Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji

Nova poglavlja u Dosijeu Fresenius: ko je, kako i zašto omogućio Freseniusu da namiče profit iz kase srpskog Fonda zdravstva?

Poštovani čitaoci,

U mnogim dosadašnjim postovima redovno smo vas obaveštavali o mahinacijama globalističke profiterske dijalizne korporacije zvane Fresenius. Zašto? Zato što se to zlo ukorenilo i na ovim prostorima i što je svoje pipke pustilo i među srpske dijalizne pacijente, kako bi i njih uvuklo u svoju smrtonosnu utrobu. Ta mamutska dijalizna korporacija već gospodari sa 3000 dijaliznih centara u svetu, i u svom korporacijskom lancu drži oko 300 000 dijaliznih pacijenata, ali tamo gde ona caruje (SAD, prevashodno) smrtnost dijaliznih pacijenata je najveća i ništa se ne menja već decenijama (link), sve dok Freseniusove gazde mogu da izvlače profit iz lokalnih Fondova zdravstva. Scenario je uvek isti: prvo podmite nefrologe, koji onda sa stručnog aspekta objasne prednosti pripadanja Freseniusovim lancima, zatim potkupe političare, donosioce zakona, ovi onda isforsiraju privatizaciju prethodno ruiniranih državnih dijaliznih centara, a na kraju kupe i službenike u Fondu zdravstva, koji im srede da na tenderima nemaju konkurenciju. Kupljeni mediji, novinari i udruženja pacijenata, takođe poguraju prelazak pacijenata iz državnog zdravstva u privatne FMC ruke (link), a onda kada država definitivno ostane bez svojih dijaliznih kapaciteta i bez alternative, onda počinje prava otimačina: u svojim centrima primenjuju isključivo sve svoje: aparate, dijalizatore, rastvore, igle, lekove, sve – a onda krenu da podižu cene tog materijala po svom nahođenju, traže nadoknadu ako im ne pristigne planirani broj pacijenata, totalnim „uštedama“ lekova i materijala zakidaju na dogovorenom nivou usluge (link), a pacijenti nestaju jedan po jedan – u tišini. Posle pravih epidemija smrti u njihovim centrima i usled grešaka na njihovim materijalima, najpoznatiji svetski dijalizni hroničar (Gary Peterson) je napisao post pod naslovom: Vreme je da se rasturi Fresenius Medical Care. (Nažalost, kod nas ga upravo vaspostavljaju). Iz Hrvatske su ih proterali, u Federaciju BiH nisu ni ušli, kao ni u Makedoniju, ali u Republici Srpskoj i u Srbiji su izgleda olako našli domaće doktore, političare i fondovske činovnike, i: tu rade li rade.

Već smo vam pokazali kako i šta rade u Republici Srpskoj (1, 2, 3, 4, 5), a sada ćemo vam pojasniti i kako namiču profit i u državi Srbiji. Naime, nama u redakciji ovog sajta nije promakla vest da je Fresenius Srbija i prošle godine poslovao pozitivno: ukupan promet Freseniusa u Srbiji bio je 6 milijardi i 461 miliona dinara, a prijavljeni neto dobitak je 707 miliona dinara.  (Šest miliona evra, ej!) „Prihodovalo“ se znači žestoko, iako se u toku prošle godine prodalo mnogo više stranih (kvalitetnijih) dijalizatora, u odnosu na Freseniusove iz Vršca. Sada je već opštepoznata činjenica da vršački Fresenius dijalizatori ni po ceni, ni po kvalitetu, nisu mogli parirati kvalitetnijim japanskim, švedskim i američkim (Baxterovim) dijalizatorima.

Onda je neko postavio logično pitanje: ako su počeli da gube tržište dijalizatora, kako su onda povećali zaradu? Dobro pitanje. Kako se dakle, dogodilo, da i pored drastičnog pada prodaje Freseniusovih dijalizatora, Fresenius poveća svoje prihode. Kako? Ovo je tekst o tome.

