Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd

Poštovani čitaoci,

U nastavku na seriju ranijih „Dialeaks“ dokumenata (1, 2, 3, 4, 5, 6) donosimo Vam stenogram sa jedne od rasprava između lekara i menadžera u Fresenius bolnicama u Srbiji.  Da ne biste pomislili da o Freseniusu pišemo samo kada im je nešto loše, sada donosimo ovaj tekst iz koga ćete videti da su („naši“) lekari, koje je FMC kupio za svoje bolnice, bili svetlija tačka u radu Freseniusa. Ozbiljnost u radu, nepotčinjavanje profitu i briga o pacijentima, su nešto što su ti lekari doneli u Fresenius, a mi svi znamo koliko nam to nedostaje u svim našim dijaliznim bolnicama. Uživajte u čitanju i mislite o tome: zašto nisu uspeli?

Zapisnik sa radnog sastanka Lekarskog kolegijuma i Menadžmenta Specijalne bolnice za hemodijalizu FMC-Beograd

Novi Beograd 08.10.2009. u 13.30 časova

Pre početka sastanka, Prof. Dr R.H. se izvinio što ne može da prisustvuje sastanku jer ima službeni razgovor u RZZZO.

Sastankom je predsedavao Načelnik Specijalne bolnice za hemodijalizu ’Fresenius Medical Care’ Novi Beograd (u daljem tekstu Načelnik FMC-NBG), a prisustvovali su još:

Direktor bolnice, menadžer Aleksandar Danilović, zatim Načelnik Specijalne bolnice za hemodijalizu ’Fresenius Medical Care’ u Ustaničkoj 63 (u daljem tekstu: Načelnik FMC-Ustanička 63), Načelnik Specijalne bolnice za hemodijalizu ’Fresenius Medical Care’ Novi Sad (u daljem tekstu: Načelnik FMC-NSad), Načelnik Specijalne bolnice za hemodijalizu ’Fresenius Medical Care’ u Dragačevskoj 11 (u daljem tekstu: Načelnik FMC-Dragačevska 11).

Uvodna reč Načelnika FMC-NBG:

Poštovane kolege,

  • želim pre svega da vas pozdravim, kao domaćin ovog skupa,
  • da vam se zahvalim što ste se odazvali pozivu za ovaj (po našem prethodnom dogovoru) od sada redovni sastanak prvog i trećeg četvrtka u mesecu,

  • želim da se zahvalim i našem menadžmentu i kolegama iz rukovodećih struktura, od kojih nam je evo dobrodošao samo direktor Danilović – nadam se da vas njegovo prisustvo neće uplašiti; sve naše kolege su tu da nam pre svega pomognu da zajednički, iznutra rešimo ili rušimo eventualne prepreke, kažem svi smo pre svega u tom svojstvu, a manje u smislu neke kontrole i/ili suprotstavljanja,

dnevni red današnjeg sastanka vam je poznat:

1. Aktuelni poslovi, problemi i predlozi za njihovo rešavanje.   2. Diskusija,    3. Zaključci.

referisaće Načelnici Organizacionih Jedinica, redosledom OJ1-OJ4,

referisanje će biti po tezama koje inače imamo pri preispitivanjima našeg rada (od demografskih podataka do anemije, hospitalizacija ili maligniteta), ali ovaj put samo kratko: izdvojiti najvažnije 3-4 stvari, koje su od interesa ili značaja za naš celokupni rad, i dati svoje viđenje mogućih rešenja.

Nastojaćemo biti parlamentarni, demokratični (bez upadanja! u izlaganje), a izlaganja da ne budu dugačka: do 15 minuta, i sva diskusija i komentari da se ostave za posle izlaganja svih Načelnika organizacionih jedinica (OJ).

Ne sme biti diskusije ili argumenata „ad hominem“ (na ličnost ili na čoveka), nego „ad rerum“ (na stvari, odn. na pojave).

Reč ima, Načelnik FMC-Ustanička 63:

Diskusija Načelnika FMC-Ustanička 63:

Kao što znate, u toku su intenzivne pripreme u našoj OJ za najavljenu eksternu kontrolu koja treba da bude sledeće nedelje i ove pripreme idu planirano, mislim da smo spremni za tu kontrolu 99%. Zamolio bih i da, ukoliko je to moguće, kontroli prisustvuje i Načelnik FMC-Dragačevska 11 s obzirom da je i prošle godine učestvovao u prvoj kontroli i dobro zna i engleski jezik.

Inače, kada je u pitanju kvalitet medicinskih usluga u našoj OJ1, smatram da je on dobar, da je rad celokupnog osoblja korektan u obe smene i da su međuljudski odnosi dobri.

