Poštovani čitaoci,
postavite Vaše pitanje, komentar ili predlog,
u dole predviđenom okviru (kliknite ovde) ispod svakog teksta, ili na bilo koji drugi način,
odgovorićemo Vam u najkraćem mogućem roku
u postu pod nazivom Odgovori na Vaša pitanja,
ili ćemo dati komentar (mišljenje) odmah ispod Vašeg pitanja.
U svakom slučaju, tu smo da Vam pokušamo pomoći.
Prednost pri dobijanju odgovora imaće naši redovni čitaoci – pratioci i saradnici.
A da bi ste postali naši redovni čitaoci i pratioci ili da biste redovno dobijali informacije o najnovijim člancima na ovom blogu
upišite svoju email-adresu u za to predviđeno polje, sa vaše desne strane, i kliknite na taster
ZA – DiaBloG – redovno!
Program wordpress sajta će Vas od tada odmah obaveštavati o svakom novom tekstu na ovom blogu.
Hvala, unapred.
.
Administrator sajta
http://www.dijaliza.wordpress.com
.
Dijaliza 
Odete na PMF npr. i uradite gasnu hromatografiju – masenu spektrometriju na uzorku. Onda sa listom identifikovanih supstanci odete kod biohemičara ili toksikologa koji identifikuje koja bi od njih mogla da bude uzročnik hipertenzije i/ili toksična. Tako bi nekako išla forenzika. Mada mi deluje nestvarno da bi neka supstanca iz rastvora izazivala hipertenziju, limfocitopeniju, anemiju i eozinofiliju istovremeno. Valtere, evo da pročitaš NKF-KDOQI tekst o intradijaliznoj hipotenziji – http://www2.kidney.org/professionals/kdoqi/guidelines_cvd/intradialytic.htm. Ako si posle samo nekoliko meseci na HD već na max. solima 150, onda je da popričaš sa nefrologom. A i iskusniji će ti reći da nije previše mudro silaziti apsolutno na suvu – plus od 200-300 grama čuva pritisak i glavu. I ne prizivaj otrove ako su ih čoveku stavili u koncentrat samo da bi ti digli pritisak, ako ti je do otrova, lako ćeš „rešiti“ taj problem, a da to nije kafa (https://en.wikipedia.org/wiki/Antihypotensive_agent, videti npr. pod ‘metamfetamin’).
zelim da otvorim privatnu ordinaciju za hemodijalizu sta mi je potrebno i kome da se obratim
Milivoje, pretpostavljam da mislite na Specijalnu bolnicu, a ne ordinaciju za hemodijalizu. Što se tiče postupaka, prvo morate naći dijaliznu firmu koja ima u ponudi sve za hemodijalizu (aparate, setove, osmozu, projekte,…), zatim nađete prostor u blizini neke nefrološke bolnice ili klinike, i izgradite Specijalnu bolnicu za hemodijalizu. Znači, morate sve uraditi BEZ UGOVORA sa RFZO ili Ministarstvom zdravlja (možda neki prećutni dogovor, kao što su imale i ove 2 prethodne firme) i onda se samo pojavite na konkursu odnosno tenderu za dodelu bolesnika, koji se sprovodi jednom godišnje. Ako Vaša cena bude povoljnija, RFZO Vas jedva čeka. Morate sklopiti i Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji sa nekom bolnicom u blizini, za zbrinjavanje komplikacija, za transfuzije, za laboratoriju, i to je to.
Za detalje, pogledajte str. 26: http://www.rfzo.rs/download/pravilnici/mz/Lista_opreme12032013.pdf Za detalje, pogledajte i član 22, 23, član 40-
http://paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_blizim_uslovima_za_obavljanje_zdravstvene_delatnosti_u_zdravstvenim_ustanovama_i_drugim_oblicima_zdravstvene_sluzbe.html
Otac mi ide na dijalizu već godinu. Ima 77 god. Poslije 2 mjeseca imao je dvije tri epizode pada ja u nesvijest za vrijeme dijalize i to smo jedva nekako riješili nakon pritisaka iz jačih centara, ne znam tačno kako ali je sve bilo normalno. Od tada pa do prije 5 dana nije bilo problema!, a onda su se ponovo pojavile epizode nesvjestice mada kratkotrajne i to po dolasku do stana u trenutku kada se penje uz stepenice. To se dešava samo prilikom završetka dijalize. Primjetio sam da su mu skratili dijalizni tretman za 20-30 minuta u zadnja dva navrata. Pomagajte
Poštovani Dragane, niste nam naveli nikakve konkretne podatke, ali za pretpostaviti je da Vaš otac ima nesvestice zbog pada krvnog pritiska posle dijalize. Pročitajte savete koje smo već dali na ovom sajtu u 2 odlična teksta o intradijaliznoj hipotenziji (jedan je pisala pacijentkinja, a drugi je doktorski). U krajnjoj liniji možete opet izvršiti pritisak iz jačih centara ili premestiti oca u takve (stručnije) HD centre. Pozdrav
Zameniti u tekstu „doktor stomatologije“ sa „lekar-specijalista internista“ i to je to otprilike – za početak http://biro-m.co.rs/index.php/aktuelnosti/79-aktuelno-uslovi-za-registraciju-stomatoloske-ordinacije. Na sajtu Agencije za privredne registre su svi podaci i uputstva kako se osniva preduzetnička radnja. Samo nisam siguran šta bi ta ordinacija tačno radila i ko bi je posećivao…
Poštovani,možete li nesto o sekvenciskom dijaliznom tretmanu.Kada treba ukljuciti sekvencisku dijalizu koje su idikacije za sta je ona dobra za sta nije dobra.
Hvala unapred….
Poštovani Aleksandre, hemodijaliza podrazumeva 2 procesa: difuziju i ultrafiltraciju. Difuzijom se uklanjaju štetne materije, a ultrafiltracijom tečnost. Standardno se oba procesa vrše istovremeno. Ali, na svim savremenim mašinama moguće je i razdvojiti ta dva procesa, tj. vršiti samo jedan ili drugi, ili naizmenično jedan pa drugi. Kada se na aparatu isključi ultrafiltracija,onda se vrši samo difuzija, i ta se dijaliza ponekad naziva „suva“ dijaliza, a stručnije izovolemijska dijaliza. Kada se vrši samo ultrafiltracija, a isključi se difuzija (zaustavi se protok dijalizne tečnosti), to se onda zove izolovana ultrafiltracija (IUF) ili stručnije: izoosmotska dijaliza. A kada se naizmenično (npr. svakih sat vremena) uključuje jedna metoda, npr.IUF, pa naredni sat ide standardna HD, pa onda opet IUF, dakle, u sekvencama, onda se takav dijalizni tretman naziva: sekvencijski (sekvenca jednog, pa sekvenca drugog postupka, naizmenično). Kada se to primenjuje? Odgovor je: retko. Uglavnom, eksperimentalno. Pokušavalo se kod onih koji imaju hipotezije pri standardnoj hemodijalizi, da im se sa kratkotrajnim IUF skida samo tečnost, sat ili dva, pa onda u nastavku opet standardna HD (sekvencijalno), pa će to kao lakše podneti, ali iskustva su bila gora nego pri standardnoj HD. Jer, pri IUF nema stabilizirajućeg ulaska Natrijuma i Kalcijuma iz dijalizne tečnosti u krv pacijenta, kao ni mogućnosti hlađenja krvi dijalizatom. Uglavnom, sekvencijska dijaliza je priča za teoretičare, a u praksi, svi kvaliteti su na strani hemofiltracije i/ili hemodijafiltracije. Pozdrav
Hvala lepo objasnjeno…..
