Zahtev nadležnima: Ispitati političku pozadinu cene dijalize
Na poslednjem (preduskršnjem) tenderu za slanje pacijenata RZZO Beograd na hemodijalize kod privatnika, postignute su ponovo nove cene hemodijaliza.
Tender se zapravo nije zvao tender, jer ovde to nikada nije ni primenjivano, nego je bio u pitanju (da se poslužimo birokratskim RZZO rečnikom): „pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva za javnu nabavku Pružanje usluga hemodijalize osiguranim licima RFZO“.
Prvo pitanje se nameće već iz čitanja ove rogobatne konstrukcije: zašto postupak nije javan?
Zašto se, godinama već, na ovim „tenderima“ pojavljuju uvek ista dva dijalizna privatnika?
Zašto su i sada „pozivi prosleđeni“ tim istim „potencijalnim ponuđačima“?
Uglavnom, i na ovom poslednjem „tenderu“ nabavljeno je „pružanje usluga hemodijalize“ od ista ta dva dijalizna privatnika, ali opet po nekim novim cenama.
Cene su bile od 10 640,00 dinara do 11 760,00 dinara, zavisno od „kvaliteta dijalize“, a kvalitet je sortiran po kategorijama koje je izmislio suludi Pravilnik iz oktobra 2012.
To je onaj čuveni i naveliko osporavani razrez (20% niskopropusnih najlošijih hd, 30% niskopropusnih loših hd, 30% visokopropusnih običnih i samo 20% visokopropusnih kvalitetnih HDF).
Naravno, te dve privatne dijalizne firme, koje su kod nas i višedecenijski zaštićeni monopolisti na snabdevanje i distribuiranje dijaliznog materijala, znajući da su te kategorizacije dijaliza veštačke (tj. samo za naivne), odmah su uz svoje ponude dostavile i Izjavu da će oni svim pacijentima koje dobiju dati popust, tj. svima će primenjivati HDF, bez obzira na kategorizaciju i razreze koje je izmišljala Komisija RZZO (Nada Dimković i dr).
Uvažavajući ovaj „popust“, jer on predstavlja priznanje, da nema nikakvih razlika u materijalnim troškovima između obične „high-flux“ dijalize i kvalitetne hemodijafiltracije (sa istim dijalizatorom), postignute cene dijaliza su i dalje nerealno visoke, u odnosu na troškove dijaliziranja u državnim centrima za dijalizu. Čak i u odnosu na cene hemodijaliza u privatnim centrima u Makedoniji ili Mađarskoj, na primer (oko 60 evra po hd).
S tim u vezi, krajnje je vreme da se nadležni državni organi pozabave ovim pitanjima i da se ispita celokupna pozadina nastanka privatnih dijaliznih centara u Srbiji.
Jer, koliko u julu prošle godine, na valjda jedinom poštenom „tenderu“ za dijalize kod privatnika, postignuta je cena od 7 500,00 dinara. Ista usluga! Čak su isti i privatnici i isti RZZO, ali je to bio postizborni period, kada se (izgleda) stara garnitura uplašila i postigla je najpošteniju cenu.
Prvo pitanje koje treba razjasniti je dakle, to: kako jedna te ista usluga može 2008. godine da košta 105 evra (u dinarskoj protivvrednosti), a četiri godine kasnije 2012-te košta 7500 dinara ili 40 evra manje?! Ista usluga, isti pacijenti, isti Fond.
U (nezavisnim) medijima se otvoreno pisalo kome ide ta razlika (link br. 1).
Sada, evo opet, cena hemodijalize se vraća na te vrednosti. Kome sada ide ta razlika?
Jer, na drugim tenderima, cene dijaliznog materijala naglo padaju. Sada se solidni, high-flux iliti visokopropusni dijalizatori mogu nabaviti od konkurentskih zapadnih firmi po 6-8 evra za komad.
