Dr Thomas Parker: Jesmo li se umorili od popuštanja?

Thomas Parker: Jesmo li se umorili od popuštanja?

Parker.

.

.

.

Thomas F. Parker III, doktor medicine, internista – nefrolog, poznati je američki ekspert u oblasti dijaliznih tretmana i trendova. Dr Parker je Glavni Medicinski Direktor, Stariji Potpredsednik i Predsedavajući Komiteta za kvalitet rada Renal Ventures Management, LCC, jednog od vodećih provajdera dijaliznih servisa. Daleke 1974. godine bio je osnivač Udruženja Nefrologa u Dallasu, Teksas, gde je radio kao Medicinski Direktor jednog od prvih ambulantnih dijaliznih centara u SAD. Dr Parker je učestvovao i u nastanku Instituta za Transplantaciju u Dalasu, jednog od vodećih i najvećih centara za transplantaciju u SAD. Ipak, svoj najveći doprinos Dr Parker je dao u oblasti dijalize, gde je objavio preko 100 naučnih radova, vezanih uglavnom za preskripciju, primenu i kvalitet dijaliznog lečenja. Rad i stvaralaštvo Dr Parkera prepoznati su od stručne javnosti po svojim kvalitetima, zbog čega je više puta nagrađivan za svoj izvanredni doprinos kvalitetu dijaliznog lečenja: od strane Nacionalne Bubrežne Fondacije proglašavan je za Lekara godine, a dobitnik je i Zlatne medalje koju dodeljuje Američka Asocijacija Bubrežnih Bolesnika.

Na skoro održanom 44. Nacionalnom Simpozijumu Američke Asocijacije Nefroloških Sestara (engl.ANNA), održanom u Las Vegasu, od 21-23.04.2013, Dr Thomas Parker je bio gost – predavač na otvaranju Simpozijuma, a naslov njegovog predavanja je bio: „Menjanje načina na koji razmišljamo o hemodijalizi, propisujemo je i dajemo pacijentima.“

Ono što je tada, u tom predavanju, rekao Dr Parker, sada se prepričava po svim dijaliznim sajtovima, širom sveta. Šta je to tada, u tom predavanju, na jednom sestrinskom kongresu, rekao Dr Parker, a što je zavredilo pažnju tolike dijalizne publike i pacijenata širom sveta?

DiaBloG, specijalno za srpske dijalizne pacijente, donosi suštinu poruka Dr Parkera, iznetih na tom njegovom, sada već čuvenom nastupu.

Tom-Parker-01-950x533

Dr Parker je podsetio prisutne na slučaj Roze Parks, američke radnice, koja se slavi kao heroj borbe za građanska prava crnačkog stanovništva (nešto kao što mi evropljani slavimo Rozu Luksemburg i 8.mart).

Prvog decembra 1955. godine Roza Parks se vraćala sa posla gradskim autobusom. U to doba, na američkom jugu, bili su zakonski odvojeni delovi autobusa (prednji) za bele građane, a zadnji za putnike crnce. Propisi su dalje predviđali, da ako se popune sva mesta za belce, crnci iz drugog dela treba da ustupe svoja mesta belcima, jer se nije smelo desiti da crnci sede, a da belci stoje u autobusu. Tog 01.12.1955. Roza Parks je jednostavno odbila da ustane i ustupi svoje mesto. Vozač autobusa nije mogao da veruje. Pozvao je policiju i policajac koji je došao, upitao je Rozu: „Zašto to radite? Jeste li umorni?“

–         Ne, rekla je Roza i dodala:   Zapravo,  jesam.  Umorna  sam od popuštanja.

Roza Parker je uhapšena zbog građanske neposlušnosti i strpana je u zatvor. Ali, njene reči su „zapalile vatru“ u Americi. Martin Luter King je izašao pred novinare i rekao istorijsku rečenicu: „Dolazi vreme kada su promene neminovne.“

Roza Parks_resize

Sada, 21.aprila ove godine, Dr Thomas Parker je podsetio nefrološke sestre kako je Roza Parks jednostavnim sedenjem na sedištu napravila revolucionarne promene i upitao prisutne, mogu li one nekim tako jednostavnim gestom promeniti način na koji dajemo dijalizu? „Zapalite vatru“ – rekao im je Dr Parker. „Dolazi vreme kada su promene neminovne.“ – ponovio je dr Parker reči Martina Lutera Kinga. „Sva istraživanja pokazuju da mi, medicinari, kada dođemo u situaciju da moramo ići na lečenje dijalizom, ne želimo da idemo u centre za dijalizu, nego za sebe biramo kućnu hemodijalizu. Dakle, mi lično, za sebe ili za svoje članove porodice, ne želimo da prihvatimo ono što dajemo drugima. Drugima dajemo „adekvatnu“ hemodijalizu, ali za sebe želimo „optimalnu“ hemodijalizu. Treba da nas je sve skupa sramota. Sramota!“

„Jeste li se umorili od održavanja statusa quo?“

Komentari ovog govora su bili brojni. Izdvojićemo samo mišljenje Gary-ja Patterssona, osvedočenog borca za prava dijaliznih pacijenata. Gary kaže: „Glavni problem su rukovodstva udruženja pacijenata, koja su sva korumpirana od strane dijalizno-farmaceutskog lobija. Zato u dijalizi opstaje status quo. Zato nema poboljšanja za pacijente. Zbog korupcije.“

Eto pravog pitanja i za nas, srpske dijalizne pacijente:

Jesmo li se umorili od popuštanja?

DiaBloG – 2013.

Picture1b

Advertisements

Unesite ovde Vaše pitanje, odgovor, komentar ili mišljenje ...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s