Pozdrav svima, cest citam vase objave i komentare jedino tada imam osjecaj da me neko razumije. Imam 26 godina i vise od 5 godina sam na dijalizi.Kao sto vidim i kod vecine vas i moja iskustva sa dijalizom su blago receno uzasna. U poslednje vrijeme sve teze podnosim dijalizu, aparati i materijali su sve gori a moja snaga pa i volja za borbom sve manja. Ostala mi je jos solucija da pokusam kadevericnu transplataciju negdje u inostranstvu (ranije su te transp.radili u Moskvi slali su pacijente preko bolnice, nedavno su prestali jer navodno kod nas ima lista cekanja a jos ni zakon nije donesen pravosnazni o tom pitanju). Pa me interesuje da li neko od vas ima informaciju koje klinike(naziv)to rade i u kojim drzavama je dozvoljeno, kako ide ta procedura, bilo kakva informacija mi je od koristi jer osim „cekaj“ovdje nikakav drugi odgovor ne dobijam.
Pozdrav za sve. Idem na hemodijalizu ali mi je fistula stala pa predlazu da mi plasiraju hikmanov kateter. Interesu je me da li taj kateter smije da se kvasi i da li mogu da plivam bez bojazni da ce doci do nekih nezeljenih situacija?
Poštovani Siniša, plivanje sa kateterom ne dolazi u obzir. Kupanje, eventualno da, ali uz dobru zaštitu nepromočivim celofanom ili nečim sličnim, celog ulaznog mesta i spoljnjeg dela katetera. Pozdrav
Postovanje,
suorug ima 70g i na dijalizi je dvije godine. Malo više je pio, tako da je narusio zdravlje i prije..Rade mu u obije ruke dijalizu zbog losih arterija. Posle dijalize kreatinin je oko 900, urea 25.. Inače ima problem na dijalizi sa padom krvnog pritiska (svaki drugi dan ije), do 60 sa 30. Poceo je piti kapi od gloga i magnezijum i malo lakse podnosi. Inace, jako je smrsao i osjeca se neprijatan miris amonijaka.. Posle dijalize nije u stanju ustati cio dan od nemoci, bolova u ramenima, nogama, ledjima.. Kako da mu pomognem..
srdacan pozdrav
Poštovana Sonja, kreatinin posle dijalize ne sme da bude 900, niti urea 25! To su vrednosti sa kojima se pacijent mora uključiti ponovo na dijalizu. Dakle, jedini savet Vam je: pod hitno odvedite supruga u neku drugu bolnicu, gde će mu postaviti kateter ili napraviti fistulu ili ugraditi graft, a onda će sa dobrim krvnim pristupom moći imati i dobru hemodijalizu. Posle iole kvalitetne HD kreatinin treba da bude oko 300, a urea oko 6-8, sve iznad toga zahteva poboljšanje. Lekovi za srčanu slabost se daju od strane kardiologa (ili nefrologa), kapi od gloga ili magnezijum, tu ništa neće pomoći.. Nažalost, to je tako.
Postovani,
3,5 godina sam na dijalizi. Imam konstanti visoke fisfate prije dijalize od 2.7-3.1.
Posle dijalize fosfati su 1.3-1.6
Pirocitao sam vase tekstiive o ishrqni – odlicni su.
Pitanje: da li mozete da me uputite ba tekst i vexivacima fosfata, njihovim prednostima i manana u zdrastvenim i finansiskom smilsu.
Veliko hvala
Aleksandar Butorovic
Beograd
Poštovani Aleksandre, hvala na pohvalama. A što se tiče tekstova o vezivačima fosfata, imamo i to. U principu, imamo sve što se tiče dijalize, samo treba biti uporan i pretraživati sadržaj. Za Vas, ovaj put, evo i direktna veza:
https://dijaliza.wordpress.com/2014/08/08/koji-je-najbolji-lek-za-fosfor/
Pozdrav
Postovani,
Moj suprug je pre dva meseca krenuo na hemodijalizu.Zbog komplikacija u bolesti proveo je cetiri meseca u bolnici ,nije mogao da se krece,stanje mu se dosta popravilo posle odlaska na kucno lecenje,cak je uz pomoc fizioterapeuta i poceo da ustaje i seta po kuci sa setalicom.Od tada se javlja novi problem a to su otoci na stopalima,koje je prethodno ,uz dijalizu izgubio,e sad su ponovo poceli da se javljaju.Naglasila bih da se strogo pridrzava dijete bez soli,pije ogranicene kolicine tecnosti i dve tablete Furosemid -a dnevno.Da li mi mozete odgovoriti sta bi mogao biti razlog ,na dijalizi je sada samo jedan put nedeljno?
Hvala
Poštovana Lucika, bez obzira šta im je uzrok, otoci su znak da treba povećati uklanjanje tečnosti dijalizom. Ako to ne može jednom dijalizom, onda mu treba uvesti 2 ili 3 HD nedeljno, kao što imaju i ostali. Pozdrav
Ne postuju se dijalizni pacijenti zasto
Dijalizni pacijenti se teško organizuju iz više razloga: od 7 dana imaju 4, jer tri dana provode na dijalizi. Dobar deo pacijenata ne zna da definiše i objasni problem. Sve se svodi na usmeno obraćanje koje nema nikakvu svrhu. Pacijent se izvice recimo na sestru i to prođe, jer su one navikle na to, oguglale. Savez dijaliziranih Sbije se bavi perifernim problemima, ne zalazi u srž poblema, jer nece da napada državu od koje pobogu zavisi finansijski, a finansira ga Min.rada i soc politike. Tako da i u buducnosti ne postoji neka perspektiva. Ako imate uslova, kucna dijaliza je spas, treba reverzna osmoza, omeksivac vode i prostorija, aparat može da se iznajmi. Na ovom sajtu je detaljno obrađena ta tema i navedeno je sta je sve potrebno za kućnu dijalizu. Pozdrav
Ne postuju se dijalizni pacijenti zasto
Teško pitanje, Diki. Verovatno zato što su neorganizovani ili što imaju loše predstavnike i niko ih se ne boji, niti ih uvažava. Pozdrav
Postovani, zanima me da li je kod izlivenog rastvora (peritoneumska dijaliza) moguce nakupljanje odredjenog taloga ukoliko stoji nekoliko sati na sobnoj temperaturi? Rastvor nije zamucen ali prilikom praznjenja kese primetila sam odredjen talog bele boje, sluzave strukture. Zanima me da li je to znak da nesto nije u redu ili je jednostavno proces koji nastaje ukoliko izliveni rastvor stoji nekoliko sati u kesi. Unapred zahvalna
Poštovana Dragana, to nije ništa opasno, verovatno su to samo tzv. fibrinske niti. Pozdrav
Postoji li mogućnost da razgovaram sa nekim lekarom, uživo ili putem mejla, zbog komplikacija na bubregu moga sina od 16 godina, koje su u toku?