Otkrili smo nekoliko mehanizama (ne sve, naravno) kako se izvlače pare iz srpskog Republičkog Zavoda za Zdravstveno osiguranje, tj. od svih nas.

Naravno, ništa od ovoga Fresenius ne bi uspeo da nije imao krtice, svoje agente koji su u državnim strukturama radili za njega. Doći ćemo i do njih. (Mi smo došli, a da li će i drugi državni organi doći do njih, preostaje nam samo da sačekamo i vidimo dalji razvoj situacije).

Za sada, saznali smo za 4 (četiri) glavna načina namicanja državnih para u Freseniusovu kasu.

1).  PRVI  NAČIN

Prvi i osnovni način je: zaradom od prodaje „materijala po tipu mašine“ za dijalizu. O ovom neviđenom kriminalu već smo pisali u tekstu pod naslovom „Pljačka države po tipu mašine„. Fresenius je prvo rasporedio svoje mašine za dijalizu, po većini dijaliznih centara u Srbiji, zatim je preko svojih „sponzorisanih“ doktora uticao na donošenje „Pravilnika“ kojim je sa „stručne“ i sa „podzakonske“ strane propisano da veći deo dijaliznog materijala mora biti „po tipu mašine“. Ukratko, čija šerpa, njegova i supa.

A kako su se tolike Freseniusove mašine našle u dijaliznim centrima širom Srbije i zašto nijedna druga firma nije mogla da ubaci svoje dijalizne aparate i opremu (čak ni besplatnom donacijom), e to je već kriminal posebne vrste. O tome kako su se dijalizni aparati koji su završili svoj radni vek, izraubovani dakle, prebacivali noću iz Republike Srpske u centralnu i Južnu Srbiju, tek spremamo detaljan i poseban tekst. Za sada samo da kažemo: ono što se radi dijaliznim pacijentima u Srbiji je kriminal neviđenih razmera, a niko o tome ni reč da progovori, čak ni pacijenti kojih se to valjda najviše tiče. Da su makar pogledali broj radnih sati na poleđini svog aparata, videli bi da skoro NIJEDAN nema manje od dozvoljenih 25 000 radnih sati!

Ali, korumpirani načelnici dijaliznih centara će radije držati te izraubovane krntije i time ugrožavati život pacijenata, nego što će staviti nove dijalizne aparate koji im stoje u podrumu, neotpakovani, u celofanu. Ko ne veruje, neka svrati u Sremsku Mitrovicu, Šabac, Loznicu, da ne nabrajamo dalje, da ne otkrivamo svoje izvore. Zašto doktori ne sklanjaju Fresenius aparate, zna se: zato što se materijal „po tipu mašine“ kupuje samo od Freseniusa, a Fresenius ih „voda po kongresima“ u najinteresantnije evropske i svetske destinacije, svake godine, redovno, neke „važnije“ doktore i češće. A one koji su mu najvernije služili u državnim bolnicama, Fresenius na kraju preuzme i zaposli za stalno. Ali bi bilo interesantno proveriti kako su i koliko radili za Fresenius i dok su bili na državnim jaslama.

2).   DRUGI NAČIN

Drugi način na koji Fresenius namiče pare iz srpskih Fondova u svoju kasu jeste: paprenim naplaćivanjem „servisa“ za svoje dijalizne aparate. Nasuprot javno rasprostranjenom mišljenju da nas servis aparata za koje se plaća potrošni materijal po tipu mašine dođe besplatno, istina je potpuno drugačija. Fresenius naplaćuje sve! Radne sate servisera, dnevnice, put, kilometraža, utrošeni materijal, neutrošeni materijal, sve. Kad kažemo neutrošeni materijal mislimo na takozvano poboljšavanje softvera, „upgrade“, ili na poseban Freseniusov izum za dranje glupih srpskih blagajnika: „preventivni servis“. Ne verujete? Imamo crno-na belo, kopije plaćenih računa za preventivni godišnji servis na 8 Fresenius aparata koji je bolnicu koštao milion i dvesta hiljada dinara – bez ijednog utrošenog materijala. Divota.