Imamo više (pre)teških pacijenata koji su trenutno hospitalizovani u KBC Zvezdara (u Klinikama za nefrologiju, hematologiju i na Hirurgiji), kod pacijenta D.P. je neophodna reamputacija noge. Istakao bih odličnu saradnju sa vaskularnim hirurgom, Dr Juloskim. Imamo i 2 pacijenta sa alergijom na Venofer, a koji podnose Ferrlecit i tu se sada javlja problem oko nabavke ovog leka (dosadašnji dobavljač leka, nema prevedeno uputstvo).

Takođe, zamolio bih vas i da se danas dogovorimo oko rada smenskog lekara u OJ1, zbog odlaska Dr Č. Č. na G.O. od 19.10. do 30.10.2009.

Što se tiče ovih radnih sastanaka, predlažem da se zbog skučenog prostora, oni ipak ne održavaju u OJ1. Kada su u pitanju organizacioni problemi i sistem rukovođenja, video sam dopis e-mailom oko „problema vrata“ u Dragačevskoj. Ja apelujem na veći stepen tolerancije, samokritičnosti i kritičnosti, na ublažavanje rečnika i tona koji se koristi u mejlovima,  kao i da se sve nedoumice uvek rešavaju u ličnim kontaktima menadžmenta sa Načelnicima OJ, pre nego što se donesu sudovi i konačne ocene.

Diskusija Načelnika FMC-Dragačevska 11:

Na početku želim da istaknem da je sve što danas budemo ovde izneli pokušaj i ISKRENA ŽELJA da unapredimo naš rad i da nijedan stav koji ću ovde izneti nije usmeren da bilo koga povredi, već ima za cilj da doprinese što efikasnijem uspostavljanju sistema rada u našoj bolnici u celini.

Rad u ovakvoj ustanovi, za sve nas je pionirski i razumljivo je da su i ovi sastanci, prilika i pokušaji da se postave što bolji temelji jednom dobrom, dugovečnom i uspešnom poslu.

Govoriću u svoje ime, ali, kroz konsultacije i neformalne razgovore, verujem da je to mišljenje i ostalih načelnika delova naše bolnice: Kada smo došli da radimo u Fresenius, mi smo svi iza sebe već imali prilično bogato kliničko iskustvo, pa i određeni renome i respekt, svako u svojoj sredini.

Pretpostavljam da su to bili i razlozi i za firmu FMC da baš nas izabere da budemo prvi koji će ovde raditi: dakle da nije bilo svejedno da li će ovde doći ljudi koji imaju veoma određeno i kliničko i dijalizno iskustvo ili će to biti, kako se to možda nekom površnom može učiniti, bilo koji lekari koji su se do sada bavili dijalizom.

Dovodeći, dakle, baš nas i upravo sa nama otpočinjući provajding biznis u FMCu, smatrao sam i smatram da je FMC Srbija, a predvođen u tom trenutku direktorom Bolnice Prof. Hrvačevićem, postavio nove standarde ne samo u oblasti privatne medicine kod nas, ne samo privatne dijalize, već i u oblasti hemodijalize u Srbiji uopšte.

Dakle, kada je FMC doveo upravo nas, pretpostavljam da je to govorilo i o određenom, da ne kažem OGROMNOM POVERENJU koje je tada u nas, imano, od strane tadašnjeg direktora bolnice i generalnog direktora FMC Srbija!

Sa ovim u vezi, želim da razjasnim jednu važnu činjenicu: ja nikako nisam napustio VMA u nekoj nuždi, očaju ili ishitrenosti, kako se to možda nekome čini ili mu je tako predstavljeno. Niko mene nije jurio iz VMA. Istina je sledeća: ja sam u tom trenutku, pa i ranije, procenio da je moj put razvoja kao kliničkog lekara, bar u tom trenutku i na tom mestu na kome sam bio, došao do kraja. Želeo sam novi izazov i  srećan trenutak je bio da mi je ponuđeno da pređem u FMC i da stičem znanje iz medicinskog biznisa ili kako se to moderno kaže „provajdinga“, što je za mene potpuna novina.

Ako treba da ukratko rekapituliram sada već 15 meseci rada u FMCu Dragacevska, prilicno dugo je sve islo po planu i projektu: mislim da je svima vama poznato da Bolnica već najmanje 3 meseca radi uz skoro 100% popunjenost bolesnicima u dve smene, dakle sa preko 80 bolesnika, uz pregalački i savestan rad svih zaposlenih bolnice.

Negde krajem 2008. došlo je do uspostavljanja jednog novog sistema rukovodjenja u FMC Bolnici. Taj sistem je za mene predstavljao novinu: po prvi put, direktor jedne bolnice u kojoj ja radim je postao ekonomista, uz zamenika, lekara, dok je dotadasnji direktor bolnice ostavljen na mestu glavnog lekara za Srbiju, a koji, po shemi koju nam je dostavio QM Z.S., de jure nema ili ne mora da ima više nikakve direktne ingerencije u radu sa nama.