Nažalost, za takvo nešto Nebojša, nemamo mogućnosti. Oboleli mlađi od 18 godina pripadaju pedijatrijskoj nefrologiji, a na nekoliko upita niko od pedijatrijskih nefrologa nije prihvatio da sarađuje sa našim sajtom (besplatno i anonimno, naravno). Pozdrav
postovani
ja sam na dijalizi 4 godine u beogradu i zanima me jedna stvar.Isao bi u crnu gori na kratak odmor i cuo sam nezvanicno da srbija ima ugovor o konvenciji sa fondom crne gore o zdravstvenom lecenju i da pokriva dijalizu.da li je to tacno?
Nije.
Petre to je donekle tacno.Srbija ima ugovor sa Crnom Gorom ali u vezi dijalize postoji uredba koja dijalizu izuzima.Tako da vi morate da platite dijalizu a kada se vratite RFZO ce vam refundirati deo novca,tj.samo onoliko koliko dijaliza kosta u Srbiji.
Iskreno da Vam kazem, jeftinija Vam je dijaliza u Grckoj i uslovi su sigurno mnogo bolji nego u Crnoj gori. Moj suprug i ja smo ove godine zakazali dijalizu u Grckoj i savrseno sporazumeli sa bolnicom gde smo trebali da obavimo dijalizu, ali mi na letovanje nismo otisli jer je suprug transplantiran pre mesec dana. No dobro, verujem da bi nam tamo bilo super i sigurno bolje nego u Crnoj Gori.
Poštovani, majka sam dječaka od sedam godina koji je rođen sa anomalijom desnog bubrega i od rođenja živi sa jednim zdravim lijevim bubregom. U želji da se što više informišem i pomognem svom sinu , u potrazi sam za udruženjem djece sa bubrežnim bolestima. Ali takvo Udruženje ne pronalazim u Republici Srpskoj. Zanima me da li moj sin odnosno ja mogu da budem član Vašeg udruženja ili ako postoji neko za djecu da me obavjestite. Želim da aktivno učestvujem u svemu da bi se popravilo stanje u ovoj našoj „zaostaloj“ Republici što se tiče zdravstvenog sistema ( mislim na donore, transplantacije i sl. )
Sandra iz Banja Luke.
Čekam Vaš odgovor
Pozdrav i sve najbolje.
Poštovana Sandra, iskreno rečeno, ni nama nije poznato postoji li u Srbiji udruženje bubrežnih bolesnika dečijeg uzrasta, ali godine i uzrast nisu problem da se svi udružimo u cilju poboljšanja lečenja bubrežnih bolesnika. Ono što Vam sada možemo reći jeste da je upravo u toku formiranje jednog velikog i zaista NEZAVISNOG udruženja, kome će se prikloniti i naša redakcija, a biće otvoreno i za sve zainteresovane iz regiona. Više o tome u postu koji ćemo objaviti ovog leta. Uskoro …
Postovana Sandra,ja sam imao anomaliju na mokranim putevima tzv. VUR vezikularnouretralni refluks ,nefrektomiju tj.odstranjivanje desnog bubreg asam imao u cetvrtoj godini zivota zbog hidronefroze ziveo sam normalno do 32 godine i tad sam krenuo sa dijalizama.Nisam mnogo vodio racuna o zdravlju bavio samse raznim sportovima fudbal ,plivanje boks ,stoni tenis .Objasnite sinu da samo vodi racuna o svom zdravlju da se nedokazuje i sve ce biti ok redovne kontrole mokrace svakog meseca jer prve indikacije bubreznih bolesti se manifestuju preko mokrace.
Da li se posle transplantacije bubrega gubi pravo na naknadu za kućnu negu i pomoć (na koju pacijenti na dijalizi imaju pravo)?
Čuo sam da se posle transplantacije mora uzimati dosta lekova (Imunodepresivi itd) pa mi nije logično da se izgubi pravo na naknadu, pogotovo jer se verovatno deo tih lekova mora kupovati.
Imunosupresivi se ne placaju. To jest na recept se uzimaju, ali Vi ne doplacujete nista.
Hvala na odgovoru.
Ipak, moje pitanje ostaje, u vezi gubljenja prava na Naknadu.
Interesuju me iskustva onih koji su to prošli.
Posle transplantacije se gubi pravo na uvecanu tuđu negu i pomoć što je problem kod mlađih pacijenata koji ostaju bez primanja i materijalne sigurnosti. Ranije su frontalno davali trajana rešenja za tuđu negu i pomoć pa je pacijentima ostajala osnovna tuđa nega i pomoć koja sad iznosi oko 17 000, 00 rsd i neka invalidska penzija od 14 300, 00 rsd, najniža, moze da se ode sa najmanje 5 godina radnog staža ako pacijent ima preko 30godina starosti ako je mlađi sa jos manje radnog staža pa se nekako skrpe. Posle transplantacije sa imunosupresivima preporucuje se laksi kancelariski posao tako da je to veliki problem. Sada se sve invalidske penzije kontrolisu na dve godine, vestačenje za tuđu negu i pomoć isto od godinu do dve, ja sam za 7 godina dijalize išao 6 puta na vestacenje u vezi tuđe nege i pomoći. To pitanje bi trebalo zajednički da se pokrene kod ministarstva rada i socijalne politike kod ministra Đorđevića. Porodice koje su mlađe mogu da izdrzavaju i pomažu transplantiranog clana a sam da privređuje bez pomoći porodice ili drzave vrlo teško. Dosta ljudi odbija transplantaciju zbog gubitka prihoda jer se negde cele porodice izdrzavaju od tuđe nege dijaliznog pacijenta.