Da se razumemo: verovatnoća da bi ovo Freseniusu uspevalo, a da u tome ne učestvuju i lokalni, bolnički serviseri, odnosno mehaničari i inženjeri zaposleni od naše države, koji daju saglasnost, paraf o neophodnosti tih intervencija – je mala. Dakle, pozivamo nadležne državne organe da dobro ispitaju i povezanost bolničkog tehničkog osoblja sa firmama od kojih naručuju „spoljne usluge“, jer, nešto nam govori da se ti inženjeri ne bi dugo zadržavali u bolnici da žive samo od svoje skromne bolničke plate. A Fresenius je sada tako napravio svoje mašine, da lica koja nemaju identifikacionu Fresenius karticu, ne mogu ni prići, a kamoli popravljati tu mašinu. Jednostavno, pre bilo kakve popravke, ekran mašine traži (kao bankomat): Ubacite servisnu karticu! A onda dolaze Goran i Laza sa servisnom karticom, ubace je, ponište alarm, napišu u zapisniku šta god hoće (to im ionako niko ne može proveriti ni osporiti, jer niko drugi i ne zna ništa o tim mašinama) i dostave račun blagajni na naplatu.

    

Svako normalan bi se zapitao, a zašto bolnica ne pošalje svog servisera na obuku da samostalno popravlja aparate i da on dobije karticu, kako ne bi morao čekati na Gorana ili Lazu, e to i jeste problem. Fresenius to nikada neće dozvoliti. Gospodo iz državnog zdravstva, to ste trebali da pitate kad ste dozvoljavali tim mašinama da vam uđu u bolnicu. Sad je gotovo. Plaćaj, ćuti i trpi.

3.)    TREĆI NAČIN

Treći način na koji je Fresenius povećao svoje prihode u proteklom periodu jeste: enormnim povećavanjem potrošnje setova za akutne dijalize. Naime, za akutne dijalize najveći broj aparata u Srbiji je takođe Freseniusov, i tu nema konkurencije: ceo materijal se nabavlja od Freseniusa. U taj materijal spadaju i dijalizatori i dijalizna tečnost zapakovana u kese. Cena jednog kompleta (dijalizator, linije i kese) je 10x veća od cene dijaliznog seta na standardnim dijaliznim mašinama. Iako se akutne dijalize mogu raditi i na standardnim dijaliznim mašinama, iako sva poštena svetska istraživanja pokazuju da nema nikakve razlike u kvalitetu ta dva načina lečenja, naši doktori su odjednom drastično povećali broj dijaliza na akutnim mašinama. Primera radi, u proseku, naši su veliki klinički centri godišnje imali 10-15 dijaliza na tim akutnim Multifiltrat mašinama. I većina naših kliničkih centara: KCS, VMA, KCV, KCN i KCKg, nisu mnogo odstupali od tog broja, sve do nedavno. A onda je odjednom ta potrošnja u nekim centrima podivljala: broj dijaliza na Freseniusovim akutnim mašinama je u Novom Sadu prošle godine dostigao cifru od 420! A i ove godine se nastavilo istim tempom (već je 300). Plaćaj voljena zemljo. Zdravlje košta. A to su teški bolesnici, ti dijalizni. Tu ne treba da se žali.