U razvijenom svetu je poznata praksa da direktor bolnice ne bude lekar, što ima i svojih prednosti. U takvim situacijama direktor vodi racuna o organizaciji posla, ima pomocnika lekara za medicinske poslove i to tako funkcioniše.

Sve do ovog leta, i ovde je to izgledalo tako. Od onda, počele su se da se dešavaju neke ružne stvari, pre svega u komunikaciji. Došlo je do nekih nesporazuma, ali, što je interesantno, ne u direktnom razgovoru ili u diskusiji, nego putem e-mailova, retko SMS poruka, a, ponekad i zahvaljujući nekakvim rekla-kazala glasinama i ogovaranjima iza leđa.

Počeli su sporadični, pa zatim sve češći i žešći dopisi, upozorenja, pa bogami i poneka arogantna pretnja.

Često je, kažem, izostajala direktna komunikacija i dogovor, a kada su oni usledili i mnogi nesporazumi su izglađeni, mišljenja usklađena, kako bi i trebalo da sve to izgleda u jednom pravom, dobronamernom i pregalačkom timu, koji ima jedan zajednički cilj: pobedu, u ovom slučaju unapređenje našeg zajedničkog, a pionirskog posla.

Navešću svima vama dobro poznati primer, nazovimo ga „potencijalni slučaj otvorenih vrata“  bolnice u Dragačevskoj: i dok sam ja pokušavao da shvatim šta se zaista dešavalo i ko je kriv za pomenuto događanje, usledila je ničim opravdana prozivka o zataškavanju slučaja. Gospodo, ako hoćemo da raspravljamo o bilo čemu, valjda prvo treba da utvrdimo činjenice i prikupimo neke dokaze. U konkretnom slučaju, na kraju postoje 2 mogućnosti:1. jedan od naših vozača je i te večeri ulazio naknadno u Zgradu (preko lifta) i nije za sobom zaključao prethodno zaključana vrata, niti se bilo kome javio; 2. Neovlašćeno lice je uradilo deblokadu vrata, a odgovorna smenska sestra nije prepoznala da su vrata, iako po uputstvu zakljucana, u stvari ostala otvorena.

Sa ovim u vezi, podsetio bih vas i da problemi, potencijalni ili stvarni, počinju da se javljaju posle odluke da se ukinu portiri-noćni čuvari Bolnice. Posle toga se desila poplava u Ustaničkoj koja bi se mozda prisustvom noćnog čuvara makar ublažila, kao  i čuvena vrata ovde. Uzgred, ovo su i dobri primeri šta je bio slučaj (poplava i ogromna materijalna šteta), a šta je bio moguć slučaj (dešavanje sa vratima ujutru 26.09.2009).

Dalje, sve se više ispoljava i jedna dihotomija vlasti- administrativne i medicinske, koja unosi nepotrebnu konfuziju i dalje podiže nivo napetosti u i inače teškom radu, kakav je svakodnevni rad sa pacijentima na hemodijalizi.

U čemu se ispoljava ta dihotomija vlasti?

Navešću dva primera:

  1. u pojedinim trenucima, administrativno osoblje je direktno podredjeno Direktoru bolnice a ne Načelnicima odeljenja u koje su raspoređeni, a u drugim trenucima, Načelnici odeljenja treba da organizuju rad tih administratora, pa i da ih ocenjuju.

U najmanju ruku, trebalo bi se o tim pitanjima dogovarati.

  1. dešava se da se odluka o nagrađivanju pojedinih članova jedne organizacione jedinice, donosi bez konsultacije sa Načelnikom te jedinice. Koji su, pri tome, kriterijumi za ovo nagrađivanje? Ima li se pravi uvid u to koga treba nagraditi, ako se o tome ne razgovara sa Načelnikom jedinice i Glavnom sestrom jedinice?  Smatram da bi Načelnik jedinice trebalo da je taj koji predlaže koga bi od članova kolektiva trebalo nagraditi i obrazlaže zašto, a Direktor na osnovu tog predloga odlučuje o tome. Sa druge strane, imamo situaciju da se od Načelnika jedinice traži da on bude taj koji odlučuje koga od osoblja treba kazniti.

Možda bi najbolje bilo da se jednom mesečno održava naš zajednički sastanak i o ovom pitanju, na kome bi se zajednički dogovorili o nagradama, pa i o kaznama.