Koliko je poželjno trajanje svakog dijaliznog tretmana,i kolika vrijednost kreatinina bi trebala biti pre i posle dijalize u pacijenta koji ima 38 godina,i težinu 62 kg,a visinu 154.
Dragana
Poštovana Dragana, iskreno govoreći, dijalizna nauka još nije ustanovila parametre kvaliteta dijalize, za čije vrednosti se Vi interesujete. To znači, da u praksi svaki doktor može da citira samo svoje „mišljenje“, ali prave dokaze nema niko. Vrednosti kreatinina, kao i ureje, nisu adekvatne za procenu kvaliteta dijalize. Niti su te materije mnogo toksične, niti je problem od njih očistiti krv. A na nivo kreatinina utiču i drugi faktori, osim dijalize, na primer: ishrana, kretanje, metabolizam, i drugi. Statistika čak pokazuje da duže žive oni pacijenti koji imaju viši kreatinin. (Jer se bolje hrane i više se kreću, pretpostavljamo). Konkretno, u Vašem slučaju kreatinin pre dijalize može biti 600-900 umol/L, a posle dijalize 60-75% manji. Čak i da dijalizom smanjujete kreatinin za 80%, ne možete samo na osnovu toga reći da imate dobru dijalizu. Umesto kreatinina, predlažemo Vam da proučite japansku praksu, jer Japanci imaju najbolju dijalizu na kugli zemaljskoj. Njihov recept je jednostavan: dijaliza treba biti sporija, a duža. To znači: protok krvi 200-250 ml/min, a trajanje dijalize 5 časova. Pa ako i ne volite baš da idete 5h, sve preko 4h je sigurno u Vašu korist. Kad usvojite tu filozofiju, onda smanjenje kreatinina nije ni bitno. Pozdrav i sretno.
Poslovično vredni protestanti su davno skovali maksimu: „You Can’t Manage What You Don’t Measure“ – „ne možeš upravljati nečime što ne možeš izmeriti“. Zbog toga su i izmislili famozni Kt/V, mada ovome ipak treba prići malo ležernije – pogleda se vrednost uree pre dijalize (i kreatinina sekundarno) i posle tretmana, pa ako je % eliminacije preko 65%, za pretpostaviti je da je dijaliza dobra. Sa dobrim dijalizatorima, dobrom brzinom krvne pumpe i trajanjem tretmana od najmanje 4 časa, stepen eliminacije ovih supstanci može da ide i do 75-80% (ulazna urea npr. 20, izlazna 4-5). Slažem se da kod pacijenata kojima su bubrezi totalno već zatajili ne treba mnogo pažnje posvećivati kreatininu. On nije poseban otrov, a hrana bogata proteinima i fizička aktivnost ga povećavaju svakako.
Postovani,Ja sam 2 godine na peritoralnoj dijalizi ,krvna grupa A+ , a moj suprug O+ , kakve su sanse da on meni da Bubreg,vidim na raznim sajtevima da neko ide u Tursku na racun drzave,kakve su sanse ovde da se izvrsi transplatacija
Poštovana Svetlana, šanse da o trošku države odete na transplantaciju bubrega u Tursku su zaista nikakve, ali su zato ovde mnogo veće šanse, pa je za definitivno mišljenje potrebno da odete na pregled u neki od transplantacijskih centara u Beogradu (VMA ili KCS). Pozdrav
Postovani,suprug je na dijalizi cetri godine,dijabeticar.Sa pocetkom dijalize krece i problem sa polineuropatijom.Pio je Berlition,liriku,Epiku,sad pije i neurontin i Trodon od 100 mg i nista,bolovi su uzasni i ne prestaju.Najgore je sto su sada poceli nepodnosljivi bolovi u toku dijalize i u nemogucnosti da ih istrpi,prekine dijalizu.Leci se KCS u kabinet za bol i opet nista.Interesuje me da li postoje neke inekcije,jace,protiv bolova pa makar ih primao i svakodnevno,Jedino kad seta nema bolove i noci provodi u stojecem polozaju.Sve samo mogucnosti iscrpeli i vise ne znamo kome da se obratimo jer doktori samo odmahuju glavom saljuci nam poruku da leka nema.Njemu vise i ne treba lek vec nesto da mu umanji bol,jer njemu je svaki,jos jedan dan,dar od Boga.Pozdrav i hvala vam sto postojite…
Poštovana Vera, pretpostavljamo da ste već čitali naše poglavlje o polineuropatiji: https://dijaliza.wordpress.com/2014/04/05/polineuropatija/
i da je sve navedeno u tom članku kao terapija već primenjivano, uključujući češće HDF (do 4 sedmično) sa dijalizatorima 2,5 m2 površine i izmenama od preko 30 litara.
Što se tiče injekcija protiv bolova, one takođe postoje i daju se lokalno (zovu ih „blokade“), ali se time bavi mali broj lekara (uglavnom jedan-dva), i to od neurologa, neurohirurga ili anesteziologa, u većim kliničkim centrima, kao što je npr. KCS ili VMA. Od lekova postoje još i opijatski anestetici, ali su oni krajnja mera, jer imaju veliki broj štetnih nuspojava, između ostalog izazivaju i zavisnost, kao i droge.
Poštovani
Prvensteno sve pohvale na sajtu !!!
Na dijalizi sam preko 20 godina i za sve te godine nikad nisam otišo nigde na odmor
pokušavam da sad saznam koliko košsta dijaliza u Nemačkoj i koja je procedura nikako da saznam !
Ako ste iole u mogućnosti da mi saznate ili znate bio bih vam beskrajno zahvalan.
Unapred hvala na odgovuru kakv god bio
Srdačan pozdrav !
O proceduri smo već pisali u našem postu: https://dijaliza.wordpress.com/2013/03/25/hemodijaliza-i-putovanja/
A rezervaciju dijaliznog mesta u Nemačkoj možete izvršiti na sajtu:
https://www.facebook.com/GlobalDialysis/
Poz.
Taj sajt ne radi od juna. Probajte Diaverum uslužne turističke dijalize – https://www.diaverum.com/en-DE/Diaverum-Germany/Find-a-clinic/
hteo bih da vas pitam da li postoji mogucnost da bubrezi prorade posle odredjenog tretmana HD MENI SU BUBREZI STALI ZBOG AKUTNOG TROVANJA HERBICIDOM a evo posle 3.meseca HD. ponovo mokrim normalno rezultati krvi su uredu i da li postoji mogucnost da se dijaliza vremenom smanjuje pa i ukine veliki pozdrav.