Po uputstvima samog Freseniusa, aparat za akutne dijalize, Multifiltrat, treba da se koristi kontinuirano, stalno, dan i noć, a jedan dijalizator je predviđen da traje 48 sati. E, to bi već bilo previše maltretiranja i za osoblje i za pacijenta, tako su naši stručnjaci ocenili, i: prekidali tretman posle 6-8 sati, u proseku. Ali, zato svaki dan novi dijalizni set, pa opet po 6-8 sati traje jedan dijalizator – takvu potrošnju Fresenius nije zabeležio ni u jednoj zemlji zapadne hemisfere. To je originalni srpski doprinos Freseniusovoj strategiji za namicanje para iz državnih zdravstvenih fondova. Naravno, u Novom Sadu će vam reći da nisu imali dovoljno kapaciteta na standardnim mašinama, da je gužva, itd, itd., ali bi ih svaki iole razborit sagovornik odmah upitao: a ko je za to kriv, ko je kriv što nema kapaciteta u dijalizi Novog Sada. Pa bi onda tamo svaki, iole promućuran inspektor, vrlo brzo utvrdio da je dugogodišnji šef novosadske nefrologije završio karijeru zaposlenjem baš u Freseniusu, kao što je i svog sina prebacio tamo, jer mu kardiologija u Kamenici nije baš išla najbolje. Pa to već ceo grad zna. I ništa. Plaćajmo onda zajedno.

4)   ČETVRTI NAČIN

Četvrti način namicanja para iz srpskog Fonda zdravstva u Fresenius je otkriće našeg čitaoca. Uvek budni pretraživač interneta, naš dopisni član, poznat pod pseudonimom Mile Lajkovac, skrenuo nam je pažnju kako Fresenius uzima pare iz RZZO Beograd. Po njemu, princip je sledeći: usluge hemodijalize se u privatnim Fresenius centrima obavljaju bez tendera, bez ikakve javne nabavke, nema tu ni pregovaračkog, ni otvorenog postupka, samo prećutni dogovori. Prećutnim dogovorom iz RZZO Beograd se u Freseniusove dijalizne centre upućuju važniji (VIP) pacijenti, za ostale nema mesta i oni se upućuju ili u Lazarevac ili se nesretnici teraju na peritonealnu dijalizu (cev u trbuh i ispiraj se sam). Po prećutnom dogovoru, sebi upućene pacijente Fresenius prihvata oberučke i uredno fakturiše svaki tretman, čak štaviše, navuče i one nesretne iz poplavljenog Obrenovca, telefonom poziva čak i one iz beogradskih državnih centara, neće li se koji preseliti kod njih, jer oni su eto tu, bliže mu je da bude kod njih nego da putuje sa onu stranu mosta, itd.itd. Za sve učinjene dijalizne tretmane Fresenius tačno kao sat dostavlja fakture na naplatu u RZZO-BG. Dalje, valjda, Fond te fakture ignoriše, jer nema para, jer nije bila javna nabavka, šta li, uglavnom Fond njima ne plati. Onda Fresenius tuži Fond zdravstva Srbije, jer, eto dotle je došlo, takvi su to protivnici, da oni svoje sporove ne mogu drugačije rešiti nego sudom! Ali, zainteresovana javnost nikada neće moći prisustvovati tim suđenjima, iako bi bilo zaista zanimljivo prisustvovati iznošenju prljavog veša tih decenijskih životnih saputnika. Zašto? Zato što suđenja NEMA. Dogovorili se mangupi. Nagodili se. Zna se i kako. Mi ćemo platiti sve. Mi, tj. Fond, svejedno. Ko želi dokaz, neka pogleda stranu 17. dokumenta o troškovima Fonda u 2013. godini: http://www.rfzo.rs/download/FINANSIJSKI%20IZVESTAJ%20ZA%202013.pdf

Tamo lepo piše: najveće troškove plaćamo za sudska poravnanja sa Freseniusom zaključena pred Privrednim sudom u Beogradu … Ništa od sučeljavanja, od odbrane, kontraargumenata, jok, daj im odmah i tako nam to svima odgovara. Ako ne svima onda bar pojedincima (zvučnih imena, kao što su: Šule, Sale, Rale, Spale, i drugim brojnim, ovde nepomenutim pripadnicima Freseniusovog klana, trenutno najjačeg u Srbiji i RS).

A za one koji ne znaju, imamo još i jedan desert, na kraju: na sumu dobijenu na ovaj način Fresenius ne mora ni porez da plati.

Zemljo, otvori se.

Uzmi nas odmah, ne ostavljaj nas dželatima našim.

Amin.

 

DiaBloG – 2014

.     .     .

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!       Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

.     .     .