Drugi problem koji bih hteo da istaknem, je problem pretećeg gubitka poverenja pacijenata u FMC! Naime, pacijenti koji su duže vreme na dijalizi, bilo u Medinovi prethodno, bilo u D. Mišović, veoma dobro znaju koje su standarde lečenja imali ranije, a do skoro i ovde. Oni neće tako lako prihvatiti da sada moraju da analize rade u Domu zdravlja, ili da moraju da budu hospitalizovani, sada po prvi put, u KBC Zemun i tome slicno?

Oni bi zeleli da im mi, kao jedna ozbiljna institucija (a kakvi i jesmo), obezbedimo uslove i za organizovane konsultativne preglede: kardiologa, urologa itd, a kao sto to i jeste bila praksa u nasem radu na VMA ili u KBC Zvezdara itd.

Gospodo, i ovo su standardi lečenja hemodijalizom- svaka buduća anketa zadovoljstva pacijenata će vam to pokazati, a bojim se, pre toga, njihovo obraćanje Fondu zdravstva ili Ministarstvu.

Ovako, kod njih se unosi nesigurnost i u pogledu njihove budućnosti daljim lečenjem ovde! Oni neće hteti da prihvate da je FMC samo mesto u kojem se dijaliziraju, pa ma kako ta dijaliza bila vrhunska, a da za sve druge zdravstvene probleme treba da se obrate nekom drugom, jer to nije bila praksa u medicini ove zemlje ni u prethodnim decenijama.

Dakle, ono što nam očigledno JAKO nedostaje jeste komunikacija i transparentnost, što, složićete se, mora da bude ne samo naša i vaša dobra volja već i obaveza, koju će svakako preporučiti i naše kolege i partneri iz Nemačke.

Ovim bih završio moje izlaganje.

Diskusija Načelnika FMC-NSad:

Najpre bih govorio o medicinskim pokazateljima rada naše OJ: 26.01.2009. počeli smo sa radom, sada imamo 51 pacijenta, prosečne su starosti 56 godina, imamo 14% pacijenata starijih od 65 godina. Prosečna dužina lečenja dijalizom je 46 meseci (od 0 do 157 m). Imamo 8 pacijenata obolelih od dijabeta, kao i 3 sa malignim procesima. Sada je prosečna Kt/V (sp) 1,48, odnosno (e) 1,29. Prosečan Hgb je 114, albumin 32. Imamo problem nešto veće anemije pri prijemu novih bolesnika, kao i posle hospitalizacija, što je možda razlog za veću potrošnju ESA preparata. Takođe, karakteristika naše OJ je i veći procenat gojaznih-krupnih pacijenata, pa je i potrošnja većih dijalizatora kod nas možda nešto jača nego u drugim centrima. Imali smo jedan ex.letalis tokom hospitalizacije.

Što se tiče žalbi bolesnika, one su se odnosile na kvalitet sendviča, pa su u jednom trenutku čak zapretili i štrajkom (pre par meseci).

Istakao bih i problem u obuci osoblja  – rade se redovne interne obuke, trebalo bi da se uradi akreditacija te obuke. Što se tiče eksterne obuke, 1 doktorka je išla u Školu dijalize u Budimpešti, a Dr Ivek je zamolila da prisustvuje Nefrološkom kongresu u Opatiji, koji se održava ovog meseca, makar i o svom trošku.

Najzad, ja, kao Načelnik postavljam pitanje i svog prisustva Kongresima, koji su neophodni i kao mesto edukacije, ali i za dobijanje neophodnog broja bodova za produžavanje licence za rad.

Od tehničkih stvari, kada je u pitanju kvalitet vode za dijalizu, on je već duže vreme odličan- u poslednjim analizama br. CFU 2,3 po ml, endotoxin < 0,005. Dezinfekcije se i dalje rade na svake 2 nedelje. Imali smo problem i sa aparatima za dijalizu – desilo se da su odjednom čak 4 aparata bila istovremeno u kvaru, pa se postavlja pitanje i da li je preporučenih 10% rezervnih mašina dovoljno. Problem je i u radu Sterimeda, gde često dolazi do zastoja u radu, mora se manuelno otklanjati otpad, koji često curi po podu, ponekad i krvav.

Problem je i nedostatak vozila u drugoj smeni koje bi odnosilo uzorke krvi u slučaju hitnih analiza.

U junu i julu o.g. imali smo i poplavu prilaza Bolnici, obraćali smo se za pomoć nadležnim službama- kanalizaciji, Zavodu za izgradnju grada, još uvek nemamo nikakav odgovor, za slučaj ponovnih ovakvih elementarnih nepogoda.