Poštovani Dragane, odgovor je: DA, postoji. Više o tome pročitajte u našim tekstovima o Akutnoj (posebno), kao i Hroničnoj, bubrežnoj insuficijenciji. Pozdrav
Poštovani
Prvensteno sve pohvale na sajtu , zanimame , jel radise u privatne laboratorije Hla tipizacija bubrega , ili Cross Match . Molim jel moguce znati gde se radi , i napisimite mi jedan br tel za kontaktt ili imel
Hvala
Poštovani Toni, koliko je nama poznato, nema u privatnim laboratorijama mogućnosti za navedene analize. To se sve radi samo u Institutu za transfuziju krvi:
http://www.nbti.org.rs/Institut-za-transfuziju-krvi-Srbije/105/Usluge-i-proizvodi.shtml
Poz
Kako doci do leka mimpara od 30ml. na peritoralnu dijalizu sam 4 god,cena leka je 20.540din da li se refundira!
Registrovan je u Agenciji za lekove, što znači da se može legalno kupiti u bilo kojoj apoteci, mada ga ne drže na stanju jer je preskup. Ne refundira se.
Danas nam je na dijalizi nestalo vode nekih pola sata pred kraj tretmana medjutim nije prekinut tretman nego je nastavit uz izvlacenje samo vode iz pacijenata. Interesuje me da li postoji mogucnost nekih posledica po pacijente ili nekog stetnog dejstva. U pitanju je HDF tretman aparati su freseniusovi 5008 i 5009
Poštovani Zorane, hvala Vam što ste se sa poverenjem obratili našem sajtu, pa ćemo se i mi potruditi da Vam damo tačno objašnjenje. U slučaju nezgode koju ste Vi opisali, za procenjivanje njenih štetnih efekata najvažniji je podatak, kada se to desilo? U kom delu tretmana? Na primer, ako je vode nestalo u trećem satu HDF, odnosno oko 80 minuta pre planiranog kraja tretmana, onda to nije isto kao i kad vode nestane u prvih 40 minuta tretmana, odnosno 200 ili više minuta pre kraja. Dalje, morate znati da kada nestane vode tretman se prestaje zvati HDF (ili HD), i tada su doktori (i sestre) mogli samo da rade tzv. IUF (Izolovanu Ultrafiltraciju), što su i radili u Vašem slučaju. Specifičnost tog modaliteta je da nema difuzije, jer nema protoka dijalizne tečnosti (u ovom slučaju zbog nemanja vode).
Kada nema difuzije slabo se iz krvi pacijenta uklone urea, kreatinin, kalijum i svi drugi uremijski otrovi. Izolovanom ultrafiltracijom je iz krvi pacijenta moguće izvući samo ono što zovemo „donos“, znači tečnost koju je doneo od završetka prethodne dijalize. U tom volumenu tečnosti (2-4 L) nema mnogo ureje, kreatinina, kalijuma, kiselina, itd. da bi ta metoda mogla biti uspešna kao što je to Hemodijaliza. Zato se IUF upotrebljava uglavnom u lečenju pacijenata koji imaju ogroman višak telesne vode, a relativno male ili normalne vrednosti ureje, kreatinina, kalijuma i dr.otrova. (Stručno se još naziva i izoosmotska dijaliza, jer neznatno utiče na osmolarnost krvi). Uglavnom, obzirom da se kod Vas sve to desilo samo u poslednjih pola sata HDF, ništa Vam posebno nisu naškodili, a uspeli su i da ostvare ciljnu UF.
Ipak, mi Vam želimo što manje te IUF, i da se nadamo da će Vaš dijalizni centar obezbediti sopstveni rezervoar vode, što su i inače dužni imati kod ovakvih incidenata. Pozdrav
Moj trenutni krvni pristup je graft plasiran pre tacno 6 godina. Negde sam pročitao da im je rok trajanja oko 5 godina pa nisam iznenađen problemima koje imam u zadnje vreme. Ono sto me zanima je da li postoji mogućnost da se uradi trombektomija na graftu?
Naravno, Kiborže, stari saradniče, sve je moguće. Današnja interventna radiologija (čak i kod nas) je u stanju da uđe tankim sondama (poput žice) u bilo koji organ ili krvni sud i da direktnim dejstvom ultrazvučnih talasa, mehanički ili enzimima, razbija trombove. A o starijim, hirurškim metodama, koje su sada prevaziđene razvojem interventne radiologije, i da ne govorimo. Dakle, odgovor je DA, moguće je na više načina ukloniti tromb iz AV grafta. Samo treba naći sposobne doktore, koji će to uraditi, a takvih, na žalost, kod nas nema puno. Zato i treba da se udružujemo i borimo za poboljšanje svog lečenja. Pozdrav
Prvo se zahvaljujem na odgovoru i moram reci da nisam cak ni pomislio da ovo pitanje postavim nekom od nadležnih medicinara. Toliko o poverenju u vas i ostale.
U toku ove godine moram pokušati da pronadjem kontakte osoba sposobnih da urade tako nesto.
Nadam se vasoj pomoći u slučaju da negde zapne. Veliki pozdrav!!!
Evo pomoći i u vidu konkretnih imena: doktori Siniša Rusović i Momir Šarac, su oni za koje verujemo da ti mogu pomoći, a mislimo da ih ima i više.
I da se nadamo da tromb nije dugo u tom graftu, tj. da nije očvrsnuo ili sklerozirao, onda ih je teško ukloniti. Pozdrav i sretno.
Da li mi mozete objasniti koje sve negativne uticaje ima dijaliza na ostale organe.
Poštovani anonimni (mogli ste izabrati i neki pseudonim, a mogli biste se i prijaviti za redovno praćenje sajta, pa bi dobili brži i opširniji odgovor), dijaliza je čišćenje krvi, i sama procedura se tehnički može izvesti skoro pa bez ikakvog uticaja na ostale organe, ako se pažljivo izvede i ako se znalački odrede parametri dijalize. Znači, potpuno zdravom čoveku bi mogli odraditi hemodijalizu, bez simptoma. Stručno, komplikacije tokom HD, mogu biti akutne ili hronične. Akutne su vezane za pacijenta (kolaps, grčevi, aritmije..) ili za krvni pristup (krvarenje, hematomi, tromboze, infekcije, itd), ili za krvotok na aparatu (embolije, tromboze, hemolize..) ili za reakcije na strani materijal i hemikalije iz dijalizatora i krvnih linija. Hronične komplikacije su više vezane za štetu koju organima stvara bubrežna slabost, ali tome doprinosi i dijalizni status: opterećenje srca, oštećenje nerava, kostiju, endokrinog i drugih sistema organa.
pijem farin 6 godina sada zelim da predjem na lijek pradaxa 150 mg. molim da mi objasnite kako to da uradim treba li neki pregled doktora kardiologa
Obavezno. Ako je dijagnoza zbog koje je Farin bio uveden kardiološka, onda prelazak na Pradaxu treba biti pod kontrolom kardiologa. Indikacija može biti i od hematologa itd., ali svakako da specijalista mora biti uključen u promenu i kontrolu prelaska. Poz
Molim Vas za odgovor u vezi ostvarivanja prava na dodatak na tudju negu i pomoć.