A dijalizator je najskuplji potrošni deo u tretmanu hemodijalize!
Kome ide razlika između cene utrošenog materijala (oko 30 evra) i tražene cene za celu uslugu (7500,00 dinara), a kome ide razlika do postignute cene cele usluge: 10640,00 ili 11760,00 dinara? Odnosno: kome sada ide ta razlika?
Dakle, jedna objektivna i nezavisna istraga bi prvo trebala da ispita ko je kriv što se državni dijalizni centri nisu blagovremeno izgrađivali ili proširivali? Kome je sve bilo u interesu da se „stvori potreba“ za angažovanjem privatnih „kapaciteta“?
Dalje, kad se već „stvorila potreba“ zašto nije raspisan javni tender, otvoren za sve velike svetske dijalizne firme, napravljeni precizni ugovori, definisani odnosi, dugoročno.
Nijedna uređena velika svetska dijalizna firma neće krenuti u izgradnju posteljnih „kapaciteta“, ako nema jasan i čvrst Ugovor sa onim ko će plaćati uslugu. Samo kod nas se moglo desiti da neki „promućurni“ pojedinci, „osete“ da će državi zatrebati dodatni kapaciteti, pa sami, ne hajući za rizike i ugovore, krenu u adaptaciju podruma i garaža u stambenim zgradama, nazovu te objekte specijalnim bolnicama, i: sačekaju da ih država tj. RZZO pozove na „pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva za nabavku Pružanje usluga hemodijalize osiguranim licima RFZO“.
Neophodno je ispitati kontakte koje su vodeći ljudi u firmama dijaliznih privatnika imali sa vodećim ljudima u političkim strankama koje su bile na vlasti u vreme sklapanja takvih štetnih ugovora po državu Srbiju. Ispitati kakvu ulogu su imali pojedinci iz Udruženja nefrologa Srbije u premeštanju pacijenata iz državnih u privatne dijalizne centre.
Kako je bilo moguće da, na primer, isti čovek bude Načelnik i u državnoj i u privatnoj dijaliznoj bolnici. Odnosno Konsultant, ili član Komisije za upućivanje? Sve su to klasični primeri sukoba interesa. Ili uopšte nema sukoba, samo interes?
Jednostavnim uvidom u putne isprave i žiro-račune, mogu se proveriti veze tih lekara i pomenutih dijaliznih privatnika.
Svi do jednog su imali plaćena predavanja i odlaske na kongrese o trošku tih istih privatnih dijaliznih firmi.
Potrebno je ispitati ko je na zatvorenom sastanku u firmi vodećeg dijaliznog privatnika rekao, još 2008. godine: „Nama je važno sada dobiti što više pacijenata, bez obzira na cenu tretmana, da bismo ušli na tržište i oterali konkurenciju, a kada državni centri zatvore ili prenamene te dijalizne prostorije, tek tada ćemo izaći ultimativno sa našom višestruko većom cenom i reći: ili platite koliko tražimo ili ih uzmite natrag. A znamo da ih natrag više neće imati gde i da se za 3 dana ne mogu stvoriti nova dijalizna mesta.“
Takođe je neophodno ispitati ulogu novinara i drugih poslenika javne reči, koji su stvarali medijsku pripremu za pojavu privatnih dijaliznih centara i/ili za prebacivanje dijaliznih pacijenata u privatne dijalizne centre (link).
Posebno je važno ispitati veze između privatnih dijaliznih firmi i predsednika tzv. Udruženja pacijenata. Praćenjem uplata, aktivnosti, časopisa, sponzorstava i drugih oblika finansiranja, lako bi se našla povezanost predsednika Udruženja pacijenata sa privatnim dijaliznim firmama. U istrazi pobune i demonstracija dijaliznih pacijenata (koji su vraćani iz privatnih u državne dijalizne centre) videće se na video snimcima (you-tube, link) da je glavni kolovođa predsednik udruženja pacijenata sa kućne hemodijalize, dakle čovek koji ima svoj lični aparat za hemodijalizu i uopšte nije nigde prelazio).