U organizacionom delu, najpre bih postavio pitanje svojih ingerencija: prethodno sam imao funkciju Medicinskog direktora, a sada sam Načelnik.  Vođenje finansija i menadžmenta se odvija preko administratora, bez redovnih informacija o prihodima i troškovima, pa zato postoji i problem usklađivanja zahteva struke (EBPG) i ugovora sa Fondom, sa zahtevima ekonomije. S tim u vezi, veoma me je potresla prozivka e-mailovima o „preteranoj potrošnji“. Da li ekonomisti imaju kompetentnost da procenjuju medicinske indikacije za utrošak određenih lekova i med. sredstava? Takođe, trebalo bi da smo upoznati sa dozvoljenim budžetom, da bi mogli da se prema tome ravnamo.

Još jednom, postavljam pitanje: Da li smo mi Menadžeri ili Načelnici Centra?

Na kraju, želim i da vas obavestim o tome da sam neposredno pre dolaska ovde, imao u Novom Sadu, posetu od strane zdravstvene inspekcije koja je tražila na uvid svu dokumentaciju (o Rešenju za rad OJ itd) i da im je ostalo nejasno kako je SB u Novom Sadu samo Organizaciona jedinica (OJ) bolniceu Beogradu, kada bi, po važećem Zakonu, trebalo da bude posebno pravno lice.

Diskusija Načelnika FMC-NBG:

Poštovane kolege, i ja sam svestan, kao i svi mi, da smo mi sada (što reče CMR) „pioniri“ u ovom poslu,

pa se nadam da ćemo kao pioniri u onoj pesmici „biti vojska prava“ i da ćemo svakog dana rasti, po broju pacijenata i centara.

Ali svaki početak je, zna se, težak, i poznato je, kako kaže poslovica „da se prvi mačići u vodu bacaju“ („sve dok ne budu ličili na druge“, kako je nastavak u jednom aforizmu).

Ja ću se samo kratko osvrnuti na listu naših aktuelnih problema, a za ovaj skup apostrofiraću samo neke, sada aktuelne ili interesantne.

  • planirana i najavljena kontrola u OJ1, pripreme i stanje,
  • problemi u organizaciji i upravljanju procesima
  • zadovoljstvo zaposlenih
  • selekcija pacijenata i/ili prestanak podobnosti za hd u satelitskom centru,
  • hd povratnika na prolaznim aparatima,
  • sprovođenje prijema pacijenata u bolnicu,
  • postupak sa nekomplijantnim pacijentom,
  • problemi sa biološkim otpadom i sterimedom,
  • tehnički problemi: slepi kraj vodotoka, CDS i vazduh, i sl.
  • problemi sa laboratorijama, potreba za sopstvenim gasnim analajzerom ili sličnim uređajem,
  • zatrpavanje „papirologijom“.

Pregled problema u rukovođenju i komunikaciji:

Što se tiče ovog prvog, još svežeg, ali nadam se malo manje intenzivnog, problema, mislim da je dobro što smo u proteklih desetak dana pokazali malo više tolerancije i uzdržavanja, tako da je sada moguće i mirnije diskutovati o svemu tome. Vreme, očigledno, samo po sebi, doprinosi stabilizaciji stanja, i mislim da ćemo svi iz prethodnih problema i nesporazuma moći izvući neke pouke.

Kao prvo, imam nekoliko predloga ili saveta za:

neprimeren nivo kulture obraćanja elektronskom poštom.

Mislim da bi preporuke mogle da budu sledeće:

  • ne pisati i ne stavljati uzvičnike, ako zaista nije vanredna situacija ili udes,
  • ne boldovati tekst,

  • izbegavati pisanje velikim slovima,

  • u principu, ne odgovarati na e-mail ako si bio u cc,

  • ne preporučuje se pri obraćanju potčinjenima ni preterana upotreba prvog lica jednine, u stilu „ja pa ja” ili uličnog slenga tipa: ”zar je iko normalan mogao pomisliti da će to i to ostati sakriveno”  ili „ja ne volim da kažnjavam, ali …”

  • potrebno je jasno istaći problem ili pojavu o kojoj se govori, sažeti suštinu i predložiti rešenje. Bez subjektivizma, emotivnog naboja i verbalnog pražnjenja.

  • problemi u rukovođenju i organizaciji rada:

    • dvostruko komandovanje i dvostarešinstvo: stručno-medicinsko i opšte (generalno) sa čestim preklapanjima i neusaglašenostima, primera ima više, ne bih ih sada nabrajao, neka ostane detaljisanje ako nekoga interesuje, za diskusiju;
  • rukovođenje dekretima, saopštenjima i dopisima, ne može biti poželjan model menadžmenta;

  • volim da citiram tezu CMR, da direktor bolnice može biti samo onaj koji je neposredno prisutan u bolnici. Mislim da je to jedna praktična i velika istina. Treba malo boraviti u kolektivu koji ima neke probleme, da bi se situacija mogla bolje sagledati.