Da li lice koje ide na hemodijalizu dva outa nedeljno ima pravo na tu pomoć ili, kako imamo informacije, Komisija odobrava tu pomoć samo u slučaju da lice ide na dijalizu tri puta nedeljno?
Pozdrav.
Imate dobre informacije Mirjana, mora da ste to već negde pročitali na ovom našem sajtu. Razlog više da upišete svoju email adresu desno radi redovnog praćenja ovog sajta. Poz
Molim Vas za odgovor u vezi ostvarivanja prava na dodatak na tudju njegu i pomoć u Crnoj Gori.
Da li lica koja su na hemodijalizi imaju pravo na dodatak u Crnoj Gori.?
Pozdrav.
Mi stvarno nemamo taj podatak ali znamo da nisu imali do 2012. Da li se nešto promenilo najpre ćete saznati od samih pacijenata koji su tamo na hd ili uputite pitanje institucijama CG.
Postovani,
raspitujem se u kojoj od bolnica – privatnih ili drzavnih *Beograd), koriste lampu o kojoj je rijec u vasem clanku Šta je istina o lampi za AV fistule? naravno ako vi imate takvu informaciju
srdacan pozdrav,
Miodrag
Nažalost, poštovani Miroslave, nemamo informaciju da je iko u Srbiji nabavio pomenutu lampu. Ako Vi nešto saznate, javite i nama. Srdačan pozdrav.
Da li mi mozete preporuciti neke knjige na temu dijeta za bubrezne bolesnike u kombinaciji sa gojaznosti za pacijenta (78) koji nije na dijalizi. I da li postoji specijalizovani nutricionista koga preporucujete preko RFZ-a
Unapred Hvala
Poštovana Jelena, ne znamo da postoji specijalizovani nutricionista za probleme koje ste Vi naveli. Kod nas se ishranom bubrežnih bolesnika najviše bavila Dr Danica Vujić iz KBC Zvezdara, postoji i njena knjiga: „Kako živeti sa bolesnim bubrezima“, a literature se još može naći, na zajedničkom nam jeziku, i sa širih jugoslovenskih prostora, od prof. Jože Drinoveca, do poslednjeg izdanja (2014) doktora iz Rijeke: „Prehrana bolesnika koji se liječe nadomještanjem bubrežne funkcije“. Ali, od mase tih tablica i recepata, važnije Vam je da direktno čujete od starijih, zdravijih i iskusnijih pacijenata, kako oni sve to postižu. Pozdrav
Hvala vam puno na odgovoru. Izgleda da nema ovih knjiga u redovnoj prodaji a ni na Kupindu. Ako neko zeli da je proda/pozajmi neka mi se javi. Mi smo kraj Kalemegdana/Beograd.
Posto sam se tek ukljucila na vas blog, tek mi predstoji „kopanje“ po njemu za odgovore razne. Hvala vam sto postojite!
Postovani! Na dijalizi sam nekih 6 meseci i imam probleme sa koagulumima. Sve me teze bodu (arterija je u pitanju, odakle se uzima krv) Ruka mi je non-stop modra. Mazem hepalpan ili hepatrombin i pijem Plavix (sada i na dan dijalize). Zasto se to desava i sta jos mogu preduzeti ja, a sta mogu preduzeti sestre. Unapred hvala na odgovoru!
Poštovana Tanja, problem o kome pišete je kompleksan. Teško da Vi sami možete nešto posebno sebi pomoći u tom slučaju. Pojačana sklonost ka stvaranju trombova u venskoj cirkulaciji, sa ili bez otežanog punktiranja krvnog pristupa, zahteva dobar stručni rad lekara (da propisivanjem odgovarajućih lekova smanji sklonost sistemskoj trombozi) i sestara (da pravilnim punktiranjem i pravilnom hemostazom, ne doprinose lokalnom stvaranju ugrušaka).
Svi bi već trebali da znaju (u okviru struke) kako se to radi, pa ako nešto ne ide, nema vam druge nego da pokušate da nađete neke druge lekare i/ili sestre, koji će Vam možda bolje sprovoditi punkcije i dijalize. Nekada se desi da ni to ne pomaže, ali u svakom slučaju treba pokušati sa drugom ekipom. Pozdrav
Postovani, u pitanju j pacijent koji sedam meseci ide na dijalizu 3x nedeljno. Visok je 190cm, a preporucema suva masa je 68,5kg sto je on ispostovao. Sada su mu rekli da mora da smrsajos 3kg. Takodje za poslednjih mesec dana je dva pita imao grip sa visokom temperaturom i povracanjem. Temperatura se danas opet vratila
Da li grip moze da bude koban po njega, jer sam dobila takvu info. Hvala na brzom odgovoru
Poštovana Sanja, grip ne mora da bude koban, naravno. Ipak, nešto je čudno u vezi tog (toliko izraženog) mršavljenja. Za visinu od 190 cm, težina od 65 kg je zaista premala. Pošto se bez direktnog uvida, odnosno pregleda pacijenta, ne može ništa preciznije reći, možda bi trebalo da razmislite o potrebi pregleda u drugoj ustanovi, tj. kod drugih stručnjaka. Pravo na drugo mišljenje je sada dozvoljeno i u našem zdravstvu, i treba ga koristiti. Pozdrav
Poštovani, dobio sam informaciju da će od 2019. god poceti da se primenjuje DLG standard za dijalizni tretman, tj. dijaliza vise nije hospitalno već ambulantno lečenje. To znaci da lekar u interdijaliznom periodu neci moći da ordinira terapiju koja nije vezana za osnovnu bubrežnu bolest, jer drugu terapiju nece moci da razduzi, zbog kompjuterskog programa koji to ne dozvoljava. Preporuka je da se ako pacijent ima tegobe koje nisu vezane za osnovnu bubrežnu bolest da se prekine dijaliza (isključi se sa aparata) i pošalje na odgovarajuću kliniku shodno tegobama, što bi automatski značilo skraćivanje dijalize i indirektan aktak na rehabilitaciju i na zdravlje pacijenta. Utoku je pilot projekat koji bi trebao da počne da se primenjuje od 2019. godine zvanično. Molim Vas i unapred sam zahvalan da mi malo razjasnite ovu temu nadam se da je moja informacija tačna mada nigde ne postoji zvanicno obaveštenje. Unapred zahvalan
Poštovani Aleksandre, ne znamo još uvek ništa o toj temi. Ali, skraćenje dijaliznog tretmana je ono što priželjkuje 95% dijaliznih pacijenata. Toliko o njihovoj edukaciji, druženjima, kongresima, radionicama, psihoterapijskim podrškama i školama crtanja, koje im organizuju njihova rukovodstva. Mogućnost da se posle isključenja pacijent pošalje na odgovarajuću kliniku, takođe ne deluje realno, jer dijalizne pacijente nerado prima i njihova nefrologija, a kamoli neka druga klinika. Pored naših brojnih i vrlo aktivnih Udruženja pacijenata, ne verujemo da postoji mogućnost da se donese neki propis na štetu dijaliznih pacijenata, zar nije tako?