Neophodno je takođe ispitati kako i zašto su lekari, nefrolozi u privatnim dijaliznim centrima podsticani na nesavesno lečenje pacijenata. Iako za ovo krivično delo postoje pisani dokazi u vidu direktnih naređenja ekonomskih menadžera nefrolozima zaposlenim kod privatnika, sudska ročišta se odugovlače i opstruiraju, kako bi se skandali zataškali, a odgovorni izbegli zakonske sankcije.
Posebno je važno ispitati koji su pacijenti iz privatnih dijaliznih centara u Srbiji bili bez svog pristanka uključeni u ispitivanje smrti dijaliznih pacijenata, zloglasni projekat MONDO, o kojem je već bilo reči na ovom sajtu (kliknuti ovde). U časopisu Blood Purification se navodi da je 428 pacijenata bilo iz Srbije, a 268 iz Republike Srpske. Ko su ti pacijenti? Da li oni znaju da su učestvovali u ovom ispitivanju? I ključno pitanje: Da li su preživeli? Odnosno, da li je iko išta preduzeo, ako se već slutilo ili pratilo, kako umiru.
Ne bi bilo naodmet ispitati i visinu primanja zaposlenih u privatnim dijaliznim centrima. Zašto je plata medicinskog direktora u privatnom dijaliznom centru 270 000 dinara, a u državnom centru oko 70 000 dinara?
Ako su znanje i stručnost isti, šta to taj čovek kod privatnika opasno radi pa mora imati i 4x veću platu? Kolika je onda plata generalnog menadžera u privatnoj dijaliznoj bolnici? Veća od plate Premijera i Predsednika, zajedno?
Zašto u Ugovoru za zapošljavanje medicinskog direktora u privatnoj dijaliznoj bolnici stoji i da će mu plata zavisiti od „broja pozvanih pacijenata“?
I za nas pacijente, ključno pitanje: zašto privatni dijalizni centri mogu po ceni obične dijalize davati HDF (i isplati im se), a državni ne smeju? Čiji je to interes? Ko je uticao na donošenje takvog „Pravilnika“.
Tek kada se budu znale sve činjenice vezane za ovde pokrenuta pitanja, moći će se sklopiti mozaik dešavanja oko nastanka i opstanka privatnih dijaliznih bolnica u mreži zdravstvenih ustanova Srbije.
(link broj 1, link broj 2 , link broj 3, link broj 4)
Sada, trenutno, s tim u vezi, opet, niko ne postavlja pitanje: di su naši novci?
Pa, ako niko više ne pita gde nestade ta razlika od 40 evra koja se privatnicima daje po svakom tretmanu, mora da je ta razlika legla na pravo mesto: kod onog koji može da ih kazni?
Zato izgleda, od istrage opet, neće biti ništa.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
DiaBloG – 2013
…
. . .
Još sličnih tekstova:
Privatne bolnice za hemodijalizu Smrtnost kod privatnika Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“ Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO. Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo. Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo. Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo. 600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd Pljačka države po tipu mašine Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje Thanksgiving Day Mučenik iz Banjaluke Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj? Kako nam se nabavljaju dijalizatori? Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika? Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!! Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi Da li će opet sve ostati Među nama?
Dijaliza 
dijaliza je dakako skup proces……..ali dok se u cenu ugrade svi kojima je to omogućeno……….i trpaju višak sebi u džepove……….ovaj vid lečenja postaje skuplji……..ono što nije skupo – je svakako život pacijenata………u kojoj ste vi grupi?!?……..ako ste pacijent – ne piše vam se dobro……..dok trpiteeee – drugi trpajuuu……..hipokrizija je došla kod nas.