  • mislim da treba razmotriti mogućnost da medicinski direktori ili načelnici OJ, ne rade u smeni, niti subotom, jer to nije praksa ni u drugim hd centrima..

  • previše obaveza, funkcija i odgovornosti je akumulirano u ličnosti NOJ, a bez velikih ovlašćenja. Evo da nabrojim samo nekoliko oblasti kojima on mora da se bavi: pacijenti (prijem, lečenje, pregledi, hospitalizacije, pripreme za transplantacije i sl.), sestre i drugo osoblje, lekari (njihovi stručni i profesionalni problemi i zahtevi), reverzna osmoza (planovi, praćenje, kontrole), kvalitet rada, ekologija, EuCliD, izveštaji, planovi, edukacija, obuka, incidenti, radovi za kongrese, predavanja za CME, holiday dijalize, itd, itd.

  • poverenje je ključna reč. Ako nekome poverimo staranje o 80 ljudskih života, osnovna nam je premisa da je to naš čovek od izuzetnog poverenja. Mislim da se ne može i ne sme rad tog čoveka proveravati dojavama koje se prikupljaju od lica nižeg ranga, položaja i obrazovanja. To urušava ceo sistem. A stiče se utisak da je ta pojava prisutna u svim bolnicama.

  • Ne može se od nekog čoveka tražiti da kažnjava svoje potčinjene, a istovremeno druge njegove potčinjene nagrađivati bez njegovog znanja. O problemima u radu kadrovskih komisija, već smo ranije diskutovali.

    (kad je već reč o poverenju: kada je bila u pitanju nevolja za firmu, jedan doktor je bez reči pristao da švercuje Stercid preko granice, dakle čini čisto krivično delo. Dovoljno je svestan u šta se upušta, ali nije pravio pitanje, jer je rad bolnice bio ugrožen. Ali, računao je sigurno, ako bude komplikacija da će firma i kolege stati uz njega. To je primer poverenja. Treba li sad, ako vrata ne rade dobro, i tom kolegi pisati preteća pisma, ili doći i pomoći mu, ako mislimo da je problem sa vratima značajan?)

    • mislim i da je potpuno nepotrebna velika ili istaknuta granica, barijera, jaz, između rukovodilaca i zaposlenih u bolnicama. Bez direktnog kontakta između rukovodilaca i potčinjenih nema dobrog rukovođenja.  Mislim i da bi pred svaku sednicu upravnih organa (odbora, komisija i drugih tela), bilo poželjno obići sve kolektive i pitati ih za njihovo mišljenje: šta baza misli da bi trebalo preneti, braniti ili obrazlagati na takvim skupovima.  Naravno, menadžment je neprikosnoven u svom delovanju i nije dužan to učiniti, ali bi to bio zasigurno pozitivan potez za njegov i naš imidž, i imidž firme.  Podrazumeva se i da se koliko sutradan, svi kolektivi upoznaju sa diskusijama zaključcima i rešenjima, koja su doneta na tim sednicama, a koja su od značaja za njihov rad ili status.  Ovako kako je sada, pod sloganom da svako treba da radi svoj posao, barijera između šefova i potčinjenih postaje sve izrazitija i kao u onoj priči o lošem braku: „ne znamo kako je nastao zid između nas, ali smo cigle dodavali oboje”.
  • mi kao doktori, kao rukovodioci, kao ljudi, pre svega, ne bi trebali mirno gledati kako kolege počinju da piju hrpe lekova i nalaze se u predinfarktnom stanju, a zbog nečega što se pravilnijim pristupom moglo ne samo izbeći, nego i rešiti, kauzalno. Malo je gruba i neprijatna metafora „ne kolje se vo radi kilo mesa”, ali prilično realno odslikava problem koji sami stvaramo. Ponekad se tako jasno oseća potreba za nekim psihologom u kolektivu, ili osobom koja ima neke slične terapeutske sposobnosti da smiri situaciju i afektivna reagovanja, pa da samo popijemo kafu sa takvim, pa da nam bude lakše. (Ja recimo, ne poznajem dovoljno gospodina P……, našeg arhitektu, ali njegov temperament je nešto što bi ponekad svi trebali imati kao model kulture govora i ponašanja u svakodnevnoj komunikaciji). Preko medija se svakodnevno saopštava u kojoj meri smo okruženi nasiljem, agresijom i zločinima, a zbog irelevantnog povoda kao što je parking mesto, popreki pogled i slične gluposti. Hteli mi to priznati ili ne, ali neki uticaji takve atmosfere postoje na sve nas, i moramo se što pre trgnuti i početi raditi na podizanju nivoa tolerancije, kulture i solidarnosti.

