Iskustvo sa letovanja na Halkidikiju

Iskustvo sa letovanja na Halkidikiju

Iz naslova se da videti da sam bio na letovanju u Grčkoj i to na teret (delimično) RZZO zemlje Srbije. Tajming za ovaj post baš i nije najbolji, jer se sve desilo 2011.godine, ali se nadam da će ovo iskustvo bar nekome pomoći.

Sada sam trenutno u proceduri za odlazak u Vrnjačku banju, na 10 dana, i na dijalizu u kraljevačkoj bolnici.

Iz tog razloga ovih dana tražim razne informacije u vezi dijalize u drugim mestima u zemlji. Ponovo mi se otvoriše razni članci i druga obaveštenja o obavljanju dijaliza u inostranstvu.

Informacije koje sam video su i dalje iz onog perioda kada sam i ja bio na letovanju.

To me je i podstaklo da napišem ove redove.

U novinskim i TV vestima su cene dijaliza u inostranstvu na više mesta date vrlo neodređeno, tipa Grčka: od 180 do 220 €.

Čak i na sajtovima udruženja dijaliznih pacijenata. To je prvo što pacijente koji žele na odmor, u startu odbija od same pomisli na putovanje, jer su cifre prilično velike.

Ja sam naprotiv, bio vrlo uporan da dođem do pravih informacija.

Ne znajući više kako da dođem do pouzdanih info čak sam zvao i našu ambasadu u Grčkoj,  ali ni oni naravno, nisu imali vremena za moje probleme, usled silnih obaveza.

Na kraju sam došao do jednog Grka koji živi u mom gradu i on mi je pomogao da nađem broj telefona bolnice u Poligirosu u kojoj postoji dijalizni centar.

E sad sledi ono u šta ni dan danas ne mogu da verujem.

Čovek je okrenuo broj bolnice i dobio gospođu koja mu je u jednom jedinom telefonskom razgovoru dala sve potrebne info.

Potvrdila je da bolnica prima turiste na dijalizu, da je potrebno samo da pošaljem faks sa podacima o vrsti dijalize i o tačnim datumima dijaliza.

Naravno, na kraju je pitao i za cenu jedne dijalize i dobio odgovor.

Uspeo sam da se provučem 10 dana sa 3 dijalize i platio ukupno 408 €. Zaboravih da napomenem da je u pitanju BHD.

Znači mnogo manje nego po vestima na net-u.

Kasnije sam ja lično kontaktirao gospođu iz bolnice da proverim da li je faks stigao. Samo da napomenem da ona odlično govori engleski, kao i sve sestre i doktori na dijalizi. Zamislite da nazovete neku bolnicu u ovoj zemlji i da vam prva osoba koja se javi na telefon da sve info i zakaže tretmane (i uz to zna strane jezike) !!!

Teško da će to kod nas biti u ovom milenijumu!

Kao što rekoh, ovih dana pokušavam da organizujem odlazak u banju, takođe telefonom.

Ni sam ne znam koliko sam puta okrenuo brojeve, do kojih sam naravno jedva došao.

Zovite kasnije, zovite drugu službu, na sastanku je, nemamo njihov broj, itd.itd.

O tome verovatno drugom prilikom. Da se vratim na grčko iskustvo.

Bio sam prijatno zatečen odnosom medicinskog osoblja prema pacijentima. Kultura ponašanja na nivou, bez nervoze, prijatna atmosfera.

Na žalost, sve vreme su mi izlazile slike sa dijalize kod kuće (za poređenje).

Dijalize su sve prošle kako treba, čak sam sam dolazio kolima i prelazio priličnu kilometražu. Nisam uspeo da nađem neko mesto bliže bolnici. Po povratku kući sledi ponovo procedura. Morao sam da predam originalni račun iz bolnice i prevod istog od strane ovlašćenog prevodioca, kojeg naravno nema u mom mestu.

Još jedan trošak.

Posle mesec dana od predaje dokumenata dobih od zavoda oko 20 000 din, što je bilo oko polovine datih para za dijalizu. Zavod priznaje samo cenu koju on odobrava za obavljanje dijalize u našem centru i to samo za potrošni materijal.

Sve u svemu silna procedura i samo pola pokrivenih troškova odbijaju ljude od ovakvih avantura.

Pod ovakvim uslovima ja sigurno neću više ići van zemlje!

Pozdrav za sve, ma gde bili!

.

KIBORG

.

.

.

.     .     .

.