Ne znam sta da kažem, dobar deo naših problema zavisi od Min. Zdravlja i Fonda zdravstvenog osiguranja. Treba vršiti objašnjenje statusa dijaliznih pacijenata kojih je negde oko 5000 u Srbiji (brojka je varijabilna zbog velikog stepena mortaliteta). Ide se ka tome, kao što sam rekao, da HD tretman bude ambulantno lečenje. Kao sto je doneto pravilo da lekar specijalista ne može da piše recepte nego morate da idete kod ćate, lekara opšte medicine. Tako će sprovesti i da u interdijaliznom periodu neće moći da se ordinira druga terapija sem nefrološke. U drugim zemljama čije primere slede naši zakonodavci je razvijen program transplantacije, čeka se na bubreg neko kratko veme, do 3 godine, tako da se ne obraća pažnja na kvalitet dijaliznog tretmana, dok u našoj Srbiji transplantacije kadaverične pa i living su retka pojava. Da bi neki od nas i dočekali transplantaciju i eventualno promenu zakona o transplantaciji organa i tkiva treba se baviti temama kao što su ove koje nas pacijente u dijaliznim centrima itekako pogađaju, ali većina ce biti svesna tek kad to direktno osete na svojoj kozi. Možemo kao pacijenti da kupimo neke lekove i da ih nosimao sa sobom, ali npr. antibiotik kao sto je Vankomicin ne mozemo da nosimo ni da kupujemo. Naravno antibiotik se ne može uzeti bez recepta ili niti čak o svom trošku kupiti bez izveštaja lekara specijaliste. Treba reagovati dok se ne usvoji Zakon, dok još traje javna rasprava, dok se ne stavi na glasanje, a kad se kod nas nešto usvoji teško se menja. Takav je naš evropski pravni sistem koji se zasniva na Rimskom pravu i strogim kodifikacijama. Što se tiče udruženja pacijenata na dijalizi tu ne postoji nikakav kapacitet ili kordinirana akcija da se nešto menja. Toliko o udruženjima. Gledao sam klip sta su uradili u Rep.Srpskoj i šta su dobili, samo mogu da kažem: svaka čast!! Izborili se ljudi. Pozdrav
Postovani, ja sam „stari“ bubrezni bolesnik, pre 27 godina (1991.god) mi je dijagnosticiran Glomerulonepfritis mesangiumprolifferativa, ali sam tek unazad 7 meseci na dijalizi. Pre nekoliko dana RFZO mi je poslao obavestenje da me iz klinickog centra prebacuju u Fresenius (zbog preopterecenosti kapaciteta). U bolnici mi je lekar odredio 2 x nedeljno terapiju a u Freseniusu insistiraju da moram dolaziti 3 x nedeljno. Da li zaista MORAM ili imam pravo da zahtevam da i dalje idem 2 x nedeljno na terapiju kao i do sada, s obzirom da ja izmokrim onoliko koliko unesem tecnosti (odnosno nemam zadrzanu tescnost u organizmu, diureza oko 1.600ml, bez diuretika) i s obzirom da vrednost toksina izmedju dve terapije ne poraste mnogo, skoro neznatno (urea, kreatinin, kalijum). Ako su moji nalazi izmedju dve dijalize, u ovakvom ritmu 2 x nedeljno, zadovoljavajuci, zasto bih onda morala ici u kracem intervalu? Da li imam pravo da odbijem tu trecu terapiju nedeljno, do god ne bude bilo stvarne potrebe za tim? Hvala unapred na vasem odgovoru.
Poštovana Olgice, već smo objašnjavali na ovom sajtu da se načini rada „profitnih“ (tj,privatnih) i „neprofitnih“ (tj.državnih) dijaliznih centara: razlikuju. Ali, ne dajte se zbuniti. Niko vas ne može prisiliti na nešto što ne želite, a po ovome što ste naveli izgleda i da ste potpuno u pravu. Mogu vas eventualno smarati da im potpišete neki papir, ali čak ni to niste obavezni, dovoljno je samo da javno izjavite šta želite, a šta ne želite. Možete i jednostavno da ne dolazite na srednju HD u rasporedu i niko neće slati policiju po vas, ne brinite, do tog stepena ipak nismo došli. Pozdrav i branite svoje pravo da odlučujete o svom lečenju.
Ako moze jedno da grunem.Pacijent je na HDF 4h15min od strane lekara je prepisano da se daje 6(hiljada podeoci na spricu) jedinica heparila(HDF ide za 20% vise heparina u odnosu na HD,ako je za HD 5hiljada za HDF je 7hiljada) razblaženo kontinuirano,sestra ne napravi nerazblazi heparin za kontinuirano davanje vec kao za HD i da u roku od prvih sat ipo 5(jedinica ili hiljada) ostane jos 1hiljada do kraj dijalize.Sta treba raditi u tom slučaju? I koje su poslesica po pacijenta kad primi toliku dozu heparina u prih sat ipo vremena?
Unapred zahvalan…….
Šta treba raditi u slučaju da neko ne radi svoj posao onako kako mu je propisano? Pa, Aleksandre, to je valjda jasno: treba ga prijaviti, onome ko je nadležan za njegov rad. Pa ako ni to ne pomogne, prijaviti ih sve nadležnim organima, i to redom, sve do suda u Strazburu, ako ne može drugačije…
Sasvim je svejedno koja je vrsta stručne greške, da li je dat pogrešan lek, ili pogrešna doza leka ili je lek primenjen na pogrešan način, za sve mora da postoji Zakon. A da ne govorimo o bolničkim Pravilnicima, Procedurama, Standardima i sličnim propisima …
A posledice prebrze ili prevelike heparinizacije znaš i sam: mogućnosti krvarenja se pojačavaju, a na kraju tretmana se povećava mogućnost tromboze, bacanja seta i pogoršanje anemije…
Sta se sme sve piti od pica van hemodijalize(gazirani sokovi ili kisela voda? Vocni sokovi?
Pоštovani potrebna mi je informacija u vezi naknade za kućnu negu i pomoć. Da li pacijenti na hemodijalizi koji i dalje rade imaju pravo na naknadu za kućnu negu i pomoć i od PIO fonda i od ZSO, ili samo od PIO fonda?
Da li (zaposleni) pacijenti na hemodijalizi imaju pravo na naknadu za telesno oštećenje?