Odavno je poznat „blagonaklon“ odnos RFZO-a prema Frezenijusu i Medikonu (neću iz inata da pišem ova i ona firma jer svi dobro znamo o kome i o čemu se radi).
To se vidi jasno na tenderima koje RFZO organizuje u ime bolnica radi nabavke materijala za dijalizu.
E upravo ti dijalizatori, koji su najskuplja karika u sistemu su i najveći izvor prevara i kriminala.
Pa svi tenderi kao da su crtani za gore pomenute moćnike. Jel to džabe. nije džabe, neko je to naplatio… debelo.
I dalje u tenderima traže niskog protoka dijalizatore površina 1,3 i 1,4 metra kvadratna (čitaj Frezenijus i Medikon), i to u ogromnim količinama.
Svi ovi odvedeni na kongrese, kao što sam nekada i ja bio odveden i zaveden, znaju dooobro da savremena svetska medicina ove dijalizatore više ne koristi za lečenje mučenih dijalizaša.
Ali tu je profit, prodati jeftino đubre za velike pare, a tu je RFZO koji će to i da prihvate… i eto, to je to.
Zašto bi onda situacija sa privatnim bolnicama za dijalizu bila drugačija, profit je iznad zdravlja i iznad države – jer je država to dozvolila.
Poštovanje doktore, izgleda da se dobro razumete u prilike u dijalizi.
Kao višegodišnji pacijent na dijalizi, mogu da vam kažem da ima stvari za koje ste u pravu, ali nije korektno da proizvode ove dve firme nazivate đubretom.
Ne želim da neko pomisli da branim Fresenius i Gambro kojeg Medicon vodi u Srbiji, ali ipak su to firme čijim se proizvodima dijaliziramo godinama i ti dijalizatori zaslužuju jedno poštovanje.
Ipak ste Vi lekar (ako ste se korektno predstavili), i Vi možete i ovako i onako, ali mi bez njih ne možemo.
Eh, ovo na kraju je dobro:“ali mi bez njih ne možemo.“
A jeste li probali nešto drugo? Niste, naravno. A zašto niste? Zato što kriminalne sprege nisu dozvolile da ikada dođe na srpsko tržište nešto drugo? A zašto nisu dozvolile? Zato što su delili dobit od enormno precenjenih dijalizatora (8X skuplji). Ko je kupovao po 8X skupljoj ceni danas naravno nema ni za realnu cenu. Tako je propalo zdravstvo, moj Mirko. U ostalom se slažem sa vama, iako ja nisam doktor, kao komentator kojem ste se obratili. Ali, pročitao sam pažljivo sve postove na ovu temu i pogledao sve linkove u vezi sa korupcijom na dijalizi. I sve što vam mogu reći jeste: veliki su to razbojnici!
Dragi Mirko, oprostite ako sam upotrebio malo grublju reč za pojedine proizvode koje ova država koristi za vaše lečenje, jeste bilo malo grubo sa moje strane.
Ali baš o tome se i radi, ja sam besan i ogorčen zbog činjenice da Vas i mnogo vaših sapatnika leče nečim na šta je moderna medicina u zemljama sa naprednim zdravstvom odavno zaboravila.
Pa taj Frezenijus dijalizator niskog protoka od 1,3 metara je nekada bio nešto novo i dobro, ali i ja sam nekada bio mlad i lep.
Pa sve naučne studije rađene u zadnjih 7-8 godina su pokazale koliko je niskoprotočno dijaliziranje loše po pacijenta na duge staze.
Komisije i uvaženi, ugledni izrađivači naših pravilnika i standarda i dalje drže 50% ovih dijaliza kao standard.
Da li će oni da objasne deci nekog pacijenta zašto im je tata živeo kraće nego što je mogao?
Ma doktore ne ljutim se ja, nego samo sagledajte stvari iz naše perspektive.
Nije lako nama pacijentima kada nam se kaže da nas leče „đubretom“ pa makar to i bila istina.