  • pomenuo bih i neke sitnije probleme: ne mogu da shvatim da stranci kad žele doći kod nas na hemodijalizu ne mogu platiti karticom (tipa Visa, Master, AE i sličnim), nego svima pišemo: mi prihvatamo keš i samo keš. Kao da smo iz perioda dok smo bili pod sankcijama.

  • da se za trenutak vratim još jednom na primer neobične elektronske komunikacije, ja sam skoro dobio e-mail (kao jedini u adres-baru), u kojem mi se pošiljalac obraća u trećem licu, verovatno zbog osoba u cc, kojih je bilo nekoliko, a video sam i slučajeve mešanja u započetu prepisku gde je novi komentator svoje mišljenje prosledio preko cc rubrike i učesnicima u inostranstvu, a sve na srpskom (?). Itd., itd.

  • predlozi za zaključke sa ovog sastanka:

    • nastaviti i intenzivirati do maksimuma pripreme za predstojeću kontrolu u OJ1
  • maksimalno se pridržavati kodeksa ponašanja, bon-tona i kulture komunikacije i pri elektronskoj i pri neposrednoj komunikaciji.

  • izbegavati donošenje i prosleđivanje gotovih odluka, pre nego što se proveri stanje na licu mesta,

  • ako u nekoj org. jedinici postoji neki problem, zatražiti od Nač.OJ izveštaj i po mogućnosti problem izložiti i rešiti na zajedničkim sastancima četvrtkom u pola dva (referisanje svih načelnika OJ),

  • ostvariti tesnu saradnju sa celim timom ili kolektivom, kada je u pitanju donošenje važnih odluka.

  • DISKUSIJA:

    Direktor bolnice A.D.:  Najpre, smatram da se dosta izrečenog odnosi na CMR, Prof. R.H. i da ja ne mogu, niti bi bilo u redu da u njegovo ime govorim. U pogledu nedoumica oko uloge Načelnika i razlike te funkcije u odnosu na Med. direktora, Načelnik jeste i Menadžer OJ, u 99,9% slučajeva (svim osim kase). Načelnik treba da predlaže preko administratora bolnice sve što treba, a o tome odlučuje Direktor ili Medicinski direktor Bolnice…

    Načelnik FMC-NBG:  Nije menadžer onaj koji samo šalje predloge ili prosleđuje mišljenje.

    Direktor A.D.: …Načelnik ima pravo da predlaže zaposlene za nagrađivanje ili kažnjavanje. Što se Dragačevske tiče, po meni, problem je što ovu bolnicu neko ne doživljava kao svoju kuću (ne mislim na Dr Z.P.…)  Ja ne znam Z. zašto si se ti toliko uzbudio oko tog pisma? Meni je čak rečeno da sam bio preblag u obraćanju.

    Načelnik FMC-Dragačevska 11:  Ko ti je rekao da si bio preblag?

    Direktor A.D.:  I Profesor i Peđa Vranić su bili tog mišljenja. Dalje, ne znam zašto više pominješ te nočne čuvare kada znaš da su oni ukinuti prema odluci Nemaca…

    Načelnik FMC-Dragačevska 11:  da, znam, tako si nam rekao, ali se nadam i da imaš tu njihovu odluku napismeno, jer je posle toga usledila ta poplava- da je bilo portira, možda ne bi do tolike materijalne štete došlo, ili ne u toj meri…

    Direktor bolnice A.D.:  Norman je pisao, pa je i Peđa doneo odluku…

    Načelnik FMC-Dragačevska 11:  dobro, upravo o tome ti i pričam- trebalo bi da sve odluke bitne za rad jedne ovakve bolnice budu transparentne, zar ne?

    Direktor bolnice A.D.:…Što se tiče nedostatka vozila za drugu smenu OJ Novi Sad, ja smatram da se uzorci krvi mogu nositi i privatnim vozilom ili taksijem.

    Načelnik FMC-NBG:  pa ne bi bilo baš zgodno da se to radi bilo privatnim vozilima, bilo taksijem (u slučaju bilo kakvog saobraćajnog udesa, na primer, javnost bi saznala za to). Ne verujem da bi to bilo ni u skladu sa procedurama koje preporučuje FMC?

    Direktor bolnice A.D.:  Ja sam tražio, ali za ovu OJ mi nije odobreno drugo vozilo.

    Načelnik FMC-NSad:  zamerili ste mi „…preteranu potrošnju lekova“ i da se preispita opravdanost i potrošnja i dijalizatora… Dozvolićete, time se ulazi u domen medicine – postoji period konsolidacije pacijenta, pa korekcije, pa održavanja…. Ja vaše dopise doživljavam kao pritisak u komunikaciji.