Takođe me zanima, pošto još uvek radim, da li pacijenti na hemodijalizi imaju pravo na beneficirani radni staž (u smislu u kom ga imaju zaposlena slepa i slabovida lica)?
Da li znate za neki primer da je pacijentkinja na hemodijalizi operisala kancer materice? Odstranjivanje materice, jajnika i limfnih zlezda, operativni zahvat i postoperativni tok i procedure lecenja nakon toga?
Koji je razlog da ne promovisete vazdusu banju Ivanjica, koja razvaljuje sa kvalitetom dijalize, bio sam tamo gosto to je kao da ste u hotelu sa ***** allincusive. Promovisete vrnjacku banju koja je tek pocela. U Ivanjici SurdialX, U vrnjackoj Hospal.
Pokrenite malo tu pricu i cene imaju posebne u hotelima za dijalizne pacijente. Zovnete glavnog tehnicara i sve vam do detalja objasni, ekipa je super i osoblja i pacijenata. Znam da rade i pozitivne pacijente.
Poštovani Dragane, mi nismo sajt koji promoviše bilo šta, ili bilo koga. Mi ne želimo da zarađujemo na muci obolelih od bubrežnih oboljenja. Više o našim principima pročitajte u našoj rubrici KONTAKT. A što se tiče Ivanjice i Vaših iskustava, nemamo ništa protiv toga, napišite jedan izveštaj, opišite Vaše putešestvije, utiske, detalje aranžmana, kako, gde, ko, kada, s kim, s čim, zašto, itd, – sve što bi moglo biti korisno i interesantno i drugim dijaliznim pacijentima, i – garant ćemo to objaviti. Još ako ima i neka slika, super … Jedva čekamo. Pozdrav
Lepo je videti da se neko brine o javnom (narodnom) zdravlju. Nedavno su mediji preneli tekst koji se može pročitati na http://www.alhem.rs/kako-smanjiti-izlozenost-bisfenolu-a-iz-fiskalnog-racuna/ koji ukazuje na štetnost hemikalije Bisfenol-A. (BPA) Pošto dijalizni pacijenti ne mogu da izlučuju BPA putem mokraće, apelujmo na njih da što manje kupuju, a naročito ne na mestima gde izdaju fiskalne račune ili da bar zatraže od prodavca da im ne uruči fiskalni isečak ili da isti zamota u celofan ili papir (sva je sreća da su invalidske penzije i naknade za negu i pomoć drugog lica tako niske da ograničavaju kupovnu moć i, samim tim, izloženost BPA-u preko fiskalnih isečaka). Na taj način, eliminisaće jedan od vidova unosa BPA u svoj organizam i tada će preostati mahom još samo jedan, o kome je pisano na ovom sajtu (teze 8, 9 i 10): https://dijaliza.wordpress.com/2018/04/30/upoznajte-svog-neprijatelja/.
Postovani, ako ste u mogucnosti objavite spisak dijaliznih centara u Grckoj i Turskoj sa telefonima i email adresama.
Po mogucnosti i okvirnim cenama dijalize. Zelim sa muzem, koji je na dijalizi, da putujem na Krf,a informacije o mestima u kojima postoje dijalizni centri su veoma sture.
hvala unapred
Postovani, ugradjeni katater iznad lakta minje stao, presli su na fistulu na vratu…dve dijalize i svaki put je problem prilikom ukljucenja jer po 20ak min nece/ ne umeju…sta god. Hocu da odem privatno i da platim, samo mi treeba pomoc kod koga da odem…ko je proveren? Suma nije mala, ali dacu za zivot…jednom imam, vise puta nemam. Pomozzite, prilicno sam tanak sa vremenom!
Sasvim slucajno sam primetio da mi je rastvor Smartbag od Frezenijusa u novim kesama promenjen. Umesto Ca 1,5 dobijam Ca 1.75. Pitao sam sestre i dobio odgovor da od pocetka koriscenja kesa nisu ni dobijali Ca 1.25 i onda su doktori pomerili (Ca 1.25 na 1.5 i tako redom). Naravno pitam doktora i dobijem nelogican odgovor da im je neko objasnio da su u kesama sa Ca 1.5 rastvor ustvari 1.25 ! Ja sumnjam da neko nije odradio nabavku kako treba. Vidim na net-u da postoje kese sa Ca 1.25.
Znate li da li je bilo problema pri nabavci kesa !
Pre desetak dana sam postavio pitanje ali nisam dobio nikakav odgovor. Pitanje se odnosilo na „Smartbag“ fresenius kese sa rastvorom. Naime pre mesec dana sasvim slucajno primetih da je na kesi Ca 1,75 umesto Ca1,5 kao do sada. Dobijem informaciju od sestara da od pocetka koriscenja kesa nisu dobijali kese sa Ca1,25 i onda su po naredjenju doktora onima koji su bili na 1,25 stavili 1,5 a sa 1,5 na 1,75. Pitao sam doktora i rece mi da su dobili objasnjenje da je u kesi Ca1,5 koncentracija ustvari 1,25 a u kesi Ca1,75 je 1,5 ! Posto je prica prosto neverovatna proverih na netu i nadjem da postoje kese sa Ca1,25! Koliko sam obavesten u pitanju je centralizovana nabavka kesa sa rastvorom. Imam utisak da nesto nije odradjeno kako treba. Da li znate o cemu se ovde radi?
Zdravo Kiborže, pa gde si ti, nešto si postao mnogo neaktivan na ovom sajtu (nema te godinama), a očekuješ hitne odgovore na svoja pitanja, i to u sred godišnjih i sličnih odmora. 🙂
A što se tiče odgovora, pojednostavljeno rečeno, ali doktori su ti dobro rekli, ili dobro mislili. Prihvati to kao koristan savet, mada je objašnjenje, kažu stručnjaci koji se u to razumeju, malo drugačije i komplikovanije. U pitanju su novi dijalizni koncentrati sa citratom umesto acetata. Ako si sa acetatom koristio Ca od 1,5 sada sa citratom trebaće ti Ca 1,75. Tačno je da postoji i citratni dijalizni koncentrat sa Ca 1,25 ali njega ne bi trebalo primeniti verovatno nikome, osim eventualno nekome kome je predijalizni kalcijum enormno povišen. Toliko za sada. Pozdrav.
Nisam bio siguran da je proslo postavljeno pitanje pa sam poslao drugo. Izvinjavam se! Vas odgovor je korektan, kao i uvek a ja od lekara uvek dobijem polovicne odgovore i to radja sumnju.
Sto se tice moje neaktivnosti imam opravdane razloge zbog komplikovanog dijabetesa. Sve slabije vidim, imam problema sa kucanjem itd.
Veliki pozdrav za sve vas kojima je stalo do svojih zivota i istine !