijalizni bolesnik. Sa čašom vode svako jutro, obavezno.

Ne znaju da: Za svaku čašu vode zdrav bubreg ti kaže hvala,

a dijalizni bubreg: neka hvala, ne smem.

Eto, šta nam donese Delivery Unit.

Na srpskom se Delivery unit prevodi kao junica koja se porađa.

Problem je samo što je sve to na državnim jaslama.

Tragedija.

Sve navedeno može nas samo učvrstiti u uverenju,

da za dijalizne pacijente, koji još koriste mozak,

Svetski Dan bubrega može biti samo

Dan žalosti.

 

DiaBloG – 2015

 

 

 

 

Literatura:

Partneri i sponzori


 

WKD na RTS-1http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81/1856825/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B4%D0%B0%D0%BD+%D0%B1%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0+.html

ili:

http://www.nshronika.rs/intervju-dana/budi-donor-postani-heroj-obelezen-svetski-dan-bubrega/

ili:

http://www.blic.rs/tag/12177/Svetski-dan-bubrega

ili:

Povodom Svetskog dana bubrega, juče je ispred restorana Ruski car u Knez Mihajlovoj ulici organizovana promotivna akcija gde su zainteresovani građani mogli da dobiju odgovore od stručnjaka o svim dilemama u vezi sa bolestima bubrega, transplantacijom organa i donorstvom. Organizatori akcije su udruženja bubrežnih bolesnika i invalida na kućnoj dijalizi Renalis, Nefrološka sekcija Srpskog lekarskog društva i Centar za demokratiju. – See more at:

(http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/novi_bubreg_na_odlozeno.55.html?news_id=185663&action=print)

Partneri i sponzori1



 

 

Advertisements

Unesite ovde Vaše pitanje, odgovor, komentar ili mišljenje ...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s