    Direktor bolnice A.D.: Treba da se setite da Bolnica u N. Sadu najpre 7 meseci nije radila, a da je imala previše zaposlenih. Ja sam zbog toga preživeo „ribanje“ od strane Nemaca. Gospodo, treba da ste svesni, mi prodajemo medicinsku uslugu, ja moram da učestvujem, kao ekonomista u ispitivanju potrošnje materijala i lekova.

    Što se tiče vašeg pitanja (Dr V.T.) o Kongresima, kako ćemo da pravdamo odlazak doktorke I.Lj. na Kongres? Hajde još jednom da razmislimo o tome. Ako me pitate ko donosi odluku o putovanjima na  Kongrese, to treba da je posao Medicinskog direktora (do sada je to radio Prof. Hrvačević).

    Što se medicinskog-organiz. dela tiče, ja smatram da:

    1. Intenca je da sve OJ ostanu OJ, pa i u Novom Sadu (problem je u Zakonu koji to pogrešno definiše)
  • problem trijaže „teških“ bolesnika za FMC centre:

  • –  posao za medicinskog direktora

    –  zavisi od narednog ugovora koji će se potpisivati sa Fondom, a opet, smatra da će situacija tada biti još teža

    –  o tome ko odlučuje o podobnosti (komisija) za pacijenta

    1. ostaje problem laboratorijskih analiza i hospitalizacija za pacijente sa ove strane Save. Mi smo u pregovorima i sa VMA i sa KC Srbije, pa i sa KBC Zvezdara oko dalje saradnje, ali do daljeg za hospitalizacije predlažem da postoji prethodni obavezni dogovor telefonom pre nego što se pacijent uputi…
  •  Ferrlecit, ako je neophodan, možete da naručite od „Jugohemije“ koja ga sada zvanično uvozi

  • za predstojeću posetu Nemaca, DIA Pridraški treba da svim Centrima prosledi – uradi prezentaciju „Elektroprojekta“ po bolnicama.

  • Posle diskusije, Načelnik FMC-NBG je predložio sledeće zaključke ovog sastanka, koji su jednoglasno usvojeni:

    1. Nastaviti i intenzivirati do maksimuma pripreme za predstojeću kontrolu u OJ1
  • Zbog planiranog korišćenja godišnjeg odmora Dr Č.Č., njega će za vreme tog odmora menjati Dr M. P.

  • Maksimalno se pridržavati kodeksa ponašanja, bon-tona i kulture komunikacije i pri elektronskoj i pri neposrednoj komunikaciji

  • Izbegavati donošenje i prosleđivanje gotovih odluka, pre nego što se proveri stanje na licu mesta

  • Ako u nekoj org. jedinici postoji neki problem, zatražiti od Nač.OJ izveštaj i po mogućnosti problem izložiti i rešiti na zajedničkim sastancima četvrtkom u pola dva (referisanje svih načelnika OJ)

  • Ostvariti tesnu saradnju sa celim timom ili kolektivom, kada je u pitanju donošenje važnih odluka.

  • Uspostaviti bolju neposrednu komunikaciju između Menadžmenta bolnice i Načelnika OJ, a sve bitne odluke treba da su transparentne.

  • Načelnici OJ treba da poslednjeg dana u mesecu daju predloge koje zaposlene treba nagraditi ili kazniti i obrazloženje.

  • Ubuduće, treba zajednički, na ovakvim sastancima, transparentno doneti i odluku ko će ići i na koje kongrese.

  • U Beogradu, FMC Beograd, OJ Novi Beograd,

    08.10.2009. u 16h 20min

    .

    .   .   .

    Uvek postoji resenje

    .

    .     .     .

    Još sličnih tekstova:

    Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI      Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

     

    Advertisements

    2 thoughts on “Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd

    1. Sve pohvale Načelniku iz Dragačevske. Morao sam nekoliko puta da pročitam njegovo potresno izlaganje. Ja nisam više pacijent u toj bolnici, kao što ni on nije više tamo doktor, ali dok je bio zaista je bio korektan i kao čovek i kao lekar. Sve pohvale, zaista.

    2. Iz ove grupe načelnika još je samo jedan ostao kod njih, ljudi beže, posao propada, dijalizatori slabo idu, zatvorene 2 bolnice, prihodi prepolovljeni, skandali sa stanovima, automobilima i podmićivanjima, ne izlaze iz medija …
      Šta još treba da se desi da bi Norman shvatio gde je pogrešio?
      Da li se boji da kompromitovani ne priznaju da su i njega podmazivali …
      E, pa nema razloga da strahuje od toga – već su sve ispričali.
      Tamo gde treba.

    Unesite ovde Vaše pitanje, odgovor, komentar ili mišljenje ...

    Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

    WordPress.com logo

    Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

    Slika na Tviteru

    Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

    Fejsbukova fotografija

    Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

    Google+ photo

    Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

    Povezivanje sa %s